Слободан Дурмановић: Каква је ситуација, медији нису лоши

Фронтал започиње серију интервјуа са најпознатијим домаћим новинарским именима.

Новинари прате политичаре у стопу, и пред очима им одигравају догађаји који кроје нашу судбину. Како ријетко имамо прилику чути њихова мишљења, одлучило смо се да покренемо серијал "Непитани" у коме ћемо имати прилику прочитати како главни протагонисти извјештавања у нас виде ствари око нас.

Серију отвара Слободан Дурмановић, уредник у Информативном програму ТВ БН из Бијељине, и сарадник "Новог Репортера" и "Нове српске политичке мисли".

Интервју ћемо објавити у два дијела. У првом дијелу, господин Дурмановић одговара на питања која се тичу медија у Српској, као и начина на који је недавно формирана власт на нивоу БиХ.

Прво питање, наравно, посвећено је стању у медијима РС.

– Према ономе што успевам да пратим у информативним програмима телевизијских станица и новина у РС – а то је по неколико ТВ станица и новина – стање у медијима није лоше, имајући у виду економску ситуацију у којој се медији (с)налазе са новинарима какве имају. Верујем да ни једној од редакција не би био наодмет још покоји квалитетан новинар, што подразумева да за то буде и солидно плаћен. Но, што би се рекло, колико пара – толико музике, па уз то иде и кључна бољка наших медија: мало је новинара који су се специјализовали за праћење нпр. унутрашње и спољне политике или социјалних и економских тема, суђења за ратне злочине, док, изгледа, једино „црна хроника“ не оскудева у новинарима-тркачима.

Тако смо мање-више принуђени да се сви бавимо свим и свачим, па је, сходно томе, такав и квалитет. Квалитет није толико упитан када је реч о темама које диктирају дневнополитички догађаји, али када су једни те исти новинари принуђени да се једном приликом баве економским проблемима, да би затим прешли на рашчлањавање узрока политичке кризе у БиХ, а онда се бавили и истрагама за ратне злочине – онда је тешко постићи уједначен квалитет већих прича из свих ових области. Када је реч о самим медијима у РС, јавни сервис има посебну улогу и обавезу да нам открива слојевиту слику друштва, али ми се чини да се у РС у том послу није одмакло много даље од почетка.

Сви остали – а то су комерцијални медији – труде се из петних жила да, у складу са својом уређивачком политиком, истовремено привуку што већи број оглашивача и задобију поверење што шире публике. Али, како је и једних и других мало – просто, тржиште је скучено – онда би се опстанак медија у РС могао најјасније описати једном речју: сналажење. У таквом сналажењу, генерално, комерцијални медији у РС ипак, како ми се чини, доста слободније и одговорније извештавају неголи, рецимо, сродни медији у суседној Србији који имају и већу публику и већи рекламни колач на располагању. Не бих рекао ни да су, генерално, комерцијални медији у РС лошији од комерцијалних медија у ФБиХ; пре бих рекао да су друштвено одговорнији од медија са седиштем у Сарајеву када се говори – а о томе се најчешће говори – о међунационалним/међуентитетским проблемима.

У неколико медија у ФБиХ се, ипак, затиче много већа количина острашћености негативно усмерене на ову страну међуентитетске линије неголи у свим медијима заједно у РС у обрнутом смеру. Дакле, у поређењу са најближим суседством, чини ми се да комерцијални медији у РС слободније, отвореније и одговорније извештавају. Критички однос према унутрашњој ситуацији у РС варира од медија до медија. Колико је простор за критику искоришћен не зависи само од уређивачких концепција, већ и од слободе и вештине сваког новинара, при чему се вештина стиче сталним радом и учењем, а слобода изражавања се чува и за њу се бори.

Даље, озбиљан новинар мора бити критичан према свом раду и спреман на расправу о ономе што уради. Када је реч о информативном програму ТВ БН, сасвим је отворен за све релевантне ставове, како оне које износе владајуће странке, тако и оне које износе опозиционе странке и нестраначке личности. Сматрам да и једни и други и трећи добијају довољно простора онда када имају да саопште нешто што је у интересу јавности.

Када је реч о порталима, „Фронтал“ спада у оне које пратим редовно, јер се има шта квалитетно прочитати међу ауторским текстовима, али заиста не разумем администратора када дозвољава псовке и тешке увреде међу коментарима читалаца, тим пре што се и у тим коментарима може прочитати што шта квалитетно.

Шта мислите о помоћи Владе РС медијима, какав ефекат је имала?

– Видим да је новац који је Влада РС доделила добродошао свим медијима, а нисам приметио да су, након што су добили тај новац, медији мењали своје уређивачке политике: како је ко радио до тада, радио је исто и касније. Да ли је Влада РС требало да да комерцијалним медијима новац из буџета?

С обзиром да је реч о малим и средњим предузећима, која такође учествују у пуњењу буџета, мислим да јесте, тим пре што су касније након „лаганог“ повећања пореза та иста предузећа била додатно оптерећена. Дакле, тај новац би добродошао свакој малој фирми која запошљава младе људе и труди се да опстане на тржишту, а субвенција је било и биће и фирмама из других области, па не видим зашто би комерцијални медији били заобиђени.

Да ли је неким комерацијалним медијима дато више новца него што заслужују, односно да ли је подела била праведна ? Ограничићу се на ТВ БН у којем сам стално запослен скоро од оснивања, и на „Нови Репортер“ с којим сарађујем последњих 12 година. У поређењу са другим медијима, ТВ БН је, рецимо, могла добити нешто више новца: то није никаква жалба, него одраз стања на медијском терену, што би се рекло. У поређењу са другим штампаним медијима, према ономе што сам видео, „Нови Репортер“ је новац који је добио морао да оправда кроз разне додатке на тему усклађивања нашег законодавства са легислативом ЕУ. Tеме су солидно обрађене и онај ко је хтео да сазна на шта РС (не)треба да рачуна у даљем процесу приближавања ЕУ – могао је да добије добар део разборитих одговора.

