У Челебићу, надомак Ливна, постоји јама Бикуша у којој и дан данас, послије 80 година, леже мошти Ливањских мученика. Далеко од било каквог пута, дубоко у шуми, забетонираног отвора, сакривена од погледа, чека да потомци дођу, прислуже свијеће, очитају молитву.
Тачно 25 сати и 21 минут прије првог искључиво туристичког лета у свемир, са писте у ентитету Нови Мексико, упалио сам 21 годину стар службени аутомобил УГ Фронтал и пошао у правцу своје ђедовине. Данас је планетарно лако геолоцирати по једној варошици, до које се стиже за неколико сати хода кроз шуму. Зове се Сребреница.
На Јадовну свикао на свашта. Али нијесам да крст који сам донио, враћамо назад са јаме. У савременом српском језику прекрижити, не значи исто што и прекрстити.
Мали пропланак надомак Добоја, смјештен на граници села Опсине и Велика Буковица у сјеновитој грабовој шуми, зове се Ристића Гај. На њему се налазе два споменика, један латинични један ћирилични, али са истим или сличним именима на њима. На овом мјесту се од 1996. године обиљежава почетак операције Коридор 92.
Посљедњи пут на војној вјежби на Мањачи, био сам још док је врховни командант била Биљана Плавшић. ВРС је тада приредила много већи спектакл, бојево гађање, те немјерљиво веће уважавање и гостопримство према новинарима.
Висока црква са православним крстом на врху не би била необичан призор на Балкану, али на југу Африке, она је прави "бели џин" међу онижим грађевинама које доминирају архитектуром Габоронеа, главног града Боцване.
Неуставно и противправно понашање високог представника и Уставног суда БиХ није само атак на владавину права и правну државу него је и атак на истинску демократију.
И овдје ћу навести само један примјер неуставног понашања Уставног суда Бих, јер је сасвим довољан.
Услови који у континуитету владају у дејтонској БиХ од завршетка рата 1995. године па све до данас се морају познавати. Тај, казано Канетијевим рјечником, однос мачке (високог представника) и мишева (критичне вестернизовано-охаеризоване масе људи у Републици Српској), односно улизиштво казано језиком Меше Селимовића, представља(ју) једино исправно објашњење.
Претходни уводни дио био је неопходан да би се разумјело понашање овдашњих људи, којима су својствени резигнација и отупјелост, до чега је дошло насиљем Запада на овом простору, али и усљед одсуства карактера нашег човјека.