Кавкаски преглед: Бајрактар дипломатија

Турски беспилотни борбени ваздухоплов Бајрактар ТБ2, са МАМ-Л паметним пројектилима проширио је сферу тврде моћи Турске. Пишемо о томе, уз најновији салдо међусобних губитака војне технике у рату око Републике Арцах, односно сукоба Јерменије и Азербејџана на граници региона познатијег нам као раније као Нагорно-Карабах.

субота, 3 октобра, 2020 / 23:54

Бајрак, већ смо то писали у прошлом опширном тексту који се дотиче овог сукоба, значи исто што и у српском језику увријежен турцизам барјак, али је однекуд код нас дошло до метатезе Р и Ј, слично као у дијалекатској интерпретацији грчке ријечи намастир.

Но, да је овај Барјактар ТБ2, о којем ми пишемо у наслову, пронио заставу Ердоганове Турске по региону Средоземља и Кавказа, свакако јесте. Многи страхују од њене сијенке из ваздуха.

Да ће се нешто овако десити, односно напад Азербејџана на територију под контролом Јерменије, могли су предвидјети сви који су пратили азербејџанске војне маневре уз учешће Турске Војске. У јулу ове, 2020. године, Азербејџан је обзнанио куповину на десетине наоружаних дронова и опреме за електронско ратовање турске производње.

Сада су они прешли у дејство.

Има ли разлога за панику: Пробијен панцир?

Осим Азербејџану, Турци су их продали успјешно и Украјини, а најављено је да ће турске дронове од 2021. производити и Саудијска Арабија, која је у овој врсти технике готово потпуно била окренута ка САД. Као и сама Турска, уосталом.

Због финансирања курдских јединица, помоћу којих САД контролишу налазишта нафте коју краду у Сирији, односно турског војног обрачуна са Курдима у Сирији, САД су прекинуле не само политику са извозом технологије дронова од 2014. године, већ и укинуле сарадњу по питању авиона Ф-35, чије су се компоненте производиле у Турској.

Дронови су се показали изузетно успјешнима, уништивши по фотографијама потврђеним циљевима шест јерменских Оса 9К33 и три Стреле-10 9К35, односно средстава противваздушне одбране. На исти начин су уништени и Панцир-С1 противваздушни ракетно-топнички системи руске производње у Либији, што се након тога веома лоше одражава на губитке у копненој војсци.

Било како било, у Либији је то условило помијерање линије фронта, док тога у сукобу на Кавказу још увијек нема.

Због начина на који су уништене батерије Панцир-С1, посебно у Либији гдје су њихови губици били очигледни, спекулише се од тога да су њима руковала нестручна лица, преко неувезаности ПВО система снага Калифе Хафтара, до тога да Панцири нису били ни свјесни присуства дронова који их гађају.

Панцир-С1, којих је у Либији уништено према фото-процјенама најмање 23, оружје је однедавно и у саставу Војске Србије, и уз француских 18 јединица ПВО система „Мистрал“ са укупно 50 ракета чини окосницу противваздушне одбране Србије са земље.

При испоруци два ова система, од уговорених шест, Вучић је тада говорио о притисцима који ће доћи са Запада, али да то јача војну неутралност Србије. Истицао је да су јако добри против дронова и хеликоптера, те да се „никада неће поновити неодговорност из деведесетих“ мислећи на непосједовање довољно доброг ПВО-система, што је довело до агресије НАТО.

Сад је вријеме да своју мисао обнови.

Пјешадија за Ердоганове најамничке јединице је већ ту – мигранти

Турска, као несумњиво испољена војна сила, успоставља своју сферу интереса и треба водити рачуна да тај неосманистички талас који јаше Ердоган не запљусне и нашу обалу у Неуму. Или прије теретну луку у Плочама.

Овај „Кавкаски преглед“ је по инерцији са већ традиционалног „Сиријског прегледа“ Фронтал.РС, покушај апела да се размишља у том правцу. За сигурност никад није превише опреза и никад није рано за припрему.

Макар у домену свијести шта један ненаоружани авион без пилота може да уради, уколико одлучи да слети на аеродром у Тузли или Сарајеву, као Комшић и Изетбеговић у Загреб.

