Анализа локалних избора од „Института што је баби мило“ из Словеније

Већ раније смо писали да се извјесни Ифимес из Љубљане, бави политичким и геополитичким навијањем и спиновањем, а никако стварним анализама. Но, сад су под своју непотписану анализу “ Талас политичких промјена сели се из Црне Горе у Босну и Херцеговину“ потписали и Бању Луку. Која је, наравно – у Српској, а не у БиХ.

четвртак, 22 октобра, 2020 / 12:17

Интересна група која се самоназива Међународни институт за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС), окупљалиште персона као Стипе Месић и антишовиниста као извјесни, данас политички заборављени Зоран Живковић, шаље текст под насловом „Локални избори у знаку таласа политичких промјена у Црној Гори“.

Објавићемо га у цјелости, али не можемо одолити и прије тога не доказати како се аутори из Ефбиха и Хрватске непрестано баве Републиком Српском, Србијом, Србима.

Карактеристично је да скоро читава анализа за понијети, која се односи на територију „цијеле“ БиХ, одлази на прилике у Српској. Тачније, бави се и са три града Брчко, Сребреница, Мостар – од којег су два на територији Српске, при чему је један отет из државноправног система и тако се крши Дејтонски мировни споразум и враћа нас на План Контакт групе, док се са другим то покушава.

Они то, дакако, сасвим другачије интерпретирају.

Олако се прелази преко чињенице да у Ефбиху избори из 2018. године нису ни требали да се одржавају, односно да У ЕФБИХУ ДЕМОКРАТИЈЕ НЕМА, јер још није успостављена власт која рефлектује гласове грађана. О Мостару као великом успјеху „међународне заједнице“ је све већ речено тим да тек након 12 година поново има изборе.

Обзиром да је сарајстански хегемонизам основни патрон и идеја водиља аутора из овог „института“, то ни не чуди. Али зато до суза доводи њихова жеља за пресликавањем изборних резултата из Црне Горе, гдје је дошло до побуне Срба против укидања њихових основних људских права, на оно што се дешава у Републици Српској.

Они би то некако да се преслика, а да се не помиње српски национални идентитет и интерес.

Нешић и ДНС – оличење части и нове политике

Међу смјешнијим причама је „ослабљење“ коалиције око СНСД, тиме што је ДНС одлучио да предизборно иступи из коалиције владајућих у већ званичној кампањи. И ПДП, који правилно детектују као тренутно најјача снагу у опозицији и недвосмислено је преузео ту улогу од СДС у јавности, иступио је својевремено из власти са СНСД на републичком нивоу. Баш због избора. И то читаву годину дана раније, па то није само по себи било довољно за пад власти Милорада Додика.

Ненад Нешић се од стране Ифимеса, ама без и једног доказа, јер они се чињеницама ни не баве, посматра као неко ко не подноси оставку на мјесто директора у Путевима РС „из здравствених разлога“, већ неко ко је у најмању руку Зоран Ђинђић. Са ваљда истом таквом политичком снагом, против ововременог Слободана Милошевића, из визуре Ифимеса.

Пресмијешно је то навијачки, а без озбиљног утемељења у стварности, за свакога ко зна да је ДНС настао од покојног СНС Биљане Плавшић, када је Додик био носилац промјена и премијер, односно да се поменута партија раздијелила Додиковим исподжитним дјеловањем на ДНС и Демос, као што је Социјалистичка партија РС уполовљена формирањем СПС.

Половљењем конкуренције – Додик је ослабљен?

Ту је јасно да је Додик уполовио снагу и појефтинио коалициони потенцијал сопствених коалиционих партнера, који се с њим ама баш ни по чему не разилкују у технологији обављања власти. Признаћете да је, стога, пасус који слиједи сасвим комичан:

„…доласком на чело те странке Ненада Нешића изабрао другачији политички пут, а то је политичко дјеловање, које ће бити у интересу грађана/бирача, јер је Савез независних социјалдемократа (СНСД) своје дјеловање углавном темељио опстанком на власти по сваку цијену и енормном богаћењу и пљачки друштвених ресурса на челу са Милорадом Додиком и појединцима око њега.“

Ето, ДНС са таквом политиком није имао ама баш ништа. Нешић није био „појединац око њега“. Јасан је неписани изборни закон да једна пополовљена странка не може имати изборни резултат, као да је и даље јединствена. То све, бар што се тиче коалиције СНСД-ДНС-СП, прије велике им шизме, искључиво СНСД ставља у бољу позицију.

