Завршена вила Анђелине Џоли у Рогатици

Док су, осамдесетих и деведесетих година, тинејџери другарима за реченицу која би у пристојној варијанти гласила: "помози ми да се упознам са овом дјевојком" говорили "намјести ми рибу", данас кажу "натендери ми коку"!

Пише: Зоран Јанковић

Тендер је постао чиста плахта која се подастире испод политиком унеређених махинација сваке врсте, а иза којих увијек стоји Његово Величанство – Паре.

У четвртак, 03.11.2011. године, амерички амбасадор у БиХ Патрик Мун отворио је и предао станарима на употребу објекат за колективно становање у народу прозван вила „Анђелина“ у Рогатици. Уселили су бескућници из колективног центра „Народни универзитет“, које су овдје, углавном, донијеле ратне недаће.

Цијели пројекат започет је на иницијативу амбасадорке добре воље УНХЦР-а и познате холивудске глумице Анђелине Џоли која је, прије годину дана са мужем Бредом Питом, посјетила Рогатицу и споменути колективни центар. Увјеривши се у нехумане услове у којима је живјело 13 породица, у учионицама бивше школе, са заједничким купатилом, најпознатији брачни пар на свијету искрено се заузео за рјешавање проблема.

Захваљујући њиховим настојањима Влада САД-а преко Бироа за становништво, избјеглице и имиграције обезбједила је 500 хиљада долара, Министарство за избјеглице и расељена лица Републике Српске 50 хиљада КМ и Општина Рогатица 50 хиљада КМ, пројекат, потребне дозволе, инфраструктуру и земљиште у центру града, УСАИД 30 хиљада марака, док је пројекат имплементирао аустријски ХИЛФСWЕРК.

Заиста прелијепа зграда на атрактивној локацији у приземљу и на спрату има 14 стамбених јединица, дванаест гарсонијера и два једнособна стана, укупне површине 440 квадрата. Сви станови опремљени су кухињама и собним намјештајем, веш машинама, шпоретима, лежајима, плакарима, ормарима и простиркама. Немања Црногорац, ученик шестог разреда основне школе у Рогатици и професор српског језика Радисав Росић добили су и рачунаре у становима, а Миодраг Чворо, који хљеб насушни зарађује пењући се на оџаке и режући дрвеће на које нико други не смије да се пење, моторну тестеру. Нема потребе ни спомињати да срећи станара Анђине виле није било ни краја.

Натендерени послови

На жалост ни овај (пре)радостан догађај, бајка у којој избјеглице захваљујући холивудском, глумачком пару из страћаре прелазе да живе у вилу, није остао неукаљан прстима политичара и властодржаца, господара живота и нашег становништва. Наиме, иако у Рогатици има неколико заиста респектабилних грађевинских фирми, које радове изводе широм БиХ, главне радове на вили „Џоли“ извело је д.о.о. „Астра план“ чак из далеког Брчког. Наравно да је спроведен тендер, али није ли управо та ријеч, ових дана и година, синоним за ријеч „намјештаљка“ у Републици Српској!? Чак се претворила у свој атипод. Док су, осамдесетих и деведесетих година, тинејџери другарима за реченицу која би у пристојној варијанти гласила: „помози ми да се упознам са овом дјевојком“ говорили „намјести ми рибу“, данас кажу „натендери ми коку“! Тендер је, дакле, постао чиста плахта која се подастире испод политиком унеређених махинација сваке врсте, а иза којих увијек стоји Његово Величанство – Паре. И политика – наравно.

„Јадац“ је у томе, тврде упућени, да брчанска фирма спада у плејаду повлашћених у РС које су блиске актуелном режиму, и које све своје послове добијају искључиво преко функционера владајућег СНСД-а. Основ за мишљење како и овај дим има и своју ватру пружа и чињеница да су двије претходне највеће инвестиције у Рогатици, реализоване у вријеме актуелне власти, реконструкција уличне расвјете и изградња моста на ријеци Ракитници, извеле чак не фирме-миљенице власти и СНСД-а, него предузећа баш у власништву истакнутих чланова владајуће странке: породице народног посланика Синише Додика, и власника становништва и свих ресурса Сокоца браће Брана и Мирка Чоловића. Наравно да су сваки пут расписивани тендери и наравно да је „све по закону“. То што су и истина и правда и закони и прописи при томе „натендерени“ никога није брига. „Може централа да погреши једном, али не може сто пута“ рекао би Бата Стојковић у легендарном филму „Балкански шпијун“!

