У БиХ је у децембру блокирано 108.014 рачуна пословних субјеката, 92 мање него крајем претходног мјесеца, објавила је Централна банка БиХ. До данас су 59.032 фирме имале блокиран бар један рачун, што је за 26 мање него претходног мјесеца.
Централна банка БиХ расписала је позив за достављање радова у вези са развојем финансијског сектора, с циљем стимулисања истраживања и иновација у овој области, саопштено је из ове банке.
Девизне резерве Централне банке БиХ на крају септембра износиле су 16,5 милијарди КМ и задржале су скоро исти ниво у односу на претходни мјесец, уз благо смањење од милион и по КМ.
Капитал Централне банке Босне и Херцеговине од почетка године пао је за више од 263 милиона КМ, и готово је сигурно да ће до краја године настављати да пада, а у догледној будућности није искључена могућност да ЦББиХ на крају остане без капитала.
Централна банка БиХ процјењује да би инфлација у првом полугодишту могла износити 9,2 одсто, као и да се њено успоравање очекује у другој половини године.
У БиХ су на крају октобра забиљежена 100.463 блокирана рачуна пословних субјеката, што је више за 702 у односу на крај септембра. Централна банка објавила је ажуриране податке о блокираним рачунима у БиХ, према којима бар један блокиран рачун имају 54.174 фирме, што је више за 110 у односу на крај септембра.
Закон о управи БиХ, на основу којег су гувернер и чланови Управног одбора Централне банке БиХ остали на функцијама иако им је истекао мандат, не важи и за вицегувернера из реда српског народа Милицу Лакић и директора Главне банке Републике Српске Централне банке БиХ Дијану Граховац, пише "Глас Српске".
Прилив директних страних инвестиција у Босну и Херцеговину у 2020. години износио је 678,2 милиона КМ (око 347 милиона еура), показују подаци Централне банке Босне и Херцеговине (ЦББиХ).
Централна банка БиХ је јавно саопштила да има 2,8 милијарди конвертибилних марака вишка новца изнад обавезне резерве, изван и изнад 2,7 милијарди конвертибилних марака које су такође на рачуну Централне банке БиХ и представљају обавезну резерву.
Док сусједна Хрватска већ за 2024. годину планира постати дио еврозоне, а Црна Гора је већ одавно прихватила заједничку европску валуту, логично се поставља питање да ли је бх. опредијељеност за властиту валуту и даље оправдана. Угледни професор Вјекослав Домљан не сумња да је КМ омча око врата економског развоја ове земље, преноси Кликс.