Ифимесу, као и свим људима који углавном немају појма о стварном стању на терену о којем пишу, промакло је да је бањолучки ДНС изашао са тврдњом да остаје уз Радојичића, а њихов лого још нико није прелијепио на шпалиру странака које подржавају кандидата СНСД за градоначелника Бање Луке.

У Црној Гори, изгледа, није дошло до побуне Срба?

Ми смо раније писали анализу на исту тему, односно како је ПДП интелигентно предузео турнеју након избора у Црној Гори, покушавајући да политички профитира на тој позитивној вијести, управо том тезом о пресликавању изборног резултата опозиције, која је с радошћу и надом одјекнула у Српској. Али и Србији.

Дакле, чинили су то да би се заспиновало на национално-религиозну карту, а не због оног што би волио Ифимес. И Уједињена Српска је ишла у Црну Гору, али Ифимес ову партију уопште не помиње, јер је вјероватно са свјежим информацијама остао код њеног искључења из избора које је прокламовао ЦИК, а поништио тзв. Суд БиХ.

Но, овдје је то крајње дилетантски сведено на приче о промјенама у интересу „бољег живота свих грађана“, да је то ван закона комике. Мало је отужно. Национални и црквени удио у промјенама приликом побуне српског народа у Црној Гори, овдје се ни не разматра. То је зато што се то не жели.

Логично, јер таква побуна би била потребна Ефбиху, гдје је државна телевизија ФТВ, прије скоро деценију отворено протјерала српску ћирилицу из јавности.

Но, они помињу управо Српску, као неког ко крши људска права и не жели допустити увођење непостојећег „босанског језика“ у свој школски систем, за шта постоје сви научни разлози. Чисти фашизам из Ефбиха, ускраћивање права једном народу на његово писмо, дакле противуставни злочин системског културног геноцида провођен од стране државних институција, за овај „што је баби мило, то јој се и снило“ институт, уопште не постоји.

Но, што да вас даље задржавамо, уживајте у на српско присмо машински пресловљеној анал-лизи, која слабо има додира са реалношћу:

Талас политичких промјена сели се из Црне Горе у Босну и Херцеговину

Изборна кампања за локалне изборе у Босни и Херцеговини протјече у знаку традиционалних политичких супарништава али и утјецаја таласа политичких промјена у Црној Гори, проузрокованих поразом режима Мила Ђукановића (ДПС) на парламентарним изборима одржаним 30. августа 2020.

Талас политичких промјена у Црној Гори погодио је и Босну и Херцеговину, а понајвише њен ентитет Републику Српску (РС). Већ је дошло до преслагивања на политичкој сцени Републике Српске, изласком из владајуће и најдуговјечније коалиције СНСД-ДНС-СП Демократског народног савеза (ДНС), који је доласком на чело те странке Ненада Нешића изабрао другачији политички пут, а то је политичко дјеловање, које ће бити у интересу грађана/бирача, јер је Савез независних социјалдемократа (СНСД) своје дјеловање углавном темељио опстанком на власти по сваку цијену и енормном богаћењу и пљачки друштвених ресурса на челу са Милорадом Додиком и појединцима око њега. Послије парламентарних избора одржаних 2018.године догодила се класична „политичка проституција“ помоћу које је Додик око себе окупио неколико мањих странака и појединаца. Иако често Милорад Додик изјављује, да је загледан у Србију и њеног предсједника Александра Вучића (СНС) поразни су резултати његове владавине за разлику о Србије, која биљежи најбоље резултате у региону и лидерство у Европи када је у питању економски опоравак послије пандемије Цовид-19. ДНС има традицију активног учешћа у политичким промјенама. ДНС (под именом СНС) је био носилац политичких промјена у Републици Српској тако 1998. и као и сада 2020.године.

Велика су очекивања грађана у Републици Српској, да владајућу коалицију напусти и Социјалистичка партија (СП) Петра Ђокића, која се недавно ослободила групе „Додиковаца“ у својим редовима и која би изласком из владајуће коалиције превагнула у корист рушења режима Милорада Додика. Према релевантним истраживања СНСД на локалним изборима губи у граду Бања Лука. Због тога су интензивиране активности СНСД у вези изборних превара, куповини гласача, али и незаконитом регистрирању бирача у иностранству о чему се воде криминалистичке истраге против појединих њихових чланова и чланова изборних комисија.

Опозициона Српска демократска странка (СДС) и Партија демократског прогреса (ПДП) на локалне изборе излазе оснажени због политичких промјена, које су остварене у Црној Гори на недавним парламентарним изборима и пада популарности СНСД те представљају озбиљну алтернативу СНСД. СНСД и Милорад Додик рапидно губе подршку у бирачком тијелу и због тога Додик покушава непримјереном политичком реториком, коју заоштрава додатно реметити ионако поремећене односе у БиХ, покушавајући повратити изгубљену подршку у бирачком тијелу.

