Поштовани оче Мијаило: Надам да Срби не би дали ни кап воде за Црну Гору

Преносимо јавно обраћање Балше Шијаковића оцу Мијаилу Бацковићу из Тивта, поводом његовог говора прије хуманитарног концерта. Напросто, ово је један дијалог који се осјећа у зраку међу Србима у Црној Гори, након разочарења владом Здравка Кривокапића. Једни, у најмању руку, то сматрају катастрофом.

четвртак, 29 јула, 2021 / 19:23

Поштовани оче Мијаило,

Иако сам о Вама чуо раније, тек данас (28. 7. 2020.), благодарећи интернету и Ју-Тјубу упознао сам вас мало боље.

Тако сам пажљиво послушао Вашу најаву хуманитарног концерта које је у Тивту организовало братство православне омладине. Наступили сте као Србин и себе јавно назвали тим часним Именом.

Нажалост, данас је прилично ријетко да се свештеник СПЦ, са службом негдје на невеликој територији коју контролише власт у Титограду, јавно декларише као Србин. А није да у последње вријеме наши свештеници, међу којим, вјерујем, има и Срба, нису имали прилику да се јавно обраћају.

Такође, пријатељи који су о Вашем досадашњем ангажовању и Вама лично знали више него ја, рекли су ми да сте не само Србин, него Србин припадник српског десетомилионског народа. Дакле "прави" Србин, а не припадник неког имагинарног народа "црногорских Срба", "црногорских грађана са српским предзнаком", "оних који се сматрају Србима" и којима је матична држава "Црна Гора" (sic!), како то из дана у дан, деценијама, и данас (рекло би се посебно… хм… инвентивно), бесомучно, понавља режим у Титограду преко својих кључних функционера.

То је разлог што Вам дугујем коментар на Ваше обраћање из Тивта.

Наиме, тамо сте рекли, поред осталог,

  1. да је "Црна Гора" (мислећи на државу, а не на четири нахије) наша – српска,
  2. да смо је ми – Срби створили,
  3. да су је наши преци стварали,
  4. да бисмо за њу дали крв и да ћемо, по потреби, опет (?) за њу дати крв.

Поштовани оче Мијаило, дозволите ми да одговорим не ове Ваше јавно изречене, рекао бих, произвољне ставове.

  • Држава "Црна Гора" није српска. У њеном Уставу о томе нема никаквих трагова. Њено званично дјеловање, не само да није српско, већ је изразито антисрпско. Подсјетићу на неке од таквих потеза:
    1. признање самозване државе косовско-метохијских Албанаца на територији међународно признате државе Србије,
    2. слање војне тј. државне делегације у Републику Хрватску на прославу довршавања геноцида над Србима (протјеривање – последња Будакова "трећина"!),
    3. гласање у УНЕСКО да српске светиње са Косова и Метохије од УН буду третиране као културна баштина "Косове", а не Србије.
    4. учешће у окупацији дијела Србије, тј. слање Војске Црне Горе на тло Србије без њеног позива и допуштења, а у сврху сецесије дијела њене територије,
    5. потпуно одсуство примјене Устава и законā у домену права за Србе, па тако, поред осталог, српска дјеца не могу да се школују на српском језику, за разлику од својих вршњака у, "Црној Гори", а не Србима, пријатељским Републици Хрватској и "Косови"
    6. итд.

Макар због овога, држава Црна Гора није српска, што је требало и доказати.

  • Ми Срби нисмо створили независну државу Црну Гору. Напротив, били смо здушно и једногласно против њеног установљења као мало који народ у било ком сличном процесу у историји. Ако смо тада привремено и поражени, углавном пљачком и отимачином (хоћу рећи: традиционалном црногорском методологијом), не иде да се сад правимо да смо учествовали у стварању (или чак ми створили!) такве антиисторијске, антицивилизацијске и антисрпске творевине.

Макар због овога, Срби нису стварали државу Црну Гору, што је требало и доказати.