Него, мени је у целој овој причи занимљиво нешто друго, а то је ситуација да је помоћ Владе РС додељена и медијима чије су централе у Србији, који имају своје редакције у РС, а да, при томе, у србијанским издањима готово да немамо више информација о РС него раније. Просто, не видим у чему је проблем да више информација из РС буде заступљено у медијима у Србији, барем у онима који имају и своје редакције у РС. То, наравно, није питање за редакције у РС, већ за (су)власнике у Србији: просто, није ми јасно зашто је важно да читалац издања у РС добије прилику да сазна свашта у Србији, а да читалац у Србији често није у прилици да сазна нешто више о РС, поред вести из црне хронике и изјава највиших званичника.

Уосталом, ако постоји Споразум о специјалним и паралелним односима РС и Србије, чији је циљ развијање међусобне сарадње, онда би и свима онима који тврде да држе до тог споразума ваљда требало да буде у интересу да се и у Србији свакодневно чује, види или прочита више о РС. По неколико вести више сваког дана, понека прича више – било би добро за почетак.

Којим темама наши медији посвећују мање пажње него што би требало?

– Непостојање озбиљне пронаталитетне/популационе политике и последице таквог (не)приступа – представља у најширем смислу тему којом се не бавимо у већој мери. Зашто власти на различитим нивоима не издавајају више новца за помоћ не само за друго дете, већ и за прво – а о помоћи породицама са троје и више деце да и не говоримо – питања су која није наодмет увек изнова постављати. У исту групу питања спада и питање о томе зашто се не издваја више новца – негде се чак смањује – за вантелесну оплодњу.

Рецимо, смањењем плата председника, министара, посланика њима сличних јавних службеника могао би се основати фонд из којег би се, за почетак, исплаћивала каква-таква новчана помоћ. Мислим да ни они најбогатији код нас не би имали ништа против да се одрекну делића својих прихода у корист младих родитеља слабијег имовног стања, а ни сам не бих имао ништа против да ми се, на добровољној основи, одбија од плате један одсто у корист таквог фонда. С тим да би можда најбоље било да рад такве националне институције контролише директно НС РС.

Како тумачите начин на који је дошло до договора о формирању власти у БиХ?

-Према договору вођа шест најачих странака у РС и ФБиХ – односно према ономе што су вође странака саопштиле, јер писаног трага још нисам видео – испада да је СНСД-у и СДС-у припало исто оно што су нудили партнерима из ФБиХ у Брчком пре три месеца. Некако је испало као да су вође СНСД-а и СДС-а, г. Милорад Додик и г. Младен Босић, тада понудили уступак „који се не одбија“, па чекали три месеца да се договоре вође СДА и СДП-а БиХ са два ХДЗ-а да прихвате тај уступак.

Дакле, од места министра спољних послова БиХ СНСД и СДС су још у Брчком понудили да одустану, а сада су само потврдили свој уступак. Како ће све то изгледати када се све комплетира – није лако нагађати у овом тренутку. Но, чини ми се да није тешко замислити да ће нови министар спољних послова – поготово ако то буде г. Златко Лагумџија – дипломатске контакте користити како би на све четири стране света, из свог угла, „указивао“ на све „мањкавости“ Дејтонског споразума, а то ће представљати као да чини у име свих. Све то, је ли, да би дугорочно испословао ширу међународну сагласност „барем“ за неки мало скромнији „априлски пакет“.

СНСД и СДС ће, преко свог заменика спољних послова, моћи углавном да шаљу писма у земље у којима буду хтели да приме поштара који та писма носи, али ће, заузврат, моћи до миле воље да „тресу“ по РС и ФБиХ о новим покушајима централизације БиХ. Чувар трезора БиХ из РС – а то је најзначајнија фукција коју су „освојили“ СНСД и СДС – свакако ће имати утицаја на поделу новца, али само у оквиру већ договореног буџета. ХДЗ-овац на месту председавајућег Савета министара БиХ такође ће имати прилика да по белом свету говори, дакако из свог угла, о „мањкавостима“ Дејтонског споразума, а и он ће то представљати као да чини у име свих.

А нови министар одбране ће се, као и овај садашњи, више исповедати командантима НАТО-а него српском члану Председништва БиХ, дочим ће нови-стари министар безбедности гледати како да у јавности умањи потенцијалну терористичку претњу, све тврдећи како је то много наивније него што изгледа. Места директора Сипе и РАК-а јесу веома важна за РС, али ово прво можда је мало мање важно од места директора Обавештајно безбедносне агенције, без обзира што је Србин из РС већ дуго на месту заменика директора.

Дакле, оснива се још један Савет министара БиХ у којем ће се партнери из РС и ФБиХ слагати као рогови у врећи, а какве ће користи/штете од тога РС имати – сада је заиста тешко рећи. С друге стране, СНСД и СДС су, својим уступцима, испословали одустајање СДА и СДП-а БиХ од оног неразумног члана 48. из предложеног Закона о попису, а уверавају нас и да неће бити преноса/поделе надлежности РС на ниво БиХ када је реч о предложеном Закону о систему државне помоћи. Ипак, радије бих сачекао да видим какве ће користи/штете РС имати од тог „проевропског“ пута БиХ. То је, ипак, много важније од поделе фотеља у Савету министара.