БиХ и новац: Увести евро и прекинути концепт валутног одбора

Док сусједна Хрватска већ за 2024. годину планира постати дио еврозоне, а Црна Гора је већ одавно прихватила заједничку европску валуту, логично се поставља питање да ли је бх. опредијељеност за властиту валуту и даље оправдана. Угледни професор Вјекослав Домљан не сумња да је КМ омча око врата економског развоја ове земље, преноси Кликс.

петак, јануар 10, 2020 / 14:03

Професор Домљан подсјећа како је валутни одбор (currency board) империјална творевина те да је она данас спала на свега пет малих земаља (БиХ, Бугарска, Џибути, Брунеј и Хонг Конг) и шест микро држава у Карибима, које су везале своју валуту за амерички и сингапурски долар,односно евро.

"Код нас је чудно што количина новца у оптицају не прати стање текуће платне биланце, што се може приписати великој подземној економији. Нема истраживања ове врсте за БиХ, но истраживања за Џибути показују да се њихов валутни одбор одржава захваљујући "хавала дознакама" тј. неформалним дознакама из инострантва", каже Домљан.

Због нефлексибилности финансијског сектора и јавног сектора, негативни шокови из иностранства се преносе на бх. економију првенствено кроз смањење запослености и смањење плата приватног сектора.

"Будући да БиХ нема монетарну политику и политику девизног курса те да јој је фискална политика ‘закована’ законима, остаје јој да пумпа агрегатну тражњу дефицитима буџета и губицима јавних компанија. Боље би било подстицати агрегатну понуду смањењем пореза, доприноса и парафискалитета, регулативе и слично, но чини се да је то посљедње што би власти могле предузети", наводи он.

Професор Домљан наводи да постоји више алтернатива тренутном стању које се очитује кроз курс 2 КМ за 1 евро.

"Неколико је могућности. Могуће је везати КМ за евро по другом курсу, везати КМ за другу валуту или за корпу валута, пустити КМ да плива или, што је најбоља опција, еуризација. БиХ је пропустила урадити оно што су урадили Црна Гора и Косово. Те двије земље имају монетарну стабилност као и БиХ, али без извлачења новца из џепова грађана и фирми зарад, како пјесма каже: ‘пола пије пола шарцу даје’, плата и зграда чувара валутног одбора и расхода буџета централних власти. Једноставно казано, тај губитак друштвеног благостања износи онолико колико износи камата на количину новца у оптицају кад би се тај новац орочио код неке комерцијалне банке", констатује он.

Домљан наводи и да је довољно рећи шта други утицајни економисти мисле о валутном одбору.

"Нобеловац Кругман назива Ханкеа, човјека који је увео валутни одбор у БиХ, ‘монетарним Распућином’, ‘продавачем магле’… Није згорега присјетити се мисли једног од највећих економиста свих времена Ј. М. Кејнса још из 1945. године који каже ‘Постојећи валутни одбори су толико сулудо застарјели и неразумни с гледишта било чијег интереса осим нашег властитог. Гледиште да земља може повећати количину новца у оптицају само ако је у могућности да то повећање стопроцентно покрије иностраним ресурсима припада, увјеран сам, добу које се више никада неће вратити", закључио је за Клиx Вјекослав Домљан.

Конвертибилна марка (КМ) је од 1998. године у оптицају у, када је замијенила динар. Приликом увођења КМ одлуком Централне банке Босне и Херцеговине уведен је валутни одбор према којем је свака новчаница била везана за њемачку марку, а сада је везана за евро. Свака издата новчаница има новчано покриће у еврима.

Управо је каренси боард често истицан као најпозитивнији дио скучене монетарне политике у БиХ, гарант стабилности валуте и ниске стопе инфлације.



