Искоријењивање оригиналности, сађењем њемачког храста испред МСУРС

Очекујете да Бања Лука у трансцедентно-идеолошком маниру посади храст као копчу између врхунског паганског божанства Перуна и тек рођенога хришћанског Божића? Али, не! Храст се испред Музеја савремене умјетности Републике Српске сади у част њемачког умјетника и Гете института.

среда, 27 октобра, 2021 / 12:47

Ово је само један у низу примјера, да уопште не постоји ни жеља, ни намјера, да се у Бањој Луци развија аутохтона и оригинална културна сцена. Као што је државна установа МСУРС само сервис, односно свадбени салон за изложбене потребе страних амбасада и фондација, тако се и духовна потка новог нараштаја умјетника охрабрује и усмјерава у правцу чистог подражавања туђег. У овом случају не чак ни подражавања, већ – придруживања. Чистог копирантства у жељи да их примјети богата земља и заведе као жељне удворичке сарадње.

То локалне умјетнике и галеријске водиче ставља не у раван, већ корак иза домаћих гастарбајтера. Они бар имају храбрости да своје вјештине понуде на слободном тржишту Њемачке, док ови заштићени институцијама које финансира српски народ, раде на додворавању њемачким културним интересима.

У случајевима излагања страних фондација основаних за ширење утицаја своје земље (у овом случају веома непријатељске према српском народу у Српској и на Косову и Метохији), озбиљне државе имају већ предвиђене програме представљања своје културе и стваралаштва.

Умјесто да постоји јасна културна политика која захтијева реципроцитет, она се своди на пар ижваканих фраза о томе да је оваквим поступањем "Српска дио културне мапе Европе". Она то,, не да није, него је тврдити тако нешто провинцијска биједност. Српска и њено друштво у цјелини овим губе, односно добијају шачицу ситних привилегија и новчића, које ће из нагорјеле кумове кесе пред МСУРС покупити с пода укључени у колаборационизам.

Код нас се она своди на то, кад је већ Јозеф Бојс стигао у МСУРС, нећемо се никако сјетити Димитрија Башичевића Мангелоса, са којим дијели простор у Музеју савремене умјетности Републике Српске; већ само Нијемца. И то тако да срамота траје. Националну биљку из вјерско-обредно-паганског наслијеђа свог народа засадити да буде једна сламка, међу седам хиљада трупаца засађених 1982. године. У Каселу, Западна Њемачка.

Бојс би те, који неће да мисле, избацио напоље. Ми у све ово, објективности и самосталног закључивања ради, убацујемо саопштење државне установе овим поводом:

Ој, њемачки Каселу, морел’ храст на Кастелу?

У оквиру изложбе "Ко неће да мисли лети напоље: Јозеф Бојс и Мангелос – 100 година и умјетност данас" Музеј савремене умјетности Републике Српске уз подршку Гете института у БиХ и у сарадњи са Академијом умјетности Универзитета у Бањалуци у четвртак 28. октобра 2021. године, у 13.00 часова, организује перформанс студената завршне године смјера за Интермедијалне умјетности под називом "7000+1", приликом ког ће се засадити дрво храста као прва јавна социјална скулптура у парку испред зграде МСУРС. Ријеч је о симболичком омажу поводом стогодишњице рођења Јозефа Бојса и његовом чувеном пројекту "7000 храстова (7000 Eichen)", који је започео на изложби Документа 7, 1982. године у Каселу, гдје је у наредних десетак година посађено 7000 храстова.

Перформанс су осмислили студенти прве генерације смјера интермедијалне умјетности на Академији у Бањалуци (Исидора Бранковић, Ирма Беширевић, Огњен Милошевић и Галина Митровић), у класи професора Младена Миљановића, који ће у оквиру свог рада посадити један храст у парку испред МСУРС и обиљежити га одговрајућим каменом по узору на базалтне каменове Јозефа Бојса, које је он постављао у оквиру свог пројекта.

Посађено дрво има вишеслојан симболични концепт који се повезује са "проширеним појмом умјетности" који је заговарао Јозеф Бојс, а многе генрације умјетника у цијелом свијету су га слиједиле. Однос камена и дрвета, односно живог и неживог елемента, представља један од примарних архетипских односа у природи. Како овај чин има вишеслојну симболику и значење, камен који се поставља поред дрвета храста дио је темеља зграде Музеја, а извађен је приликом реконструкције која се одвија на овом објекту. Овим чином млади умјетници повезујући значења Бојсове умјетности желе трајно повезати јавни простор испред Музеја, као промјенљиви простор природе коју је потребно сачувати, са зградом која чини трајни стуб умјетности нашег простора.

За подршку овој иницијативи МСУРС се обратио и госпођи Еви Бојс, супрузи Јозефа Бојса и управници Фондације Бојс, која је поздравила ову идеју и изразила одушевљење иницијативом која повезује младе умјетнике, студенте академије, са идејама Јозефа Бојса. Ова подршка изузетно је значајна за младе умјетнике јер повећава сам значај догађаја.

Млађе генерације су носиоци промјена, а својом подршком извођењу овог перформанса МСУРС жели да студентима да прилику да промишљајући наставе велике идеје Јозефа Бојса, те да на овај начин скрену пажњу на глобално загађење, подижући свијест о еколошким проблемемима са којима се суочавамо данас, укључујући локални контекст и ситуације које нас окружују.

"Прије свега желимо да у јавном простору симболички пренесемо идеје Јозефа Бојса и да обогатимо дендрофонд парка испред Музеја, док Град добија нову живу скулптуру у јавном простору. Камен који ће да се постави уз храст дио је темеља зграде Музеја, чиме симболички карактер перформанса појачава и добија додатно значење."

Изложба "Ко неће да мисли лети напоље: Јозеф Бојс и Мангелос – 100 година и умјетност данас" отворена је до 30. октобра 2021. године.