Међународно право, чаршијска тумачења и пријетње ратом

„Босна и Херцеговина се ничим не мијеша у рјешавање односа Србије и Косова.“

недеља, јануар 13, 2019 / 16:26

Пише: Миле Аљетић

Тако стоји у саопштењу бошњачког члана предсједништва БиХ, Жељка Комшића.

Пардон, Шефика Џаферовића од 4. 1. 2019. године, које можете прочитати овдје.

Ова изјава је грубо нарушавање добросусједских односа БиХ и Републике Србије од стране бошњачког члана колективног предсједништва државне заједнице, која Косово и Метохију званично сматра покрајином Републике Србије.

Колико год симболи парадржавних структура на Косову и Метохију били једнаки са симболима државне заједнице БиХ, док је Републике Српске, Косово* никад неће бити признато од БиХ, и то би Џеферовићу требало бити јасно.

Наравно, у саопштењу се може прочитати и накарадна кованица „бх. ентитет РС“, очигледно у циљу ниподаштавања Републике Српске, а као посљедица осјећаја инфериорности политике коју представља.
Оно што посебно забрињава, поред низа противрјечности у саопштењу јесте константно пријећење ратом.

Џаферовић тако поручује: „Званичницима Републике Србије, али и званичницима бх. ентитета РС, требало би бити потпуно јасно да се међународно признате границе Босне и Херцеговине никада неће промијенити. Било какав покушај нарушавања територијалног интегритета или прекрајања њених граница неће довести у питање Босну и Херцеговину, али би свакако значило угрожавање мира и стабилности цијелог региона, крај Дејтонског мировног споразума, а тиме и ентитетске унутрашње структуре Босне и Херцеговине настале у Дејтону.“

Џаферовић у свом саопштењу не напомиње ко би угрозио мир који би за резултат имао укидање ентитетске структуре БиХ?

Континуитет пријетњи

Ратнохушкачке и пријетеће изјаве, да ће Република Српска нестати, Џаферовић је имао и у току последње кампање као кандидат СДА за члана Предсједништва БиХ испред муслимана.

„Може бити да не буде Дејтона, али ће бити БиХ“, говорио је Џаферовић, након непосредног избора на ту функцију. Поред напада на Српску, ово је такође и напад на саму срж уставног поретка државне заједнице БиХ, али се мало ко освртао на ове уставнорушилачке изјаве.

Изјава такве природе није мањкало ни бившем муслиманском члану Предсједништва БиХ, а Џаферовићевом партијском предсједнику, Бакиру Изетбеговићу.

Подсјетимо се изјаве из новембра 2017. године, када је на питање новинара да ли је спреман на најгори могући вид одбране – рат, Изетбеговић одговорио потврдно.

„Свако у овој земљи, ко воли ову земљу, мора бити спреман ићи до краја када је у питању њен територијални интегритет“, рекао је тада Алијин син.

Намјенска индустрија у ФБиХ за извоз и „за не дај Боже“

За вријеме једнопартијског система Јосипа Броза Тита, у БиХ су творнице наоружања распоређене у мјестима гдје Срби немају већину. Једина озбиљна фабрика која је током рата производила наоружање и била у саставу Српске, јесте УНИС – ПРЕТИС Вогошћа. Дејтонским споразумом и она је пала у руке ФБиХ, те фирме отуда воде главну ријеч у производњи и промету оружја и војне опреме у БиХ.

Из године у годину, повећавају производњу, извоз и број запослених у намјенској индустрији. Поређења ради у 2017. години, фирме из ФБиХ извезле су оружје и опрему у вриједности од чак 192 милиона КМ, а фирме из Републике Српске тек нешто више од милион марака.

Обзиром да је намјенска индустрија у ФБиХ од 2014. до 2017. године, удуплала извоз, јасно је да је то једна од најперспективнијих индустријских грана у БиХ, али и показатељ стања у намјенској индустрији Републике Српске.

У ФБиХ се производи муниција за артиљерију, тенкове, пјешадијско наоуружање, минобацачку муницију, антитенковска муниција, производе се и топови, минобацачи, експлозиви, електрични и неелектрични детонатори, оптички, оптоелеклтронични и електрооптички производи, детонирајуће штапине, детонаторске каписле, хаубице те низ других производа.

Посебну пажњу јавности привукла је производња прве домаће самоходне хаубице ФБиХ, домета 40 километара, калибра 155 милиметара, аутоматским пуњењем шест граната, са сателитским радио – навигационим навођењеми малом тежином у односу на слично наоружање.

Намјенска индустрија Републике Српске– усмјерена на ремонт

Већина предузећа Републике Српске способна је да ремонтује радаре, ракетне системе, затим ремонтује и поправља све врста наоружања и борбених возила, авионских и хеликоптерских мотора, али и да производи и ремонтује тенковске моторе, машине за деминирање, експлозив, оптичке и нишанске справе.

Неопходно је да Република Српска подигне овај дио индустрије, који је истина, знатно девастиран интервенцијом међународног фактора.

