Милан Петковић подгријава васкрс топлог оброка у Српској.

Потпредсједник Народне скупштине РС Милан Петковић јуче је током свог обраћања на посебној сједници НСРС о повећању плата, представио план за повратак топлог оброка за раднике у Републици Српској.

среда, 26 маја, 2021 / 09:38

Петковић каже:

Неспорно је да се топли оброк налази у структури прихода у земљама окружења, али и великом броју европских земаља, и о њему се углавном не преговара јер је аксиом.

Код нас у Републици Српској је ранијим законским рјешењем он ускраћен за 54.600 радника од којих у јавној управи (укључујући и просвјету) има 38.200, у здравственом сектору 15.200 и фондовима 1.250 запослених.
Будући да неће доћи до већег значајног раста неопорезивог дијела дохотка, јер је Влада прихватила да се исти повећа на 700, а не предложених 1000 конвертибилних марака, а што ће лимитирати пораст потрошње и ограничити кредитну способност радника. Један од начина за повећање плата би био и увођење, односно враћање топлог оброка који би се у првој варијанти могао лимитирати на неопорезивих 100 КМ. То би, поред дефинисаних 700 КМ, био већ озбиљан помак у приходима радника, посебно оних са ниским примањима који се највише исељавају из Српске и смањују нам биолошку основу друштва, уводећи нас у већи демографски дебаланс. Тако да оваква мјера не само што подиже приходе и потрошњу, већ и позитивно дјелује на останак становништва.

И лаицима је јасно да што прије будемо повећали плате нећемо бити толико изложени одласку људи поготово послије пандемије.

Такође, није занемарив раст прихода у процентима јер када они са најнижом платом од 540 КМ добију топли оброк од 100 КМ то је за њих скоро 20%, а они са приходом од 1000 КМ, као нпр. медицинске сестре, би имале повећање прихода од 10%, а боље плаћена занимања као доктори или инжењери (плате од 1700-2000 КМ) би имали повећање од 5-7 %, што би било и праведније ријешење у односу на животни стандард наведених занимања.

Дакле, ово повећање плата је чак процентуално веће од данашњег законског рјешења а и тражи нешто мање средстава за примјену.

Укратко, одговорност за оно што слиједи и разумјевање будућих догађаја и изазова треба дефинисати одмах, јер каснија "ад хок" рјешења која би се доносила у кризи, немирима или изнудици, била би сигурно са већим оптерећењем и теже проводива.

За овакву мјеру постоји скоро стопостотна подршка синдиката и велика подршка пословне заједнице.
Као озбиљни људи, израчунали смо и колико би то износило оптерећења по буџет Републике Српске.

Укупно топли оброк (5 КМ пута 20 дана), на годишњем нивоу- НЕТО 65.580.000 КМ.

Доприноси за ПИО 20.060.020 КМ
Доприноси здравство 13.011.905 КМ
Дјечија заштита допринос 1.843.353 КМ
Допринос незапосленим 650.595 КМ
Укупно доприноси износе 35.565.873 КМ
Пореска основица 72.866.667 КМ
Порез на доходак 7.286.667 КМ

Дакле, ТОПЛИ ОБРОК БРУТО износи 108.432.540 КМ.

Идући корак је дефинисање средстава и вријеме када би се ово рјешење могло увести. Што се тиче буџетског захвата, уколико би ова средства била неопорезива износ би био 101.145.873 КМ или неопорезива и ослобођена доприноса када би износ био 65.580.000 КМ на годишњем нивоу.
Закључак је да је раст примања неминован и да пораст пореских прихода који је у Републици Српској евидентан мора бити усмјерен и у повећање плата и накнада и мора се на вријеме пројектовати и рјешење и средства.
Ово рјешење је можда и најправедније и наводимо га не само као алтернативу да се зна унапријед, него и као основу за будућу политику плата која има и развојну компоненту јер спријечава исељавање и показује социјалну емпатију, јер највише помаже радницима са најмањим примањима.