За то вријеме, одушевљење политичко-полицијског руководства Српске, дакле неке врсте нашег Врховног савјета одбране, усмјерено је ка оклопном аутомобилу чији се чак ни мотор не производи у Републици Српској, као поносом домаће намјенске индустрије. У сврху неширења теме, заборавићемо приче о хаубицама Бакира Изетбеговића, које су произведене и остављене „за не дај Боже“.

Пјешадија је, у виду миграната свугдје око нас. Нико не може са сигурношћу трврдити колико међу економским избјеглицама из Авганистана, Пакистана, Ирана, Ирака, Сирије и сличних земаља, има убачених агената који ће остати овдје у виду „спавача“.

У Ефбиху поновно турчење по Кавкаском сценарију?

Апсолутно без задршке користећи своју позицију предсједавајућег Предсједништва БиХ, Шефик Џаферовић се у име цијеле државне заједнице, без јасније реакције Милорада Додика (бар званичним каналима) ставио на страну Азарбејџана.

То свакако није став већине српског народа, која се ових дана по друштвеним мрежама укључила у глобалну навијачку паралелизацију Кавказа и Ефбиха, као сукоба муслимана и православних. Што је бесмислено и непотребно, колико и реално и могуће.

Џаферовић се крајње сепаратистички одредио, не само у виду подршке територијалној цјеловитости Азарбејџана у међународно признатим границама, већ је и за очигледан и помно припремљен напад окривио Јермене! То свакако није нешто што одговара истини, а још мање дипломатији у једној сложеној вишенационалној државној заједници.

Нико се не бави парамилитарним организацијама у Ефбиху, која функционишу под кринком заштитника природе, извиђачких, планинарских, ловачких и других организација. О вехабијским селима и регрутним центрима уз објекте исламске заједнице, параџематима и сличним ефбиховским специјалитетима, додијало је и читати, а камоли писати.

Каква је сврха када је тамошња државна телевизија истријебила ћирилицу сада већ загазивши деценију са том одлуком, док телевизијске станице финансиране новцем исламских земаља и море портала и интернет-ботова шире вјерску и националну мржњу уз непрестано кориштење ратнохушкачке реторике?

Хрватска већ има израелске дронове

Треба водити рачуна и о томе да је међу авиотехником уништеном од стране Јерменије, такође два дрона израелске производње ИАИ Хароп. У питању је држава, која не само да је ових дана признала Косово и Метохију као шиптарску земљу, већ је и у одличним односима са Турском, а посебно са Хрватском војском и полицијом, којима већ деценијама продају разне врсте наоружања и борбене опреме. Између осталог и беспилотне летјелице.

Република Српска, а посредно и Србија, изузетно су угрожене неодговорном безбједносном политиком. Она није свјесна да неком очигледно није проблем и има новца да транспортује наоружане најамнике да ратују од Либије до Азербејџана, и од Јемена до Сирије и Ирака, гдје упошљава и своје регуларне војне трупе.

Уколико се Ердоган добро завади и са Русима, и са Американцима, и са ЕУ, а није да већ није, може смислити да то примјени мало и у предсобљу Беча и Будимпеште. Чисто мало пред изборе, као што су то Американци дубоком државом зачачкали у Грузији 08.08.2008. године.

Густ авиосаобраћај над Кавказом и Каспијским морем

То није помогло да данас покојни и заборављени амерички пилот оборен изнад Вијетнама (јастреб Мек Кејн који је за сјеверновијетнамске камере позивао Американце да се предају) побиједи Барака Обаму, заоштравајући причу о „руској пријетњи“ коју „само он може да спријечи“, али је трајно измјенила геополитичке, а посебно војне прилике на Кавказу.

Сличан је то маневар као код Хилари Клинтон, њених државних е-писама на приватном рачунару и „руских хакера“; али са трагичним, а не комичним посљедицама. Што би се свакако десило у ратној политици према Ирану, а осјетило на свјетском нивоу, да је она постала врховни командант Војске САД и де факто вођа НАТО.