У Федерацији БиХ на локалним изборима одмјерават ће владајућа Странка демократске акције (СДА) и коалиција коју чине четири политичке странке: Социјалдемократска партија (СДП), Наша странка (НС), Независна босанскохерцеговачка листа (НБЛ) и Народ и правда (НиП). У Кантону Сарајево на предстојећим изборима водит ће се битка за сваки глас. У главном граду БиХ Сарајеву локални избори представљат ће плебисцит ЗА или ПРОТИВ садашње власти, коју чини СДА.

Избори у Брчко Дистрикту, Сребреници и Мостару – лакмус папир односа унутар БиХ

Локални избори у Брчко Дистрикту БиХ постали су полигон за одмјеравање политичких странака из оба ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ, што додатно погоршава атмосферу унутар Дистрикта, који већ 10 година биљежи континуирано назадовање. Брчко Дистрикт БиХ је административна јединица унутар БиХ, која биљежи највише започетих, а најмање завршених пројеката.

Локални избори у Сребреници имају посебан третман због почињеног геноцида над Бошњацима 1995.године и незаконитог уписивања знатног броја бирача из Србије у бирачки списак за опћину Сребреница за гласање путем поште. Због тога ће бити посебно важно спровести мониторинг у Сребреници због наведених и могућих нових злоупотреба у изборном процесу и на самим изборима.

Локални избори у граду Мостару нису одржани чак 12 година и одржат ће се 20.децембра/просинца 2020.године што је незабиљежено у европској изборној пракси. На локалним изборима ће се поновно суочити велике странке односно коалиције које предводе, првенствено СДА и ХДЗ (Хрватска демократска заједница БиХ).

Иако се ради о различитим и супротстављеним политичким опцијама на вишим нивоима власти, на локалном нивоу присутне су бројне неначелне коалиције и знатан број независних кандидата и листи.

Аналитичари сматрају, да локални избори у Брчко Дистрикту БиХ, Сребреници и Мостару представљају лакмус папир за стање односа унутар Босне и Херцеговине и на основу тога можемо оцјењивати напредак или назадовање.

Амбијент локалних избора у БиХ 2020

Локални избори у БиХ 2020, одржавају се у вријеме изражене пандемије Цовид-19 због тога су масовна окупљања онемогућена, иако поједине политичке партије крше предвиђене епидемиолошке мјере, које ограничавају број учесника на масовним скуповима.

Несумњиво је, да ће талас политичких промјена, које долазе из Црне Горе утјецати на резултате локалних избора у БиХ. У Федерацији БиХ због увјетовања ХДЗБиХ доношењем изборног закона по његовој вољи још увијек није формирана Влада Федерације БиХ иако су парламентарни избори одржани октобра 2018.године. Власт такођер није формирана у Западно-Херцеговачком кантону/жупанији гдје је на парламентарним изборима 2018.године увјерљиву побиједу однио ХДЗБиХ. Иако се ради о локалним изборима било је за очекивати, да ће политички субјекти своје програме и кампању усмјерити на локалне теме и проблеме, који се непосредно тичу живота и животног стандарда грађана у локалним заједницама али углавном у изборној кампањи доминирају теме из високе политике, које су често обојене националистичким призвуком и подсјећају на прве вишестраначке изборе у Босни и Херцеговини, који су одржани 1990.године. Иако је прошло 30 година, демократија у Босни и Херцеговини је бољшевичка, јер се грађани/бирачи усмјеравају, да служе једној партији и једном вођи. Политичке странке у основи дјелују поприлично истовјетно односно национално/националистички детерминирано без демократизације унутар странака, које представљају друштва једног лица, али и без присутне демократије у друштву.

Политичке странке учествују у изборним преварама на начин, да политичка партија краде идентитет грађанину/бирачу, јер контролира опћинске/општинске комисије, које имају увид у бирачке спискове са ранијих избора. Када утврде да грађанин/бирач није излазио на претходне изборе или у неколико изборних циклуса односно да не користи бирачко право незаконито долазе до идентитета грађанина/бирача, копије његових личних докумената. Са украденим идентификацијским документом се попуни образац, гдје се унесе и матични број. Међутим, проблем настаје када треба уписати име оца, јер на идентификацијским документима не налази се име оца и то је један од начина помоћу којег се може открити ваљаност пријаве за гласање на изборима.

Тренд исељавања из БиХ се наставља и због тога је нешто мањи укупни број бирача него на протеклим локалним изборима 2016.

Проблем званичне употребе босанског и српског језика присутан је у локалним заједницама. Тако Бошњацима се онемогућава званична употреба босанског језика у ентитету Република Српска, док Срби не могу званично користити српски језик на подручју кантона/жупанија у Федерацији БиХ већински настањеним Хрватима у којима доминира ХДЗБиХ.

„Мини Сцхенген“ – просперитет за БиХ и регион

„Мини Сцхенген“ може осигурати просперитет грађанима Босне и Херцеговине, јер регионална сарадња добива на још већем значају и важности због пандемије Цовид-19, која онемогућава даља путовања и повећава интензитет регионалне сарадње те упућеност једних на друге.

Предсједник Србије Александар Вучић (СНС), премијери Сјеверне Македоније и Албаније, Зоран Заев (СДСМ) и Еди Рама (ПС) су у Новом Саду 9.октобра 2019.године потписали Декларацију о намјерама о успостављању „Мини Сцхенгена“ између те три земље. Заједничка декларација предвиђа елиминирање граничних контрола и осталих баријера за лакше кретање у региону до 2021.године, који ће омогућити и грађанима да путују само уз личну карту, као и да се запосле било гдје уколико имају потврду о својим квалификацијама. Декларација предвиђа и признавање диплома, радних дозвола, као и бољу сарадњу у борби против организираног криминала, корупције и помоћ у случајевима природних непогода што се посебно показало важним за вријеме трајања пандемије Цовид-19.

Потписана декларација требала би, да помогне да регион Западног Балкана почне да функционара на четири кључне слободе на којима темељи Европска унија – слобода кретања људи, капитала, роба и услуга. Иницијатива је отворена и за преостале земље Западног Балкана: Босну и Херцеговину, Црну Гору и Косово. Наглашено је, да наведена иницијатива не представља компензацију или алтернативу за чланство у ЕУ држава региона. Поједини косовски и босанскохерцеговачки званичници изјављивали су, да се ради о покушају успостављања четврте Југославије и тзв. „велике Србије“. Најискуснији албански политичар и актуелни предсједник Албаније Илир Мета (ЛСИ) недавно је изјавио да, „Велика Србија није успјела, а велика Албанија није могућа“.

Аналитичари су оцијенили, да храбра и визионарска идеја „Мини Сцхенгена“ представља најважнији пројект од распада СФРЈ до данас. Тај пројект пробудио је оптимизам и улио наду, да се на овим просторима може осигурати боља и просперитетнија будућност. Реализација „Мини Сцхенгена“ допринијела би хомогенизацији европског простора и осигурала реализацију у пракси европских слобода кретања људи, роба, капитала и услуга. То би обесмислило балканске национализме, а притом и оснажило ЕУ, која је немоћна пред притисцима Русије, Кине и Турске и која се не супротставља одлучно према популистима, који колаборирају са снагама чији је једини циљ разарање европског јединства и у коначници ЕУ. Један дио фактора у региону, Европи и свијету се противе овој иницијативи, јер њиховим интересима одговара, да Балкан остане трајно нестабилно подручје гдје никада неће доћи до сусједског помирења и сарадње, истинске европеизације, дугорочног економског просперитета, стабилности, мира, перспективе за младе и образоване људе са крајњим циљем уласком свих држава Западног Балкана у ЕУ. Супротстављање успостављању „Мини Сцхенгена“ показује, да територијама и државама, које су слабе из различитих разлога или су криминалне/корумпиране, не одговара никакав економски просперитет, јер са економским повезивањем почиње и владавина права.

Очекује се, да се „Мини Сцхенгену“ придружи и Босна и Херцеговине, јер би се у супротном поједини политички челници из Босне и Херцеговине могли наћи под санкцијама САД као што се већ на америчкој „црној листи“ налазе члан Предсједништва БиХ Милорад Додик (СНСД), предсједавајући Дома народа Парламентарне Скупштине БиХ Никола Шпирић (СНСД) и бројни други. Већ се размишља о формирању регионалне „Мини Сцхенген“ спортске лиге у фудбалу и кошарци. „Мини Сцхенген“ би допринио релаксацији односа у региону али и рјешавању најболније теме у региону – почињених ратних злочина. Тако би Србија и Косово могле извршити суспензију свих међусобних потјерница за ратне злочине, а Србија суспензију потјерница, које је расписала користећи универзалну надлежност за злочине почињење у Босни и Херцеговини.

Љубљана/Сарајево/Бања Лука, 20.октобар/листопад 2020



Коментариши