Духовна окупација: У Србији се учи о средњовијековној Хрватској на Дрини

Република Србија дозволила је да у области издаваштва уџбеника загосподари непријатељ, који сада нимало суптилно проводи образовни геноцид.

четвртак, 15 октобра, 2020 / 14:44

Образовање дјеце у српским школама доведено је озбиљно у питање после бројних гафова, а најновији је забележен у уџбеницима за четврти разред за предмет Природа и друштво. Издавач уџбеника је Логос, а аутори су Александар Кандић, Гордана Субаков-Симић, Жељко Васић, Дамир Живковић и Иван Матејић.

Просто је невјероватно да је оваква брљотина уопште прошла икакве дозволе, а да нико од одговорних није кажњен.

Наиме, у лекцији „Настанак српске државе“ постоји одељак да је прва српска држава настала у деветом вијеку, да је добила име Рашка по граду Расу.

Та лекција се илуструје картом у којој се Хрватска простире на подручју БиХ, већег дијела Црне Горе, те Србије изнад Западне Мораве.

Наводна Рашка простире се између Западне Мораве, Дрине и Ибра.

Рашански пашалук

Духовно уништавање Срба метастазирало је у односу на комунистички период. Тад се из братствојединствене коректности учило да су Србин, Хрват, Словенац и остали дошли на Балкан руку под руку у „стољећу седмом“, иако је једини историјски помен говори о Србима који су „позвани“ за вријеме цара Ираклија (621-641). Храбрији хрватски историчари данас износе тезе да су Хрвати на ове просторе дошли н прелазу 8. и 9. вијека, у склопу франачког обрачуна са Аварима, који су једно вријеме владали западним дијелом Балкана.

(Треба напоменути да и Срби и Хрвати који се тада помињу представљају само ратничка племена која су својим именом означила читав народ, који настаје спајањем људи разног поријекла, од оних који су живјели прије Словена, па до Словена који су долазили у разним таласима).

Дакле, више је него упитно да ли икаква Хрватска постоји у периоду који обрађује скандалозна наставна јединица, а сасвим је сигурно да је положај српских земаља приказан погрешно. У дјелу цара Константина „О управљању царством“ наводи се неколико српских владара које назива архонтима, а које не помиње именом. Трећи или четврти у низу помиње се именом као Војислав или Вишеслав,у зависности од тумачења имена написаног на грчком, а за њега се сматра да је владао крајем осмог вијека (780). За Србе се каже да владају далматинским залеђем, што се потврђује и писањем франачког хроничара Ајнхарда.

Простор којим владају српски кнежеви уоквирује се ријекама Цетином и Врбасом на западу, па до Ибра и Западне Мораве на истоку, одакле сеже власт тада моћног бугарског царства. Дакле, срце те прве Србије, која се у неким изворима зове „крштена Србија“ чине простор Херцеговине, Босне и Подриња, а тек мањим дијелом рашка област. Тек касније у историји Срби се шире на исток и Рашка постаје средиште државе.

Срби из тог времена имају и материјални доказ постојања државног апарата, а то је прстен кнеза Стројимира, једног од потомака поменутог Вишеслава, који влада заједно са својом браћом средином 9. вијека.

Али очито је на сцени прилагођавање концепта како ништа западно од Дрине није Србија, те стварање комплекса од западног сусједа који ето има огромну државу, иако су помени њихових владара врло оскудни, а за многи су упитни као вјеродостојни.

Најзанимљивији је примјер откриће помена краљице Домаславе, чије име се помиње на олтарској прегради цркве Светог Вида у Клису, а латински текст натписа гласи: …orum filiu… mea Domaslava regina… Ко за инат, камен је сломљен баш на дијелу гдје би требала да стоји одредница народа, па не знамо да ли је је у питању croatorum, или нешто друго.



Коментариши