Захваљујући томе, Грузија је трајно изгубила Абхазију и Јужну Осетију као своје територије, али сада Руска Федерација због признања њихове независности није у могућности да другим путем, осим преко Ирана, дотура војну помоћ Јерменији.

Тим ближим правцем, преко Грузије, то несметано ради Турска, као чланица НАТО и довози прекаљене Ердоганове плаћенике произведене у Сирији, на аеродром у Бакуу.

Уништена војна техника може представљати велики проблем јерменској страни, јер овај сукоб траје од 1918. године и јасно да је у питању сукоб у којем се размишља стратешки. А губитак дрона, чак и у односу на губитак пилота, даје ако ништа мањи пропагандни ефекат.

Салдо међусобних губитака Јермени – Азербејџанци у авионима 1:15

У том смислу је занимљив податак, осим да је салдо изгубљених ваздухоплова Азербејџан – Јерменија у ваздуху 15:1, а да је тај један губитак јерменски заробљени пилот и авион совјетске производње. Јуришник Су-25 „(Грач“ срп. „Гачац“) за непосредну подршку јединицама на земљи, док су у потврђеним азербејџанским губицима само беспилотне летјелице.

Колико су Азербејџанци посветили пажње авиоударима, говори да је међу обореним авионима на њиховој страни пет старих совјетских Ан-2, који су били такође даљински управљани.

Они су намјерно жртвовани као мамци, да би Јермени открили положаје своје противваздушне одбране, по којим су онда дјеловали дронови.

Што није фотографисано, није ни пописано

У овом списку, велику ће улогу играти, бар што се Азербејџана тиче, учешће наоружаних дронова труске производње са монтираним камера. Без обзира што се доста уништене јерменске технике мора приписати експлозији муниције других запаљених возила или складишта, опет су они заслуга ваздушних борбених дејстава.

Посебан недостатак овог списка, јесте што је направљен помоћу пропагандних објава обје стране, те оно што нико није објавио, неће бити у овом списку.

Чак и фотодокументован списак губитака говори да су код азербејџанске стране губици углавном код покушаја пробоја линије, или је у питању артиљеријска ватра и противоклопне вођене ракете, док су у случају јерменске војске то већином авиоудари – при том брижљиво документовани и представљени домаћој и свјетској јавности.

Тенкови:

Јерменија: 35 (углавном Т-72, еквивалент нашој модификованој копији М-85)

Азербејџан: 19 (такође углавном Т-72, али и два М-90С руске производње)

Оклопни транспортери:

Јерменија: 11 (углавном БМП, еквивалент нашем (такође ископираном) БВП)
Азербејџан: 14 (БМП-1, БМП-2 совјетске и два БТР-82А руске производње)

Друга оклопна возила

Јерменија: 5 (углавном противваздухопловни топови, те једно непознато возило)
Азербејџан: /

Артиљерија

Јерменија: 6 хаубица (Д-20, Д-30)
Азербејџан: /

Самоходна Артиљерија

Јерменија: 2 (Гвоздика и Акација)
Азербејџан: /

Вишецјевни бацачи ракета

Јерменија: 13
Азербејџан: /

Минобацачи

Јерменија: 1
Азербејџан: /

ПВО системи земља-ваздух

Јерменија: 12
Азербејџан: /

Ометачи

Јерменија: 1 (Репелент-1, руске производње)
Азербејџан:

Авиони (без хеликоптера, непотпуни подаци)

Јерменија: 1 (СУ-25К, совјетске производње)
Азербејџан: 15 (5 Ан-2, 2 ИАИ Хароп дрона израелске производње, 8 дронова турске производње)

Камиони, теренска и друга возила

Јерменија: 34
Азербејџан: 1

Мамци

Јерменија: 2 (9К33 Оса)
Азербејџан: /

Противоклопне вођене ракете

Јерменија: 4 (4 заробљене, Корнет 9М133М-2)
Азербејџан: /

Стратешки циљеви

Јерменија: 6 (Аеродром Степанкерт, војна база, складишта муниције, командне позиције)
Азербејџан: /



Оставите одговор