Такси служба или огледало пада

Кажу да је такси служба огледало града, први показатељ гдје сте дошли! Не знам јесмо ли баш толико лоши…

уторак, јун 25, 2019 / 18:55

Пише: Саво Поповић

Бивша Југославија, она Социјалистичка, никада није имала неку уређену такси службу. Као да томе сегменту јавног превоза нису придавали велики значај. Памтимо, тј неки памте, прескупу услугу, неотесане возаче и непрепознатљива возила… То наслеђе смо изгледа сачували и допуњавали. Тако да данас, ниједна бивша Југо република а данас самостална држава, укључујући и Словенију, нема уређену такси службу.

Наравно ни ми нисмо неки изузетак. Руку на срце, Бања Лука је једна од ријетких која има барем дио Такси возила која су колико толико униформна и уређена, тако да се може добити пристојна услуга. Ријеч је о "Патрол таксију", гдје сви имају нова возила и возачи су пристојно обучени. Проблем код овога превозника су мале зараде, што је друга тема.

Који су кључни проблеми нефункционале службе такси превоза. Као прво, у службу се улази са половним возилима. Не постоје готово никакве норме понашања и изгледа таксисте. Тешко су уочљиви на путевима. И једна, за нас карактеристична ствар за коју никада нисам схватио чему служи! А то је бесконачно курчење. Сви се труде ваљда да личе на Ал Паћина из филмске трилогије "Кум". И добијете нарогушене фаце, тамне цвике, кожне јакне… Сви су као нешто битни. И такав "опаки лик" у поквареном прегломазном БееМВеу треба да вам вози мајку доктору или ћеркицу на наступ…

Онда имамо још један ишчашени реликт социјализма, а то је листа за чекање на ред да се добије дозвола за таксирање у Општини. Ваљда, имају неко ограничење броја таксиста у граду. Појединцима испадну зуби од чекања. Наравно, неки, могу и преко реда. Битно је знати "некога ко се пита"! А најглупља ствар, тј шта ти можеш да понудиш се тако и третира. Никога није брига. Зашто постоји та нека квота, зар није циљ да што више људи ради, ко је испод стандарда отпада, то би ваљда тако требало бити.

А како би све то требало изгледати! Као прво омогућити свакоме да таксира. Наравно за то се морају испоштовати одређени стандарди. Прво је потпуно ново возило са четворо врата. Не мора бити ништа луксузно, стандардан Б сегмент је више него прихватљив. Возило мора бити офарбано у боју која се одреди та буде такси боја. Обично се узима нека боја која је лако видљива и није уобичајена као окержута или наранџаста. Негдје се користи крем као код Нијемаца или чак две боје као у Барселони. Битно је да постоји униформна и лако уочљива боја такси возила. Сви натписи, укључујући и рекламе морају бити исписано црном бојом. На тај начин се не губи уочљивост и не може се мјењати са доставим возилом. Шаренило је збуњујуће и као такво неприхватљиво.

Возач мора бити пристојно обучен, што значи црне ципеле, плаве пегла хлаче, кошуља и плави сако. Да би добио лиценцу требао би положити неке тестове, као на примјер, познавање улица, понашање, и основе српскога и енглескога језика. И као такав би могао да обавља посао таксисте. Када се услуга подигне на тако висок ниво дошло би до повећања кориштења услуга и већи број људи би добио запослење. И то запослење, гдје би се могло зарадити довољно, што је у садашњим условима 2000 до 2500 марака, ако се узму у обзир цијене некретнина, као и прохтјеве жена, касније дјеце…

Да би то било изводљиво, и град би морао да учини свој дио техничких услова за нормално одвијање такси услуга. То су привилеговане тј издвојене саобраћајнице за јавни превоз укључујући и униформни такси. Ту су и простори тј паркинзи гдје би била полазна такси стајалишта. На тим стајалиштима би возачи униформног таксија, могли чекати клијенте, наравно без изласка из возила. Требало би и формирати службу за санкционисање таксиста. Две три пријаве за спопадање жена у возилу, неодговарајуће одјевање или саобраћајни прекршаји би значило аутоматско губљење лиценце.

На тај начин би се искристализовао висок ниво квалитета услуге, на задовољство и корисника услуга као и оних који те услуге пружају.



6 КОМЕНТАРА

Оставите одговор