  • Државу Црну Гору нису стварали наши преци. Нарочито је неприлично да то говорите у Тивту, у Боки и Тивћанима и другим Бокељима (и њиховим гостима), чији преци (и оних који нису Срби!) ниједним својим потезом, никад, нису учествовали у стварању било какве Црне Горе, осим ако се нису сажалили на црногорску сиротињу па им јефтиније, или не дај Боже на вересију, дали со.

Наши преци, из било које српске области, па и Боке, Брда, Херцеговине, Црне Горе, Приморја, Старе Србије (које данас контролишу титоградске власти) – стварали су искључиво слободну и уједињену "од Дунава до мора сињега" Србију, како је назива Његош! Тако су и Бокељи оне предивне 1918. свој простор присајединили Краљевини Србији, као и други Срби, па и они са територије бивше самозване Краљевине Црне Горе, међу којима и Црногорци.

Наши пак непријатељи на АВНОЈ-у намећу окупационе границе Србији и Србима, па се тако од Матице одвајају претходно Србији присаједињене области (Херцеговина, Босна, Маћедонија, Барања и дио Срема…) а у случају "Црне Горе и Боке" врши се стварање новог антисрпског ентитета под именом НР Црна Гора. Тако се створила наопака свијест о авнојевским "нашој Црној Гори" и "братској Србији".

Макар због овога, наши преци нису стварали државу Црну Гору, што је требало и доказати.

  • Срби нису говеда која би дала крв за оне које их користе за извор енергије. Познато је да црногорска нација и држава црпи енергију готово искључиво из Срба, што путем економског израбљивања што асимилацијом и наметањем црногорског националног идентитета. Зашто би, дакле, ми Срби дали крв за једну такву творевину? Како је из претходног јасно да ништа слично, наравно, нису радили ни наши преци, како то мислите "опет"?

Молим Вас, поштовани оче Мијаило, да са положаја највишег ауторитета код нас Срба – свештеника Српске Православне Цркве, не намећете, макар ненамјерно, помињући свету крв наших предака, "црногорски домовински идентитет" (Ђукановић, 2018) и "Црну Гору матичну државу за грађане са српским предзнаком" (Кривокапић, Радуловић, 2021).

Ја, пак, настављам да се надам да Срби не би дали ни кап воде за Црну Гору.

А ви – бар још једном поразмислите о неумрлом о. Момчилу Кривокапићу, чијим ријечима почињете Ваше обраћање, који је на прослави сто година присаједињења Боке Краљевини Србији, констатовао да је те завјетне 1918. године сваки Бокељ, од Превлаке до Спича, знао да није Црногорац.

Стога, поштовани оче Мијаило,

Наша Отаџбина је Света Србија Светих Саве, Симеона, Лазара, Василија, Николаја, Вукашина и јасеновачких, крагујевачких, пивских, козарачких, величких, пребиловачких мученика. Света Србија о којој говори јеромонах Амфилохије у бесједи код гроба св. Јустина Ћелијског 1979. године.

И не мање њен одсјај на земљи – Србија коју су са Ликовима из мјесецослова градиле генерације знаних и незнаних, "несветих" и светих, а њихово славно дјело наставили Јован Ненад, Црни Човек са престолом у Суботици и Сегедину, Карађорђе, бич тирјанах, Његош, надахнитељ генерација, Александар – Витешки Краљ Ујединитељ, Чича Дража, први антихитлеровски герилац Европе, Анри Гујон, Србин за примјер… Просто је: ми Срби смо старији и од Берлинског и од Јајчаног конгреса.

Црна Гора није наша држава, ни матична ни било каква друга ван наше везе с њом Уставом и Законима (а ту везу управо она раскида), већ неправедна робија, која ће чим мало сине Солнце Правде на земљи бити укинута, а ми Срби рехабилитовани и обештећени.

На крају, молим Вас оче Мијаило, да после велике побједе у борби за њена имовинска и друга права, утичете да се Црква избори и за људска права своје пастве, почевши од права дјеце, коју сви волимо да видимо на Светој Литургији, да се школују на свом језику и уз његовање њиховог националног, вјерског и културног идентитета, идентитета који дијеле са још десет милиона Срба.

Срдачно,

Балша Шијаковић.