Одлазак Мигрантске Маме Меркел и мало спекулација о томе
Њемачки канцелар и најјачи лидер унутар ЕУ Ангела Меркел најављује одлазак са политичке сцене, након којег много тога, посебно у Унији, неће бити исто.
Меркелова се неће кандидовати поново за предсједника Хришћанско-демократске уније, која је низ година најјача њемачка странка, а неће бити кандидат ни за канцелара у идућој влади Њемачке.
Њемачка десница, или како медији називају те странке – "популисти", попут Алтернативе за Њемачку, убрзали су ток лошијих изборних резултата на федералном и локалном плану владајуће коалиције, што је знак да је вријеме Меркелове прошло.
Остаје још неријешено питање да ли ће након именовања новог страначког лидера он замијенити Меркелову на челу Владе или ће популарној "мами", како је годинама називају медији, бити допуштено да још извјесно вријеме буде први политичар Њемачке.
Као насљедница Меркелове увелико се помиње Анегрет Крамп-Каренбауер /56/, а медији спекулишу да би она свом политичком ментору могла допустити да заокружи мандат на челу владе. Бар се Меркелова томе нада.
Најављеним одласком Меркелове завршава се једна политичка ера у ЕУ, током које је Њемачка постала главни економски, а онда и сваки други ослонац Уније.
Мигрантска криза била је увод у пад политичке моћи Меркелове. Њена либерална визија прихватања стотина хиљада избјеглица са Блиском истока наишла је на одбијање, како у Њемачкој тако и у ЕУ.
Криза је подигла рејтинг странкама које су изразио антимигрантски расоложене. Нијемци живе добро и не желе да им ишта квари то задовољство, коментаришу аналитички портали.
У свијету је најављени одлазак Меркелове изазвао различита реаговања.
У Бриселу, централи ЕУ, то је свхаћено као потенцијално тежак ударац европској идеји, јер је Меркелова стајала иза свих ставова Брисела већ низ година.
Амерички предсједник Доналд Трамп нема превелике симпатије за фрау Меркел, а ни она за њега. Неки аналитичари у САД надају се да ће њен одлазак довести до стопирања "Сјеверног тока два" и пропасти тог гасног споразума са Русијом.
Али, економски стручњаци наводе да иза тог пројекта стоје многе европске компаније и интереси, те да ће он бити завршен без обзира на политичку судбину Меркелове.
Моксва, пак, зна да је Ангела Меркел чврсто подржавала санкције Русији, али Кремљ, по обичају, поручује да се Русија не мијеша у унутрашње ствари других држава.
Нове власти у Италији или већ "одомаћене" у Мађарској, те сталне "црне овце" у ЕУ Пољаци и Грци, али у новије вријеме и Аустријанци, нису "пустили сузу" послије најаве да Меркелова, полако, одлази.
Француски лидер Емануел Макрон тако остаје без другог краја француско-њемачке "европске осовине" и преостаје му да сачека новог сарадника из Берлина, јер је Меркелова сада само једна врста вршиоца те дужности.
Злуради политички коментатори у Европи напомињу да је Макронов политички рејтинг у Француској нижи чак и од посусталог Меркелиног међу њемачким бирачима, па је неизвјесно да ли ће овај француски лидер успјети да дочека њемачког колегу.
Што се простора бивше Југославије тиче, њемачка политика дефинисана је још деведесетих година прошлог вијека, када су подржани сепаратистички покрети, а владе на чијем челу је била Меркелова само су, углавном, одобравале интерсе Хрватске или косметских Албанаца.
Најављени одлазак популарне и моћне њемачке "маме" изазива носталгију безрезервних заговорника што јаче ЕУ и злураде коментаре међу политичарима који Меркелину Њемачку поистовјећују са Унијом.