Прочитајте ово (помало) и ћирилицом: #wewillROCyou

Посебно ми Републици Српској, којима након грба, химне, механизма гласања у ПС БиХ, одузимањања личних докумената појединцима; сада исти ти који се крију иза придјева "међународни", покушавају одузети и право на мишљење и његово јавно изражавање. Дакле, основна људска права на основу сирове силе.

Русија је нуклеарна и свемирска сила, па се према њима не могу тако понашати у њиховој кући. Али, земље НАТО са Сједињеним Ентитетима Америке на челу, упорно покушавају да понизе ову пријатељску земљу у међународним организацијама.

Тако због пада на допинг тестовима, које падају спортисти широм свијета, нису кажњени поједини руски спортисти који су им прибјегавали. У брижљиво планираној акцији, учињен је преседан – успјели су да званично испослују забрану наступа под заставом, химном и именом Русија.

Како је све почело и како се завршава?

Свјетски олимпијски покрет увијек се заснивао на принципима једнаког и непристрасног односа према спортистима – представницима свих држава свијета.

Олимпијске игре су поново покренуте да зауставе ратове и политичке сукобе, да уједине представнике свих земаља Међународног олимпијског комитета. Један од главних олимпијских принципа било је очување мира – прилика да се најјачи спортисти сретну под националним заставама и такмиче у миру.

Чак и у старој Грчкој, колијевци античких олимпијских игара, у вријеме олипијаде су се прекидали ратни сукоби међу грчким полисима, а они који су до јуче ратовали ишли су да се такмиче у спортским дисциплинама.

Изгледа да све ово данас губимо. Покушаји уклањања земаља из учешћа увијек су постојали и увијек су се завршавали дубоком кризом за сам олимпијски покрет. Слиједили су бојкот, политички протести и покушаји организовања алтернативних игара.

У сваком случају, кршење антидопинг закона никада до данас није постало разлог за искључење једне земље из учешћа на Олимпијским играма, као што је то сада било са руском репрезентацијом.

Колективна кривица – звучи ли овај појам познато?

Логика, здрав разум и сами принципи олимпијског покрета наговјештавају само једну казну за осуђене спортисте: индивидуална кривица – индивидуална казна. У најекстремнијем случају смањење квоте за учешће у појединачним спортовима.

Начело колективне одговорности за сумњиве пресуде ВАДА (Светске антидопинг агенције) и лишавање заставе и државне химне Русије је случај без преседана.

Руско друштво је лишавање државних симбола својих спортиста схватило као националну увреду, наставак санкција и политички притисак.

Колективни одговор: #wewillROCyou

Као одговор, руско цивилно друштво и многи познати људи покренули су на друштвеним мрежама не баш толерантни хештег #wewillROCyou (према дозвољеном имену руске репрезентације Russian Olympic Committee – Руски олимпијски комитет).

Као резултат, МОК је сам створио политичку напетост у односима са једном од најјачих спортских сила, посијао је неповјерење међу Русима према међународним организацијама и још више окупио руско друштво.

Умјесто здравог ривалства, комуникације и мирне размјене искуства између националних тимова, МОК (или они који стоје иза тога) од нуле је произвео још једно жариште међународних тензија и претворио Олимпијске игре у изговор за нови информативни рат.

Када је Србија била под санкцијама, навијали смо за Русију чија застава је иста као наша, окренута наопако. Навијаћемо за Русију и овако.