За то вријеме у Хрватској: Новак "Србенда" Ђоковић – малољетни југоносталгичар

Можда Новак Ђоковић није био свјесно биће у тренуцима када, након што су добили бронзану медаљу, репрезентативци Хрватске напуштају Европско првенство у Кошарци 1995. године, како не би слушали химну (пази сад!!!) "Хеј Словени"???

среда, фебруар 19, 2020 / 16:20

Овај је само један, од плејаде неспортских потеза који су учинили хрватски спортисти од 1990. па наовамо. Поготово кад су Срби били бољи, а то није било једном. При том је све до њеног краја "Хеј Словени" била химна СР Југославије (Србија и Црна Гора) и којој се звиждало на спортским приредбама. Јер је српска химна "Боже правде", а не "Моја Република", као што неки покушавају да протуре.

Све у свему, изјаве које је Новак Ђоковић дао за портал Индекс, показују да је спортистима, глумцима и пјевачима из Београда, српско достојанство оно што продају на првом мјесту:

"Трудио сам се, и у наступима у јавности и приватно, да увек преносим позитивну поруку и однос према Хрватској и свим земљама у региону. Ја нисам одрастао у Југославији, јер сам био мали, земља се распала, али осећам тај неки њен дух. Знам да ми на томе замерају многи, али ја поштујем различитост у размишљању и просто је немогуће је задовољити свакога и бити свакоме драг. То је моје мишљење, увек сам се опходио на позивтиван начин према људима из Хрватске и других земаља и са поштовањем. Ако се људски односите према некоме, онда ћете то добити назад. То је мој животни мото. Имам много пријатеља у Хрватској, често долазим у Хрватску не летовање, и надам се да ће се то наставити", каже човјек у којег се као патриоту куну Срби широм свијета.

Ријечи које изговара Новак Ђоковић су типични примјер самопотирућег мишљења, добровољног понижавања самог себе, какво се његује у Београдском пашалуку, који и даље не схвата да више није главни град СФРЈ. Он је, зато, уз клиберење изабрао Горана Иванишевића, свог тренера, као омиљеног хрватског спортисту, а онда надодао још нудигузне хвале за отворено шовинистички настројене хрватске спортисте:

"Не, стварно, Горан, јер је он био узор свима нама који смо тренирали тенис, па онда шјор Ники Пилић, он је некако моја фамилија, добро познајем Жељка Франуловића који живи у Монаку, брат и сестра Костелић (Јаница и Ивица), њих сам пратио и ценио. Никад их нисам упознао, а надам се да ћу бити у прилици једног дана, можда и одскијамо мало заједно, јер сам велики љубитељ скијања… Наравно и Лука Модрић. Има толико изванредних спортиста са којима сам имао срећу да се упознам", рекао је Ђоковић.

Јаница, а посебно Ивица Костелић, никада ништа позитивно нијесу рекли о Србији. Напротив, Костелић је давао чак изјаве у којима велича Хитлерове војнике и пореди их са собом лично. Исти хрватски фудбалери Луке Модрића, са којима се Ђоковић слика, послије код куће зову Томпсона да им свира и узвикују слогане хрватских расиста и злочинаца, познатих колоквијално као "усташе".

Новак Ђоковић никад не ради било шта слично. Нико од њега то ни не тражи. Но, могао би му неко рећи да бар мало као "национална величина", поведе рачуна о тој својој сиротој нацији. Чисто за пи-ар.

Али не. Када даје помоћ за поплаве, Ђоковић даје свима у СФРЈ, а не само Србији или Српкој. Свој ангажман, односно брига за третман међународних брендова при узимању њих лично за могуће заштитно лице, код Ђоковића и другара из Београда никада неће допустити било какву изјаву која се Загребу, Сарајеву или (тренутно још званичној) Подгорици не би допала. А поготово Бриселу.

Савршено их "заболе" за то шта ће рећи Бања Лука и који су интереси и у како тешком стању живи њихов народ у тој истој Хрватској, Ефбиху или Црној Гори. То њих не занима, они су грађани свијета.

Ово, наравно, ништа неће помоћи да Хрвати навијају за Ђоковића, нити ће му публика престати звиждати на тениским мечевима "зато што је Србин".



7 КОМЕНТАРА

  1. Новак Ђоковић је велики шампион, велики човјек и истински родољуб.
    Своје људске врлине доказао је много пута, родољубље и приврженост српству још више. Увијек би дао до знања колико му значи подршка српских навијача, увијек би нашао времена да подржи неког српског спортисту или српски колектив, увијек би нагласио, и прије дан, колико му значи подршка из Српске, након освојеног премијерног АТП купа са друговима је запјевао „Видовдан“. Примјера је колико ти душа жели, приврженост српству велики Новак константно доказује и доказиваће.

    Новак има и своју мисију, његова мисија је на тениском терену, оставити што већи траг и исписати спортску историју. Да би то остварио, мора бити фокусиран на терен, само на терен.
    Имао је црни период, од Вимблдона 2016-е до Вимблдона 2018-е када се свашта издешавало, повреда, неки породични проблеми, посветио се неким другим стварима, глупостима, и видјело се како ствсри крену по злу када није на игру фокусиран. Многи, на жалост и назови Срби, једва су дочекали Нолетово посртање.

    Сви који су се посветили неком спорту, знају колико је важно бити концентрисан на игру, ако имате немир у глави, ако се бавите неким глупостима, изјавама, да ли ће се то неком допасти или не, ако уђете у непотребне конфликте, ако сте изложени гадостима, нећете имати мир у глави, ништа од добрих наступа.
    И када су га због „Видовдана“ напали неки безначајни Шћипетари, није се Ноле њима бавио, али „ускочио“ је отац Срђан и поручио им да су они само уљези и пролазници на Косову, и да је Косово било и биће српско.

    Зато су и изјаве хрватским и иним медијима куртоазне, ствар уљудности, и сликање са типовима разним је форме ради, ствар уљудности, било шта што би му одвратило пажњу од тениса му не треба, како написах, његова мисија је на тениском терену. Када оконча каријеру, моћи ће се посветити другим стварима, и хоће, но о том кад дође то вријеме.

    Сад што ће га на зуб узети разна закерала што не улази у непотребне конфликте како би они жељели и нахранили умове обликоване ријалити садржајима, што ће му бројити „гријехе“, шта да се ради, није се родио ко је свима угодио.

  2. Живио Кала Дрого. Узео си ми ријеч из уста.

    Стога само кратко ваља додати да овај анонимни чланак на тему пљувачне по Нолету заправо ништа не говори о Новаку Ђоковићу. Зато пуно говори о аутору овог текста.

  3. Новак Ђоковић је полутан. Мајка му је ‘рватица која се и даље крижа а не крсти и то све са „лопатом“ као свака узорна католкиња-‘рватица.
    Немам ништа против тога али имам против паламуђења. Његов отац нам га продаје под „србенду“ и националисту. Ни против тога немам ништа и свако ко је спреман и прихвата да му се продају „муда под бубреге“ има пуну слободу на то.
    Оно што је забрињавајуће је то што је , ономад , одржана затворена позоришна представа у „Атеље(U) 212“ за донаторе његове фондације и , како је сам Н. Ђоковић то нагласио , „нове политичке лидере“!
    Многи СРПи то још не схватају али нам се спрема много већа подвала него што нам је било подваљено са Брозом.
    Послије овога , има да нас нема.

  4. О Ђоковићу све најбоље, сигурно ће завршити каријеру као најбољи тенисер свијета свих времена, можда по параметрима буде проглашен и за најбољег спортису свијета свих времена, за најјбољег спортисту године у свијету је већ 3-4 пута проглашаван.

    Хуманиста је, велики борац, све у свему, ел-гранде Новак.

    Ово ме распућиново заинтригира, стварно за тај догађај не знам, зато питам, има ли неко име тих нових српских лидера, шта раде, да ли су у НВО партијама, или су само у НВО?

  5. Онај ко не воли sv. Josipa Radnika , малчице ћопавог , није прави „друг“!
    Онај који не воли Н. Ђоковића (а чак га не мора ни мрзити) , није прави Србин!
    Текст је писао човјек који зна користити мозак и са правом си поставља питање.
    Превести ћу питање за Ђоковићеве навијаче из „лијепе њине“ :
    Ћујте , дећки , овде некај не штима?
    Оно што не „штима“ је прича Ђоковића-оца који тврди да је Ђоковић-син : „правии СРПски националиста“ и да га , као таквог , препоруча за политичку каријеру након што сврши са „Š“портском.
    Чињеница је да бјесомучно ударање лоптица има свој рок трајања и не може се та вјештина практицирати до дубоко у старост.
    У ствари , може али далеко од првог мјеста и зелене траве Вимблдона на којој се једу јагоде са шлагом и залијевају шампањцем.
    ‘еби га , морати ће опет јести прасеће печење и залијевати ракијом и шприцером или оплести по ћавапима и пиву.
    Ђоковић-син , с’ друге стране тврди да : „воли све народе и народности бивше „U“ге и због тога може бити свима још бољи „друг“ него је то био sv. Josip ћопави-Radnik.
    Из овога би се могао извућу закључак да , Ђоковић-син , није добар православац јер не поштује заповјест : „поштуј оца свог и матер своју“.
    Добро , поштује матер па воли усташе или , можда , гријешим?
    Мало је компликовано а све би се могло упоредити са дида-Пејином унуком.
    Она је чак и значајнија личност (бар по државничким функцијама које је обављала или обавља) па би се могло рећи и да : „онај који не воли дида-Пеју и његове потомке није прави Србин“???
    Дакле ,
    Живио sv. Josip Radnik , који је због ћопавости постао и „инвалид рада“ а претходно је био и „херој рада“ и „народни херој“ и итд. , итд.!
    Живио дида-Пејо и његово потомство!
    Живио Ђоковић-син , који не поштује оца свога Ђоковића-оца.
    Живјела „лијепа њина“ и ми са њима!

Оставите одговор