Наконкуришени тендери

Но, у афери вила „Анђелина“ у Рогатици нису натендерени само грађевинари, већ и поједини несуђени станари виле. Наиме, приликом посјете колективном центру Анђелина је евидентирала да постоји потреба за изградњом 13 стамбених јединица. Нажалост завршетак нису дочекали (сад већ) покојни Миодраг Макивић и Петко Кокошар, а у њихове собе у колективном смјештају уселиле су се Ранка Андан и Рада Росић, невољнице истог нивоа као и двојица преминулих. Кад је Анђина вила завршена и дошло вријеме усељења у њу, колективни центар „Народни универзитет“ је распуштен. Баке Ранка и Рада, које су у идентичној ситуацији као и нови станари виле, понадале су се да ће оне уселити у двије гарсонијере које су сада биле слободне. Било је то логично. Међутим, није се догодило тако. Двије стамбене јединице остале су празне а бакама су плаћене подстанарске собе.

У „Авазу“ је освануо наслов „Начелник Рогатице истјерује старице“ са текстом у коме новинар извјештава да општинске власти двије баке које нису ни у каквом сродству покушавају смјестити у једну собицу, а да начелник општине Радомир Јовичић жели да у вилу смјести жену која није ни један дан провела у колективном смјештају, те да је бака Рада завршила у болници у Фочи кад је чула да неће, ни под старе дане, уселити у стан изграђен напорима Анђелине Џоли. Новинар „Аваза“ у тексту је навео да је покушај да се ступи у контакт са Јовичићем и чује и друга страна остао без успјеха. Јовичић је узвратио демантијем основних чињеница наведених у тексту и пријетњом судом уколико деманти не буде објављен; навео је да ће расподјела два преостала стана бити извршена праведно:

„О томе ће одлучивати посебно формирана комисија кроз поступак и на основу прикупљених доказа, а предност ће имати корисници социјалне помоћи, самохрани родитељи, повратници, расељена и интерно расељена лица. Ако госпођа Андан и Росићева сакупе довољан број бодова, ето им шансе да се уселе у „Анђелинину кућу“, навео је Јовичић. Остаје непознато да ли је био искрен, с обзиром на наша сазнања да је арогантно ескивирао новинара „Аваза“ избјегавајући контакт с њим и говорећи „нека пишу шта год хоће, свакако су увијек против мене“, а када је видио да је текст стварно написан контра њега, пожалио се што се, ето, није поштовао новинарски кодекс и чула и „друга страна“.

„Ништа не направи а све уништи: комуништи“ рекао би Бора Ђорђевић! Јер жена дође из Холивуда да ријеши рогатичке проблеме, а власти направе белај око тога ко ће бити смјештен; распишу конкурс за – шта!? За материјално најбједнијег грађанина Рогатице!? По том критеријуму двије трећине становника били би валидни кандидати – бескућници и људи у стању социјалне потребе!

Натендерени конкурси

Још ако комисију и конкурс буде водио Милан Марковић, а велика је вјероватноћа да хоће, директор и предсједник свега и свачега у Рогатици већ тридесетак година, пристрасност је – загарантована. Марковић је одавно оскрнавио и извитоперио институцију конкурса као Предсједник комисије за избор и именовања СО Рогатица и могао би написати уџбеник о томе како се руга и спрда са законским одредбама и прописима.

Наиме, прије пар година, као предсједник споменуте комисије, расписао је конкурс за именовање директора јавних установа чији је оснивач СО Рогатица. Пошто су пријављени нестраначки кандидати и кандидати других политичких опција имали супериорније биографије и професионалне референце од кандидата СНСД, поништио је конкурс, савјетовао да се измјене статути установа и предвиде услови конкурса према референцама његових партијских колега, а онда истомишљенике и послушнике именовао за директоре.

Тако је, нпр. оснивач и дугогодишња директорица „Народне библиотеке“ Анђа Ђерић, професорица српског језика и самохрана мајка, болесна и пред пензијом, отјерана буквално на улицу, а умјесто ње именован Стево Драшковић, пољопривредни инжењер сточарског смјера (за директора библиотеке !?), чија је најјача професионална референца – шурјак, брат од жене предсједника ОО СНСД Рогатица. Који је, још уз то, у доказима да испуњава услове конкурса доставио и фалсификоване документе.

Кад се све узме у обзир биће права срећа ако се овоземаљско битисање злехудих старица, несуђених становница Анђелинине виле у Рогатици, не оконча као и двојице невољника у чије (опет – несуђене) станове је требало да уселе; у статусу бескућника.

Потписних ових редака живо се сјећа сједнице Владе РС чији је био свједок, још крајем деведесетих година прошлог вијека, када је тадашњи министар за избјеглице и расељена лица Љубиша Владушић прогласио да је „проблем избјеглица и расељених лица у Републици Српској – ријешен“. А било је то, да поновимо, прије 12-13 година. Он је из министарске фотеље отишао у (ваљда) отоман вицегувернера Централне банке Босне и Херцеговине, а избјеглице и расељена лица и дан-данас из колективних центара излазе са – ногама напријед.

У Босни и Херцеговини не успјевају бајке; свака је бајка овдје – крвава бајка!