Шта је Обамагејт и зашто нико не прича о њему?

Американци имају блесаву потребу да измишљају сложенице које би требало да кажу нешто више, чак и кад не звуче добро.

субота, 30 маја, 2020 / 10:34

Вотергејт је назив скандала у коме је амерички предсједник Ричард Никсон остао без функције. Вотергејт је име хотела, у коме су биле смјештене канцеларије Демократа, у који су упали провалници 1974. што је покренуло догађаје који су Никсона натјерали на оставку.

Од тада, у сваки политички сландал мора да се убаци „гејт“. Афера наводног руског утицаја на америчке изборе приликом Трамповог избора названо је „Рашагејт“. Иако не постоје сличности између два случаја, медији су брујали о руској умјешаности. Никаквих доказа није било, али се на тој причи инсистирало, све док људи који су водили истрагу потврдили да немају никакав доказ за руско мијешање, иако је оно по њима очито. Тако је то постало нека врста религиозног питања, кад вјерујете у нешто за шта не постоје докази.

Недавно је амерички предсједник лансирао тезу о Обамагејту, али то зачудо није изазвало пажњу медија. У САД тек се понеки баве том темом, а у Европи практично да нема текстова о томе. Европско информисање о САД зависи од онога што објављује неколико агенција, које су очито строго контролисане. Пропагандно гласило америчке државе усмјерено ка другим земљама „Глас Америке“ у тексту у коме објашњава Обамагејт, чак пет пута спомиње израз „теорија завјере“. И премда о Обамагејту имамо чињеница колико и о Рашагејту, несразмјер посвећивања пажње једној и другој теми, говори довољно.

Дакле, Трамп на твитеру (а гдје друго) тврди да „нова документа“ јасно говоре да је Обамина администрација наложила незаконито шпијунирање његове кампање, те да је под присмотром био и амерички Сенат.

-Нико није могао вјеровати да ће се овакав ниво незаконитог дјеловања појавити у нашој дивној Америци- твитовао је Трамп.

Вјероватно је главна слагалица случаја његов бивши савјетник за националну безбједност , генерал Мајкл Флин. Флин је 2017. признао кривицу у покушају нагодбе у којој му је обећано да неће ићи у затвор. Флин ваљда није говорио пуну истину о свом контакту са руским амбасадором у САД. Тврдило се да је у том контакту затражио да Русија не подиже тензије након што је Обамина администрација увела санкције. Таква руска реакција би требало да помогне Трампу да побиједи на изборима. Русија је званично негирала да њихов амбасадор има било каква овлаштења да преговара о оваквим темама.

Тужилаштво касније мијења одлуку да Флин може избјећи затвор, па му пријети шестомјесечном казном јер је ангажовао нове адвокате који су изнијели оптужбе на рачун америчке администрације. Флин затим подноси документа за повлачење свог признања кривице, наводећи да су савезни тужиоци прекршили споразум са њим. Почетком маја ове године против Флина се обуставља истрага, а министарство правде закључује да је његово испитивање било без оправданог истражног основа.

Један од његових адвоката тврди да је Флин уцјењиван да ће му син бити процесуиран, уколико не призна кривицу.

Остаје нам да видимо какве ће доказе понудити Трамп у вези са Обамином улогом у свему овоме, али је прилично јасно због чега је Обама на мети. Бивши предсједник је итекако активан у америчкој политици, а наводно је његовим утицајем пометена Бајденова конкуренција у унутарстраначким изборима за предсједничког кандидата. Иако је Бајден никакав кандидат, помиње се да је Обамина жена Мишел кандидат за потпредсједника. Она је у активној самопромоцији и објављен је филм о њој.

Прије корона кризе, сви су били убијеђени да Трампова побједа не долази у питање. Међутим, како број мртвих расте, као и број изгубљених радних мјеста, то више није тако сигурно. Упркос свему, са дементним Бајденом против себе, који је заговорник сарадње са Кином, Трамп је у огромној предности. Између осталог, због тога се у САД форсира јак антикинески наратив, те се на Кину сваљује кривица због короне.

Међутим, Бајден добија нови смисао као аватар породице Обама. Барак је 2008. дошао на власт као неко коме је медијска машинерија створила слику спасиоца у кризи, што је он донекле и оправдао. Потребно је сада створити слику да треба гласати за Бајдена, јер иза њега стоји Обама, који зна шта треба урадити у кризи.

У случају да Бајден није способан да обавља дужност или умре (можда је баш због тога одабран), Мишел би преузела дужност, а и да се то не деси, касније има одличну позицију за самосталну кампању у којој има прилику да уђе у историју као прва жена и прва Афроамериканка на челу САД.

Због тога ће Трамп сву снагу усмјерити на блаћење Обаме.

На сцени је сукоб двије струје. Једна која види Кину као највећег противника, а у склопу тога тежи минимуму сукоба са Русијом. Друга, Бајден – Обамина, за боље је односе са Кином. Треба подсјетити да имају и различита гледишта према блискоисточном питању.

Обамина администрација направила је споразум о иранском нуклеарном програму, који је Трамп разградио. Док је Обама балансирао у односима са Израелом и Палестином, Трамп је признао Јерусалим као главни град Израела, што јасно говори о различитим политикама које се воде према овом дијелу свијета.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *