Четири године од убиства Милана Вукелића

Милан Вукелић сурово је убијен 06.11.2007. године непосредно испред зграде Министарства унутрашњих послова Републике Српске. Убице и налогодавци злочина до данас нису откривени. У врху МУП-а лаконски ће одговорити да „истрага траје“, премда се она, суштински не води више до двије године. На мјесту на којем је убијен не постоји никакво обиљежје. Милан Вукелић је […]

субота, новембар 5, 2011 / 11:58

Милан Вукелић сурово је убијен 06.11.2007. године непосредно испред зграде Министарства унутрашњих послова Републике Српске.

Убице и налогодавци злочина до данас нису откривени. У врху МУП-а лаконски ће одговорити да „истрага траје“, премда се она, суштински не води више до двије године. На мјесту на којем је убијен не постоји никакво обиљежје.

Милан Вукелић је изузетно јаком експлозивном направом разнесен у свом аутомобилу форд фиеста, који је у тренутку детонирања паклене машине био у покрету. Експлозија је, према ријечима очевидаца, била толико снажна да се Вукелићево тијело буквално распало и разлетило у пречнику од 40 метара, а његове дијелове инспектори су прикупљали наредна 24 часа. Паклена машина је ручне израде и осим експлозива, бомба се састојала од ексера и металних опиљака, како би се њено дејство појачало. Ријеч је, без сумње, о дјелу професионалног убице који је био намјеран да предуприједи сваку могућност да Вукелић остане жив. Стравичност почињеног злочина појачава чињеница да су са Вукелићем у аутомобили биле још двије особе, али ни то није зауставило убице. Вукелићев сапутник Томислав Добрињац остао је без обје ноге, које му је експлозија дословно разнијела на мјесту злочина, док је Слава Пепиновић задобила тешке повреде на горњим есктремитетима.



0 КОМЕНТАРА

  1. Задњи покушај, вапај да се заустави урбанистички хаос је дигнут у зрак. О овоме све знају Ч. Савић, Д. Давидовић и остали „власници“ града. Срећа па нису дјецу на „грађишу“ дигли у зрак. Вјечна ти слава и почивао у миру, а ови злотвори ће кад тад одговарати за овај нељудски чин. Бандо, висићеш, ово није клетва ово је истина. Гадафи је био много бољи па су га масе растргале, глупе, инструисане, али бијесне масе. Ми постајемо јако бијесни.

  2. Не спорим рад МУП-а, али они су немоћни у овом случају.

    Сам Савић није био цвјећка, својој љубавници је издејствовао промјену стана у пословни простор, није спорна намјена пословног простора, већ је спорно што су избили носиви зид у тој згради (небодер у Цара Душана), тако да су сад сви станари животно угрожени у случају неког јаког земљотреса (не дај Боже).

    Све у свему, бојим се да ће и ово убиство остати неразјашњено, као и убиство Маузера, и убиство Шкорића.

  3. Hajd’ što su oni vlasnici grada, već su oni i vlasnici naših života. Ovakva rs nije ona RS za koju sam se borio, za koju je hiljade junaka dalo svoje živote. Ova dodikova rs treba da nestane da bi se ponovo iz pepela uzdigla ona junačka RS.
    Da nestanu zajedno sa njom i svi oni koji su RS i njenom narodu radili i rade o glavi. Pošto je ona najteža kazna ukinuta, a koja je premala za njih s obzirom na njihova nedjela, zabraniti rad njihovoj zločinačkoj organizaciji, oduzeti svu imovinu i njima i svakom njihovom, i protjerati ih na Antarktik. Nekidan sam čitao u frontalu da se pojavila tamo neka pukotina, e u tu pukotinu ih smjestiti.

  4. Pravosuđe, politika, sindikat, crkva, „privreda“, bors, ANRUS,sport, „umjetnost“,kultura,…. sredstva informisanja, narod ….sve što oči vide …. je vlasništvo, sve je pod šapom i nogom predsjednika dodika.
    Živimo, bolje reći neživimo od milosti njegove. Ko će imati posao, koliko će i da li će uopšte da dobije koliko crkavice,ko će kako da živi, i da li će uopšte da živi…. volja je njegova. Bože dragi pogledaj na nas, oslobodi nas zla !

  5. http://youtu.be/ep2RHsAMWyo?t=4m2s
    Да ли ја нисам нормалан или свијет око мене? Високо позиционирани полицајац са страхом помиње недодирљиве!? И то јавно пред камерама помирљиво констатује да они постоје. Бескичмењаци.

Оставите одговор