Сјетимо се само „Афере Орао“, коју су окупационе трупе користиле за притисак и смјене на челу Војске Републике Српске, будући да руководећи нису хтјели погазити Дејтонски мировни споразум и учествовати у стварању тзв. Оружаних снага БиХ. И на челу политичког вођства је било исто. Након смјене Поплашена, Шаровићеве оставке, на ред за сјечу кнезова дошао Драган Чавић, који је „реформисао одбрану“…

Међународна интервенција (која има обиљежја уништавања конкуренције на тржишту) довела је до потпуног дисбаланса у БиХ, али то нам не може бити оправдање да за вријеме мандата новоизабране Владе Републике Срспке не вратимо у живот бар једну творницу наоружања.

Чувени смо по рату, можемо ли шта продати од опреме за исти?

Морамо поставити дугорочне циљеве, уговорити стабилне послове, фокусирати се на извоз и интезивнији развој сарадње у намјенској индустрији са Републиком Србијом. Србија своје оружје продаје и Американцима, те су снаге Башара Ал Асада неријетко нашли њене гранате, које уз хрватску и ефбиховску намјенску индустрију служе снагама Исламске државе у Сирији. Зашто не би могли продати коју гранату и ми?

Неопходно је да то урадимо, првенствено због разлога комерцијалне природе, али и због оних који заокружују своју намјенску производњу „за не дај Боже“, па да имају увијек на уму да самоходне хаубице које се у Републици Србији производе са калибром од 155 милиметара имају домет од 30 километара са обичним пројектилом, 42 километра са активно – реактивним и 60 километара за пројектил са ракетним мотором.

Република Србија би тако за „не дај Боже“ евентуалне агресије на њену територију могла користити и ракету „Шумадија“ чији је домет до 300 километара. Дакле без проблема може да одговори по виталним циљевима у околини Србије.

Рекламни блок: Деспот, Милош и Лазар 3

„Милош“ и „Лазар 3“ су оклопна борбена возила која се производе у Републици Србији, а „Деспот“ у Републици Српској.

Може се користити за патролне и извиђачке мисије, као командно возило, за противгерилску и противтерористичку борбу, контролу граница, као санитетско возило, затим за превоз и подршку јединица за специјалне операције и друго.

Сва три борбена возила су резултат домаће памети и представљају комерцијални подухват, направљен за покушај продаје трећим земљама.

Неопходно је да Република Србија и Република Српска озбиљно улажу у научно – истраживачке пројекте, јер намјенска индустрија је технолошки захтјевна област.

Квалификована радна снага постоји, али мора бити боље плаћена, јер просјечне плате радника у намјенској индустрији не покривају ни трећину потрошачке корпе.

(Де)милитаризација и међународни интервенционизам

У тренутку писања овог текста, оба бошњачка члана Предсједништва БиХ, издала су нова саопштења у којем шире антисрпску хистерију, призивају међународни интервенционизам и осуђују прославу Дана Републике Српске. Подсјећања ради, након раније одлуке Уставног суда БиХ којом је оспорена прослава 9. јануара, измјењен је Закон о празницима и Дану Републике и као таквог нико га из сарајевске политичке чаршије није довео у питању до саме прославе Дана Републике.

Џаферовић је још раније изјављивао да „нема демилитаризације БиХ у вријеме када се наши сусједи наоружавају.“, као и да: „Ми уз помоћ странаца требамо да изградимо државу. Свако уклањање међународног интервенционизма је лажна понуда.“

Министарство одбране и Оружане снаге у 2018. години имали су буџет од 283,7 милиона марака и представљају највећег буџетског потрошача у БиХ.

Треба задржати дах и сачекати одлуку

Демилитаризацијом БиХ, та средства могла би се усмјерити у развој инфраструктурних и културних пројеката, већу мобилности младих, али и повећање плата просвјетним, културним и здравственим радницима.

Никакав међународни интервенционизам, не може промјенити одлуку Народне скупштине Републике Српске о њеној војној неутралности и неприступању војним савезима, јер народ Републике Српске и они који га тренутно представљају у скупштинским клупама, не сматра да „ЕУ и НАТО савез немају алтернативу“, као Комшић.

Навуцимо по патетици: (Б)рата нема

Треба се поставити отворено питање да ли се пријeтњама ратом и дизањем тензија у јавности скреће пажња са животних проблема или унутарпартијских, или и једних и других.

Џаферовића треба подсјетити да је рат забрањено средство за рјешавање међународних спорова, да се норме међународног права не могу тумачити онако како некоме одговара, али и да исти, рачунајући и Повељу ОУН гарантују народу право на самоопредјељење.

Прст на чело, јер колективни представници државне заједнице требало би да промовишу политику мира и добросусједских односа, баш како су то урадили и представници Републике Српске приликом обиљежавања Дана Републике.

Могле су се чути само поруке мира, сарадње и љубави, што Република Српска и јесте.

Напослијетку, да правилно парафразирамо Џаферовића, државне заједнице БиХ нема без Републике Српске, али Републике Српске има и без живота у оваквој заједници.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *