Сузана Маџарић: Јужно, јужније!!!
Није да ми је перо златно, али ето напишем по некад нешто… Но страх ме да ћу боравком овдје и то мало што умједох изгубити. Валенцано, рече ми једна колегица, у исто вријеме ћеш и да га волиш и да га мрзиш. И заиста је тако. А како човјек и не би волио савршену организацију, […]
Није да ми је перо златно, али ето напишем по некад нешто… Но страх ме да ћу боравком овдје и то мало што умједох изгубити.
Валенцано, рече ми једна колегица, у исто вријеме ћеш и да га волиш и да га мрзиш. И заиста је тако. А како човјек и не би волио савршену организацију, нигдје ништа не шкрипи. Уредну и само твоју собу, са само твојим купатилом и храну да бољу ни кући не би пожелио.
Да не буде да сам потпуни хедониста, и научна страна није занемарљива. Доводе ти људи врхунске стручњаке из цијелога свијета, имаш библиотеку са великим бројем наслова, као и медиа центар са огромном базом података и свим научним радовима који нешто вриједе у цијелом свијету у задњих 20-ак година.
И ријетко човјек има прилику да буде готово безбрижан у периоду од двије године, да се од њега само тражи да учи а све друго ће већ да буде на свом мјесту. Поред тога, прилика да упознаш људе из дијелова свијета потпуно другачијих него што је наш, да учиш друге језике и о другим културама, незамјењива је.
Па зашто ја онда кукам, срам ме било?!
Е па фали ми оно мало душе, не знам како то другачије да назовем. Осјећам страх да ћу се промјенити, али не у смислу да промјену не желим. Не, не… то је страх да ћу и ја остати без то мало душе, оне наше, балканске.
И не слиједи након овога ма ми смо сјајни, паметни, најбољи, најљепши, најинтелигентнији, само нас је ето зезнуло што смо такви па се велике силе уплашиле и одлучиле да нас врате 20 година уназад. То и не мислим. Чак више ми се чини да смо већим дијелом сами одговорни за све проблеме које имамо.
И мијења се слика тамо кући, и то мало душе смо изгубили, све се више свако самом себи окреће и оно што нас је красило заборавља се. А то је да се дијелило и добро и зло и да није било најважније имати, имати, имати…него хајде да имамо.
И да, мало губим нит, но накупило се пуно тога, не могу све да послажем правим редослиједом. То мало душе било је довољно за великодушност често, за смијех који је лијек. Смијех? Увијек сам се старала да будем окружена људима који ми омогућују да се смијем велики дио дана. И то не по оној ко будала на брашно, него заиста на квалитетан начин, на хумор који често не зна границу између плача и смијеха.
И шта ми фали овдје? Оно што ми све више и кући, фали.
Шта то краси моје саучеснике у образовној каши коју тко зна ко куха? Краси их то да су вриједни, да хоће да раде, да их је више од пола тројезично и да је као и свагдје добрих људи присутно, нема их код нас ништа више него овдје. Да, када је човјек отворен и без предрасуда може заиста да стекне пријатеље…
А машта, апстракција, смисао за хумор, дијете које бих ја у себи што дуже да задржим? Е па нема, појела маца…нема Сузо сине! Не могу се сјетити колико је Кант умова спомињао, а да провјеравам па набрајам нећу. Но ово је оаза практичног ума, хумор практичан, забава практична, одијело практично…све оно што ме тамо кући плаши и што је и код нас у фази пуног раста!
Кући сам могла барем ону своју шаку познаника да чувам, па понекада искочи и неко нови, а овдје избора нема. Оде ми Сарајлија на крају јануара, већ се за главу хватам.
Овдје морам шале да поједностављујем, да сузбијам енергију и жељу да се још увијек са животом играм и да објашњавам како ми није најважније да се сликам по знаменитостима југа Италије, и зашто немам профил на фејсбуку, и да браним Звјездане стазе када кажу какве Звјездане какви бакарачи.
Како се и не радујем превише ономе пос’о-кућа, пос’о-кућа, тако и даље не знам шта бих сама од себе. И међу три најбоља студента сам, али то не значи да ми срце затрепери сваки пут када видим котиледон како се из земље промаља.
Можда сам ја црна овца и кући, многи би се лако уклопили одавде код нас, час посла – музика, облачење, поједностављено схватање твога мјеста и улоге у животу – по некада то зовем расплод.
И прочитах јуче: Разлика између мартинке и обичне штикле је да прва вријеме гази, а друга га набада!
Sve pohvale Suzani i njenom veoma interesantnom i odlicnom tekstu u ovom sumornom vremenu.
Jednostavno i duboko u isto vrijeme.
Mnogi od nas bi se trebali zapitati sta nam je zaista krajnji cilj u zivotu i gdje lezi sreca?
Kad mislimo da smo na dnu,zelimo gore,kad smo gore onda “idealizujemo“ dno.
U oba slucaja,cini se da nekako nijesmo ispunjeni onako kako mi to “zamisljamo“.
Vec sam jednom postavio ovaj link ali opet cu;
http://www.mudremisli.com/2011/02/prokletstvo-99/
Or fame or life,
Which do you hold more dear?
Or life or wealth,
To which would you adhere?
Keep life and lose those other things;
Keep them and lose your life:—which brings
Sorrow and pain more near?
Slava ili život,
Sta ti je draze?
Ili život ili bogatstvo,
Cega bi se pridržavali?
Zadrzati život i izgubiti one druge stvari;
Zadrzati ih i izgubiti svoj život…koji donosi
Tugu i bol blize tebi?
Lao Tze , Tao Te Ching
Moj savjet za mlade ljude.
Prohtjeve,zelje i ciljeve obavezno gledati kroz prizmu racionalizma.(Ako ti nijesu potrebna dva kisobrana a imas ih,ne uzimaj treci)
Napraviti balans tih potreba,ciljeva u zivotu,kao i mogucnosti i biti spreman na odricanje(Upamtite,sve se placa necim i ako na jednom planu dobijes,na drugom ces nesto izgubiti).
Na kraju ,sjetite se Fausta i budite spremni na izazove;
Ich will mich hier zu deinem Dienst verbinden,
Auf deinen Wink nicht rasten und nicht ruhn;
Wenn wir uns drüben wieder finden,
So sollst du mir das Gleiche thun.
“ Ja cu na ovom svetu tebi sluziti ,
bez pocinka i stanka sto ti srce zeli
nabavljacu ti , i neces se potuziti .
A kad na onom budemo se sreli
ti ces se meni istim tim oduziti .“
Borite se za sebe a pomozite drugom,vodeci se zlatnim nacelom;’’Umjerenost i odmjerenost u svemu’’.
U isto vrijeme cuvajte „ono malo duse’’…
Draga djevojko, uživaj u školi. Ovo ti je privremeni rad, a imaćeš dovoljno vremena za sve vrste emocija, i naravno šok kad se vratiš u otečestvo.
Podrška za Suzu i njeno pisanje!
ne kukaj, vec uzivaj.
И прочитах јуче: Разлика између мартинке и обичне штикле је да прва вријеме гази, а друга га набада!
Капа доље!
😀
Христос се роди!
Путници, странци, гости – по Светом Писму и хришћанском учењу – то смо ми на земљи. На Небо путујемо, у Отачаство Оцу, са земље где странствујемо и гостујемо – њему Сведржитељу. Ово су одговори на најважнија животна питања, одговори добро знани сваком, па и најпростијем хришћанину.
Слобода и још двоје – истина што јој даје смисао, показује циљ и чува је од кварежи и љубав надахњујућа за добра дела – радост су и нада нових хришћанских покољења.
Велика догма о Светој Тројици у свакодневном животу је применљива – Отац, Син и Свети Дух један су Бог на Небу а разум, срце и воља један човек на земљи. Сила мисаона, сила осећајна и сила делателна, у складу и сагласју, чине људску душу – човека мирног, снажног и радосног. Овом најважнијом Догмом треба уредити Српско друштво, ставити је у темеље психологије и социологије и њоме нахранити нове нараштаје (хранити = васпитати, на старосрпском).
Хришћанске догме тешке су, неразумљиве и непрактичне – тврде материјалисти и безбожници, разумни и мисаони интелектуалци без срца и осећања, зверски људи са искиданом тројицом у себи. И у праву су. Али у Земљи Недођији…
Из рукописа “Земље Недођије“
Мир Божији Браћо и Сестре!
Да вам срца испуни радост и истинска љубав.
jahac, 07.01.2012. 09:36:49
Лијепо сте ово написали! 🙂
Христос се роди! Свим Фронталовцима и њиховим породицама срећан Божић и Дан и крсна слава наше Републике!
Ово су посебни дани, ове године поготово, јер славимо 20 година Њеног постојања. Мојој генерацији која је одрастала са Републиком и она је одрастала са нама…, али и онима који су је стварали… посебне честитке и хвала!
MIR BOŽJI HRISTOS SE RODI!
Frontalovcima i njima dragim ljudima želim sreću i radost u srcu!
Jahaču to jesu odgovori na najvažnija životna pitanja, ali odgovore na njih nažalost ne zna svako. Najprostiji hrišćani, kako kažeš znaju ih. Ali oni koji bi mogli da urede ovozemaljski život da bude iole ljepši , pravedniji, humaniji , oni koji nosaju zlatne krstove od po litru zlata, oni koji se krste i poste , a misle samo o svojoj ličnoj sreći i svojih najbližih , dijeleći drugima ispraznolijepe riječi uzimajući od njih sve potrebno za goli život ,zaboravljajući da samo nakratko prođemo ovom planetom ne znaju ove odgovore.
Jahaču , svako dobro!