Величала је злочинца из ХОС, па изабрана за амбасадора у Чешкој. Нећете вјеровати шта се онда десило…

Наравно, није се десило ништа, али добро је ако знате да је Мартина Млинаревић Сопта контроверзни амбасадор БиХ у Чешкој.

понедељак, децембар 2, 2019 / 16:05

Након писања Фронтала, и даље очекујемо реакције надлежних институција БиХ поводом тога што је Комшић за амбасадора у Чешкој одредио особу која не испуњава услове, односно која је лагала да има завршен факултет, што је елиминациони услов за ту позицију.

Док из предсједништва БиХ све три главе ћуте, из Министарства спољних послова свој одговор шаљу. Поштом, не мејлом. Па чекамо да видимо шта кажу.

За то вријеме прича око Мартине Млинаревић Сопте постаје све занимљивија. Наиме, Комшићева неквалификована амбасадорка прошла је занимљив пут, од залагања за трећи ентитет до фине грађанске опције, а у међувремену је писала оде непресуђеном злочинцу Блажу Краљевићу.

Србе коље Краљевићу Блаже

Краљевић је био заповједник ХОС (хрватске одбрамбене снаге) са којим је дошао у сукоб са ХВО, будући да нису били довољно усташки орјентисани за његов укус, па је нашао себи прикладније мјесто – тзв. Армију БиХ.

До елиминације Краљевића и његових сарадника 1992., ХОС је починио бројне злочине над Србима у Херцеговини. Угледни чапљински брачни пар Кузман накој тортуре у Дретељу је преклан. Недавно преминула Олга Драшко о томе што су прошле заробљенице у Дретељу 1, написла је исцрпну књигу.

Та хероина Србима у БиХ готово је непозната. Ради се о жени која је до краја живота тражила правду и прогонила своје силоватеље. Више хосоваца осуђено је касније за бруталне ратне злочине, попут Едиба Буљубашића. Неки су и данас у бјекству, попут Мире Христића, који се крије у Хрватској.

Комшићева политичка еволуција: Блажа Краљевића замијенио Јосипом Брозом

Фатална привлачност између штовалаца неоусташа и грађаниста у БиХ се наставља. Комшић је прије ДФ био члан СДП, странке која је у коалицију примила ХСП, неоусташку странку која у својим канцеларијама цржи бисте Анте Павелића, све како би елиминисали ХДЗ из власти 2010.

Сам Комшић је у канцеларијама држао портрет Блажа Краљевића који је своју војску, мултиетничку дабоме, поздрављао са За Дом Спремни. Након што су судови почели да се баве хосовцима, Комшић је Краљевићев портрет замијенио Јосипом Брозом

Као прилог разумијевању љубави и преклапању интереса оних који би „недјељиву БиХ“ и оних који сањају „Хрватску на Дрини“ дајемо подсјећање на текст М. М. Сопте из 2006. у којој велича Краљевића.

Двадесет митраљеза за Блажа

Он је био војник система. Добар војник лошег система.

Неки дан гледам што на Википедији пише о Љубушком и поглед ми се заустави на поднаслову „славни људи“. Сасвим случајно у то вријеме код нас се задесило мало друштванце моје сестре, па их мало пропитам знају ли они икога с наведене листе.

Воx попули тинејџерица упознат је с фра Ловром Шитовићем јер им у тој улици живи нека пријатељица с плеса и Максом Лубурићем јер има „она нека пјесма што се не смије пјевати“.

Блаж Краљевић? Незаинтересирана екипа слијеже раменима и одједном скреће с теме у замршену, сочну причу о неком малом Краљевићу који вози бмw и хода с неком из неког разреда. Тотални мисандрстуд.

Он је тема која се не спомиње. Он је рана која боли и данас након толико година, свом жестином издаје, презиром несхваћања и лудилом рата које је изобличило људе на најгори могући начин.

Била сам мала, али памтим ситнице.

Утишано небо у ишчекивању слиједеће заглушујуће наранчасте експлозије. Погнута стабла смокава низ ријеку. Воду црвену од крви што отиче према мору. Чврсти стисак руке у посивјелом склоништу до којег допиру само два равномјерна снопа свијетлости.

Кровове који само нестају, као кад отпушеш стручак маслачака у шаци. Кидање градова пуцњевима…на кришке. Сурови осјећај рушења свега, без повратка.

Кажу да је било вруће тог деветог дана у коловозу 1992.

Преко брда склизнуле су оне велике пурпурне кугле пуне топлине. Тако је то. Чим почне љето Бог као да заигра кликера и у Херцеговину гурне оне највруће које посједује, без питања и са претпоставком да људи ткани од камена могу издржати ту температуру.

Поподневни сати у Крушеву, још једног уобичајеног дана навикнутог на пуцњеве и гранате, осим којих ништа друго није реметило кршевиту свакодневицу малог мјеста на излазу из града.

И апсолутно ништа на том савршено избалансираном хоризонту није наговјештавало сачекушу. Форензичким рјечником – масакр до непрепознатљивости.

Цестом се возио Блаж Краљевић. И још нека имена. Медић Марио, Максић Осман, Делић Шахдо, Стјепановић Марко, Приморац Винко, Гранић Иван, Чуљак Гордан, Крастићи Расим.

Братство и јединство? Визионари. Пркосни луђаци.

Грчевити покушај обране ове сада тако растурене земље. Утопистичка визија хрватско-муслиманског заједништва у поносној уроти против зла. За спас градова, дјеце и будућности.

Не подилазећи жељама „Великих“, њиховим идеологијама подјела по принципу „мало теби, мало мени“. Једини који су се супротставили непробојном штиту богова. Вјерујући да рат није потребан.

Вјерујући да се само заједно можемо одупријети сили која је рушила све пред собом.

Двадесет аутоматских пушака зауставило је наду. Рафална паљба из засједе. Храбра крв по изрешетаном ауту. Откидање од тла. Језиво грчење идеала у прстима. Горки окус несвјестице на вршку језика. Падање у понор које не престаје. И само одједном…заувијек заклопљене очи.

Прије неголи су задњи пут угледале хладнокрвна лица „субраће“. Страшне очи превараната којима рука није нимало дрхтала у том очајничком покољу по налогу дугачке заповједне линије од четири кључна човјека.

Широкобријешки разбојник, грудски „предсједник измишљене државе“, шеф војске и на крају Врховни поглавица. Мој наклон господо злочинци. Ал’ о мртвима све најбоље.

Вишеструко убојство на периферији никад неће бити расвијетљено. Остало је већа мистерија од НЛО-а и фама око њега вјеројатно никад неће ни престати. Они који нису по директној, родбинској или градској вези дотакнути са случајем засигурно имају мали милијун својих верзија истине.

Ја заступам ову патетичну и наивну, по којој је убијен човјек који је имао сан. Онако Лутхеровски. И који је сањао земљу каква је била. Сретну и нераскидану. Који је желио свим снагама отјерати зло и успоставити мир.

Као такав сметао је појединцима којима је одговарао рат. Којима је рат доносио профит, шверц дрогом, нафтом, органима. Којима је рат остваривао наполеонску пожуду за што већим територијем.

Тај коловошки дан моју земљу одвео је у потпуни колапс. У респираторско стање у којем и данас лежи једва се одржавајући на животу, уз „свесрдну помоћ“ људи са страним заставама на еполетама. Једина земља на свијету која нема ријечи у химни јер бисмо се и због тога потукли. Због најбаналнијих разлога у људима ври крв. “Домољубна“ жеља за шамарањем, тучама и убојствима.

Докле ћемо носити утеге прошлости и громогласно уз језиве пароле подржавати оне који нас свађају, који нам од стварности чине расуло, бјесомучно чезнући за јачом и дубљом мржњом коју упућујемо једни према другима сваки дан, док они – три владајуће опције, сједе заједно у топлим ресторанима и смију се глупом и блесавом народу који сам тоне све очајније према дну.

Сваки пут кад прођем покрај спомен-обиљежја Блажу Краљевићу, под кожом затитрају живци.

У сваком камену на Крушеву уцртани су снови, разбијени идеали, дуго ишчекивана постигнућа, неочекивана изненађења, прасак радости, порази и побједе…све то у тим изрезбареним именима који су сањали живот. А живот није умјетна држава с умјетним дисањем.

Живот су шарене торте за рођендан, отворени прозори и штрик препун чистог рубља, љуљачке под орахом, прочитане књиге, тихе шетње, далека путовања, дјечји смијех, загрљаји прије доктора, прије испита, послије ноћне море…Живот је слобода.

Испред мене покидана ниска бисера. Прошлост која не да мира.

А ноћ се навлачи небом као застор по знојном челу главних глумаца.

Хоће ли ово икад бити представа са сретним завршетком?

Публика још чека…



12 КОМЕНТАРА

    1. Volimo te otadžbino naša!
      Možda nisi pratio ali se ovdje pokušava dokazati nešto što svi znamo i nismo zloupotrebljavali.
      Priča o nikovima i puštanje Nikole da širi svoj režimsko-ubuljivački uticaj ima za cilj da niko nije u mogućnosti lijepo prozboriti o NATO paktu ili truljavom Incku koji je napljuvao ovog izmišljenog tzv. srpskog člana konstatacijom da je morao potpisati zbog novca.
      Nove emisije obveznica neprestano se štampaju da odlože propast.
      To im je korist od krađe nikova.

      1. ma samo mi odgovori koju korist imas od toga?
        Evo..iskreno ne kontam, pa me zanima

        Od kako se Danijel prodao SNSD sekti i srusio poslijednji zdravomisleci portal, zaboli me patka za sve, pa i za nik, kao i za pisanje..
        Ali evo, ubij me, ne mogu da dokucim sta imas od toga sto pises pod mojim nikom

    2. Нема везе за ник, битно је шта пише.

      Овај пут псовка – и то чак потпуно беспотребно.

      По старим српским обичајима али и законику цара Душана не би било свеједно.

      1. Ово је сад наравно потпуно оправдано – па и пас лаје кад не може да

        Душан би те издегењечио и оглобио, ал ово су нова времена, људи и жене разумију психологију, па те само жале и сматрају јадним.

        Ја не, јер ниси само јадан него и безобразан. Гласам за Душана.

      2. Napasi mi se muda, kao zeko kelerabe, dziberu
        Ko te zvao da se mjesas u moju polemiku s covjekom koji se potpisuje kao ja?

        Ako zelis da shodno Dusanu nesto preuzmes, uvijek cu biti tu da ti izadjem u susret.
        Kazes vrijeme i mjesto..i dodjem

  1. Очигледно предсједник може да буде Шефик који је командовао оним домаћим и смеђим љубитељима козјег међуножја. Оних истих гадова што су играли фудбал нашим главама. Или исти такав Комшић.

    Па онда ко би други био његов амбасадор него ова што описује своје влажне снове и дрхтавице о оном усташи и његовим младим муслиманским и шиптарским усташама.

    1. Нема псовања ни ружних ријечи.

      Једино имамо проблем ако некога вријеђа кад се каже попу поп, а бобу боб.

      ХОС се поздравља са ЗДС, имена јединица су по усташама из 2.с.р., униформе ХОСа су идентичне усташким, као и обиљежја. Зашто онда неко има проблем да их се зове усташама. Уосталом и они сами то раде.

      Људи који играју фудбал са главама других људи су најблаже речено гадови. Или?!

      Не видим у чему је проблем Зајс-ефенфија.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *