Пуповац: Све подсјећа на деведесете, морамо сачувати идентитет
Предсједник Српског народног вијећа /СНВ/Милорад Пуповац оцијенио је да будућност Срба данас у Хрватској, када све подсјећа на ратне деведесете, зависи у првом реду од јачања њихове институционалне, развојне и идентитетске политике. “Уколико успију да ојачају ове три претпоставке своје одрживости, имаће будућност, а уколико не успију, будућност ће им бити неизвјесна“, сматра Пуповац. Он […]
Предсједник Српског народног вијећа /СНВ/Милорад Пуповац оцијенио је да будућност Срба данас у Хрватској, када све подсјећа на ратне деведесете, зависи у првом реду од јачања њихове институционалне, развојне и идентитетске политике.
“Уколико успију да ојачају ове три претпоставке своје одрживости, имаће будућност, а уколико не успију, будућност ће им бити неизвјесна“, сматра Пуповац.
Он је навео да је ослобађајућа пресуда у Хагу хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу још једном подсјетила Србе у Хрватској на најгора искуства и на злочине почињене над њима.
"Неки кажу да су тиме још једном кажњени. То тек треба видјети да ли су кажњени они или они који су је /пресуду/ доживјели као још једно ослобођење. Било како било, у мјери у којој то буду могли, Срби у Хрватској би требало да помогну да једно од тога изађе на видјело, јер и о томе зависи њихова будућност", навео је Пуповац у ауторском тексту у "Политици".
Он наводи да данас у Хрватској живи изимеђу 200.000 и 250.000 Срба и да су они солидно организована заједница и да, уз Српску православну цркву, имају солидну институционалну основу за своју одрживост.
Апелационо вијеће Хашког трибунала 16. новембра је ослободило хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995, поништивши првостепену пресуду којом је Готовина био осуђен на 24 године затвора, а Маркач на 18 година затвора.
У агресији хрватских оружаних снага на сјеверну Далмацију, Лику, Кордун и Банију, која је названа "Олуја", са својих вијековних огњишта протјерано је око 230.000 крајишких Срба.
Према евиденцији "Веритаса", у војној акцији и послије ње, погинуло је и нестало 1.922 Срба, од којих су 1.192 били цивили, а око половине је било старије од 60 година.