Окренимо тенк наше прошлости наопослом!

Овај тенк, као изложбени експонат испред Музеја РС, најбољи је показатељ тога како се опходимо према свом наслијеђу и науци уопште. Откако је ту постављен, и он и купола су окренути на погрешну страну.

петак, 31 јануара, 2020 / 08:51

Не можемо нигдје напријед. Неко мора окренути тенк наше историје на праву страну. Овако не само да идемо у погрешном смијеру, већ смо у повлачењу. Што се науке и културе тиче, ту је већ одавно општа капитулација.

Да је то тако, потврђујемо и фотографијом истог тог модела тенка, који се такође налази у поставци на отвореном, али Војног музеја из Београда. Тамошњи тенк је не само боље очуван и редовно фарбан, већ је и постављен како и треба.

Наиме, испред Музеја РС је наопако окренута и купола, и сам тенк.

У Бањој Луци је такође отпала плоча прикачена на задњи крај тенка. Тим боље, јер је ту деценијама (још из времена једнопартијске диктатуре Јосипа Броза Тита) писало како је овај тенк из периода Другог свјетског рата британски. А није. Амерички је.

Поставка на Калемегдану је веома омиљена и посјећена, како од домаћих, тако и од страних туриста, а и прилично је добро осмишљена и постављена на правом мјесту.

У каквом је стању наше историјско сјећање и на каквом мјесту и у каквим условима се налази, најбоље ће вам одговорити они који су допустили да се испред улаза у Музеј РС постави срамотни „споменик“ Стефану Немањи.

Вјероватно најлошија вајарска фигура у Крајини, не само у Бањој Луци, која није прошла ни најоквирнију јавну расправу, била је преча од окретања куполе и самог тенка. Ако ништа, могли су га бар једном офарбати пред изборе.

Што је најгоре, лаки тенк Стјуарт се дао видјети међу расходованим тенковима, односно метама на војном полигону у касарни Мика Боснић, у Добрњи на Мањачи. Слика изнад је из 2006. године.

Када је тако, ко зна колико вриједних потенцијалних експоната овог типа, које треба заштити за образовање будућих нараштаја, пропада или се спрема бити претопљено као старо гвожђе. Колекционар би, рецимо, платио много веће паре за Т-34 са ратном причом са краја 20. вијека, као што је сигурно има овај на слици изнад. У готово свим свјетским градовима, у недостатку бољег рјешења, има бар један војни споменик у виду тенка кориштеног у том рату.

У земљама на које се тобоже угледамо, чак и доста мањи градови од највећег у Српској, плаћају велике новце како би сакупили збирке какве ми већ имамо. Мало гдје се то баца или продаје у сировину тек тако, као што је код нас случај.

За једну земљу која има тако дугу и славну ратничку традицију, а поготово обзиром на то шта су све о нама у војном смислу напричали фејкњузери деведесетих, ми напросто изневјеравамо туристичка очекивања.

Код Срба се просто очекује да можете видјети нешто што има везе са војском, а то је код нас један тенк окренут наопако. Немамо чак ни централно спомен обиљежје за борце ВРС, које планирају да смандрљају изнад подземног паркинга, ко зна каквог изгледа.

Фронтал.РС је излазио са приједлозима да се својеврсан музеј на отвореном испред Клуба Војске Републике Српске у Касарни Козара у Бањој Луци, измјести из касарне и изузме из власништва тзв. Оружаних снага БиХ, те се формира Музеј Војске Републике Српске. Министарство одбране БиХ неће развијати свијест о српској војсци.

Судећи по изгледу нашег јединог тенка у центру града, а и самим зеленим површинама око комплекса Музеј – Дјечије позориште – Дом омладине – Народна библиотека, можда је боље и да остану тамо.



2 КОМЕНТАРА

  1. „У каквом је стању наше историјско сећање“…
    У истом стању у коме је и тај јебени тенк на којем сте и дошли на власт (отићи ћете бежећи). Хрпа старог гвожђа и заборава. Пуном брзином у рикверц. Заостала дружино.

  2. Koliko puta sam se kao dijete igrao na ovom tenku.Pokojna majka me je vodila na Kastel a ovaj tenk je bio tada na Kastelu preko puta austrougarske kasarne.Tada je bio u mnogo boljem stanju nego sto vidim danas na ovoj slici.Izgleda da vise neko ne vodi brigu o tenku

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *