Шведски акциони модел у борби против вируса корона усвојиле Финска и Данска

Шведска је земља која је примијенила потпуно другачији модел у сузбијању епдиемије коронавируса што је наишло на много коментара.

петак, 15 маја, 2020 / 09:44

Наиме, умјесто да уведе забрану кретања као што су то учниле остале земље, Шведска је након избијања епидемије новог коронавируса само позвала грађане да поштују мјере социјалног дистанцирања и одржавају личну хигијену.

Шведске власти су увеле одређена ограничења како би смањиле стопу раста инфекције, као што су забрана јавних окупљања са више од 50 људи, затварање барова, увођење даљинске наставе за средњошколце и студенте, али није било строгих контрола, новчаних казни, нити интервенција полиције.

Многи ресторани и даље раде, мада у њима има мало гостију, дјеца нижих разреда и даље иду у школу, а, за разлику од сусједне Норвешке и неких азијских земаља, Шведска није увела апликацију за праћење кретања, избјегавши угрожавање приватности и личне аутономије грађана.

Стокхолм би могао да стекне колективни имунитет већ крајем мјесеца

Према пројекцији Андерса Тегнела, главног епидемиолога шведског Института за јавно здравље, Стокхолм би могао да стекне колективни имунитет већ овог мјесеца, а математичар Универзитета у Стокхолму Том Бритон израчунао је да би имунитет од 40 одсто био довољан да се заустави ширење вируса у том граду, а то би могло да се деси до средине јуна.

Иако Шведску у неким круговима хвале због тога што је успјела да одржи бар донекле нормално стање у економији и задржи стопу смртности по становнику на нижем нивоу него Белгија, Француска, Италија, Холандија, Шпанија и Велика Британија, други је критикују због тога што није успјела да заштити старије становништво и имигранте.

Људи у старачким домовима чине више од 50 одсто смртних случајева од ковида-19 у Шведској, чему је, према Тегнеловим ријечима, дјелимично допринијела чињеница да установе нијесу довољно брзо примијенила основне мјере заштите, као што је ношење маски. И међу имигрантима има несразмерно много умрлих, углавном због тога што су сиромашнији и раде у услужном сектору, гдје даљински рад напросто није могућ.

Шведске власти, међутим, тврде да ће, на крају, стопа смртности у тој земљи бити нижа у односу на друге крајеве свијета. Када највећи дио свијета буде суочен с другим смртоносним таласом епидемије, Шведска ће оно најгоре имати за собом.

Шведска је успела да ојача имунитет младих и здравих, дакле, особа које су изложене најмањој опасности од компликација ковида-19, и истовремено смањи стопу смртности. Одељења интензивне његе нијесу претрпана, а болничко особље није било принуђено да преузима додатну бригу о дјеци зато што вртићи и основне школе раде.

Многе друге земље сада подражавају шведски модел: Данска и Финска су отвориле основне школе, Њемачка је отворила мање продавнице, Италија ће ускоро отворити паркове, а Француска планира да дозволи отварање пијаца и мањих музеја, школа и вртића.

За то постоје добри разлози, јер ће проћи неколико година прије него што буду сведени рачуни, тј. пре него што се утврди укупан број смртних случајева, банкротираних предузећа, отказа, самоубистава, људи са психичким проблемима, губитака у БДП и инвестицијама, те других трошкова проузрокованих не само вирусом, већ и мјерама за његово сузбијање, пише „Форин аферс“. Јасно је, међутим, да ће ти трошкови бити огромни.



1 КОМЕНТАР

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *