Дарко Ристов Ђого: Од Кулина бана до необиљежених дана

„На амблему Републике Српске налази се њена застава, иницијали РС и назив (ћирилицом и латиницом). При врху и при дну су круне владарских династија Немањића и Котроманића, што симболизује припадност држави БиХ, али и посебну наклоност према сусјденој држави Републици Србији“

Милан Благојевић: Понављање историје

Савремени човјек, а овдашњи нарочито, склон је да историју препусти забораву, поготово ако је ријеч о тешким темама из прошлости. Али, ма колико то чинио, човјек не може (и не треба) бјежати од историје, јер она увијек иде за њим, полако, али сигурно.


Осам вијекова СПЦ (2): Друго покрштавање Срба и покушај успоставе црквене организације

У другој половини деветог вијека створиле су се повољне околности за дубљу и свеопшту христинизацију Срба. Српске земље: Рашка, Дукља, Босна, Травунија, Захумље и Паганија постају колико-толико стабилније и веће политичке организације.


Тешко историји!

Историјска наука тренутно је најизложенија неутемељним тумачењима, а највећи процват псеудоисторије на овим просторима забиљежен је од почетка 90-тих година прошлог вијека, изјавио је историчар Радивој Радић.


Дарко Ристов Ђого: Од Кулина бана до необиљежених дана

„На амблему Републике Српске налази се њена застава, иницијали РС и назив (ћирилицом и латиницом). При врху и при дну су круне владарских династија Немањића и Котроманића, што симболизује припадност држави БиХ, али и посебну наклоност према сусјденој држави Републици Србији“


Милан Благојевић: Понављање историје

Савремени човјек, а овдашњи нарочито, склон је да историју препусти забораву, поготово ако је ријеч о тешким темама из прошлости. Али, ма колико то чинио, човјек не може (и не треба) бјежати од историје, јер она увијек иде за њим, полако, али сигурно.


Осам вијекова СПЦ (2): Друго покрштавање Срба и покушај успоставе црквене организације

У другој половини деветог вијека створиле су се повољне околности за дубљу и свеопшту христинизацију Срба. Српске земље: Рашка, Дукља, Босна, Травунија, Захумље и Паганија постају колико-толико стабилније и веће политичке организације.


Тешко историји!

Историјска наука тренутно је најизложенија неутемељним тумачењима, а највећи процват псеудоисторије на овим просторима забиљежен је од почетка 90-тих година прошлог вијека, изјавио је историчар Радивој Радић.