4 КОМЕНТАРА

  1. Mi moramo osnovati svoju centralnu banku i svoju valuti. Centralna banka mora u toj valuti da emituje onoliko novca koliko ukupno u ekonomskom sistemu države ima roba i usluga, materijalnih i nematerijalnih aktiva. Država preko centralne banke mora da upravlja emisijom novca puštenjem i povlačenjem iz opticaja, ovako imamo konvertibilnu marku koja je 100postotna zamna za evro koji se pozajmljuje od stranih kreditora, i onda kad se pozajmu u sadašnjoj centralnoj banci se zamenjuje za KM. a KM je bon za evro.

  2. Svaki pocetnik,recimo druga godina na Ekonomskom fakultetu(ne i na privatnom)smatrao bi da je trenutno bolje ostaviti kako i jeste.BiH dijaspora se siri i za ocekivati je da priliv jeftinog novca(dotok od dijaspore) cak i predze u pozitivan odnos naspram gubitka pri izvozu -uvozu robe.Deficit u robnoj razmjeni je blizu ako vec nije isti dotoku novca iz inostranstva.

    To za Dzibuti je tacno,u BiH je jos vise izrazeno.U ovim uslovima bi bilo pogubno bilo sta mjenjati,nazalost je tako.

    Zasto,nazalost.
    Jednostavno ,sto je ziva istina ,da bi nestabilna politika unistila i ovo malo sigurnosti u KM.

    Sve banke u BiH su u vlasnisstvu inozemnih banaka.Kada im zatreba novca kuci uzimaju iz ovakvih drzava kao sto smo mi.
    Cak i te pozitivne efekte dotoka iz dijaspore.Nama preostaje krpljenje onoga sta ostane.
    Trebali kriviti inozemne banke?
    Ne.
    Nama je ostavljeno na upotrebu minimalna kolicina novca.ali ipak ga imamo.
    Kako se sa njim upravlja,to je vec nesto drugo.Dok god glasaci ne budu glasali na osnovu toga kako se upravlja javnim novcem ,nema nam napretka.

    Pretvoreno u nase uslove,gdje vodza uzme glasove 5 hilj glasaca na jednoj prevari od manifestacije proslave 9 januara,a sakrije lose upravljanje nasim novcem ,nikad necemo na zelenu granu.

    Pocrkati,takodze necemo.Zivotarit cemo dok nas ne ostane premalo za bilo kakve promjene.Tacka.

  3. Nisu slucajno vaskrsle teme tipa stampanja novca ili povecanje pdv-a.
    Ko hoce zna da je RS iscrpila svoje resurse dotoka novca.

    Sve ce probati da bi se domogli jer im to omogucava daljnu vlast ,pa makar i na infuziju.

    Nekad i nije lose bankrotirati.
    Barem se sagleda istinita situacija,pa kakva god da je.
    Ko hoce novi pocetak to i napravi.Problem je sto nasi tjeraju do havarije,da bi onda pobjegli od odgovornosti kroz zakone…

    Sve u svemu patnja stanovnistvu,pare oligarhiji..
    Dokle?
    Vidjecemo.

  4. Bitno je samo da je provalija bolji dio Bosne i Hercegovine.
    Realno Aleksa Milojević nema pojma,nema on loše namjere ali čovjek nije svjestan šta bi značilo dati štampariju novca nečovjeku koji svaki dan po zakonu da sinu 50 000 €ura.
    Ako se tako nastavi svaki dan šest ljudi iz inostranstva svaki dan moraju donijeti i investirati u Republiku Srpsku po 60 000 €ura da bi se održivost grozne pljačke koliko toliko bila realno finansirana.
    360 000 €ura × 365 dana = 1 sin.
    A gdje je ostala bagra i nakot.

    Radio sam ja Aleksa za srbijanske dinare posle rata, nisu baš bili kao hiperinflacija ali se opet vidjelo kojom brzinom propada.
    Jedna od pozitivni stvari koje je Milorad Dodik uradio za ovaj narod je prekid platnog prometa sa Srbijom.

Оставите одговор