Стевандић за руску скупштинску ТВ: Вјештачки намећу питање НАТО, за формирање Савјета министара

Предсједавајући Српског Клуба у Представничком дому ПСБиХ и предсједник Уједињене Српске др Ненад Стевандић данас је дао интервју за Дума ТВ (телевизији о раду Државне Думе Савезне скупштине Руске Федерације у Москви) у оквиру Другог међународног форума о развоју парламентаризма.

уторак, јул 2, 2019 / 16:09

У интервјуу за Дума ТВ др Ненад Стевандић је говорио о парламентаризму у БиХ и неформирању Савјета министара због уцјењивања Републике Српске и њених легитимних представника што је описао као деструкцију парламентаризма и кршење демократских принципа о представљању народа и грађана на основу изборних резултата који се не поштују од стране Партнера из ФБИХ.

На питање зашто није формиран савјет министара др Стевандић је одговорио због уцјена партнера из федерације које негирају легитимне представнике Републике Српске који су апсолутни изборни побједници.

-Вјештачки се намеће и питање приступања НАТО савезу као услов али то је онда уцјењивање а не сарадња и уважавање различитих ставова у иначе компликованом уставном систему у БИХ. Треће питање шта ће се десити у будућности, Стевандић је рекао  да РС неће попустити већ ћемо бити упорни и устрајни у поштовању закона и демократских принципа, закључио је Стевандић на Дума ТВ из Москве.

Откуд у Москви?

Предсједавајући Српског Клуба у Представничком дому ПСБиХ и предсједник Уједињене Српске др Ненад Стевандић учествује у Москви на Другом међународном форуму о развоју парламентаризма који организује Државна дума Руске Федерације а који окупља преко 800 парламентараца из 131 земље свијета.

Пред само отварање форума др Ненад Стевандић разговарао је са господином Леонидом Слуцким предсједавајућим Комитета за међународне односе руске Думе. На форуму такође учествује и делегација Србије коју предводи Марко Ђурић изасланик предсједника Србије Александра Вучића.

Јуче је господин Стевандић дао изјаву за Руску Газету те одржао веома запажен говор који вам у цјелости преносимо:

Проблеми и перспективе парламентаризма у односу на лидерство

Да ли су данас демократски принципи угрожени и извитоперени?

Многи парадокси модерног доба говоре да јесу. У те парадоксе спадају и невјероватни економски показатељи и догађаји, па тако у Америци држава спасава фирме по соцреалистичком моделу који подсјећа на совјетско доба, док у Русији влада социјално одговоран  капитализам по шведском моделу, али и строго корпоративним спољно–економском пласману по принципу колико нафте и плина толико пара.

Парламенти обликују законе и врше контролу сваке власти у свим демократским друштвеним моделима. И ту данас видимо бројне парадоксе, тако да се парламентаризам на западу почео обликовати ван тога да представља вољу грађана и народа, већ данас представља вољу и потребе хеџ фондова и међународних корпорација које посједују велики новац и сразмјерно томе велики утицај који користе да обликују јавност и политичку перцепцију по својим потребама.

Жртве оваквих поставки су најчешће мале замље у којима се парадоксално од стране великих западних демократских држава толеришу друштвене девијације тоталитарно-криминалног типа са недемократским управљањем,  јер су  тренутно на западном геополитичком курсу. И лидерство се у земљама „западне демократије“ обликује слично и брзо се троши. Један од очитих примјера је бивши предсједник Француске Никола Саркози. Зато се данас у западном свијету кроз кризу парламентаризма и лидерства, и нејасне политике од лијевице и социјалдемократије до десног центра и крајње деснице догађа толико невјероватних политичких и економских ломова и нелогичности.

На истоку је занимљиво а за неке и парадоксално уз све насљеђе комунизма и соцреализма у данашњем демократском, али и капиталистичком друштву очуван принцип парламентаризма који се обликује кроз изборну вољу грађана и народа, а не обликовањем свијести кроз моћ новца и утицаја међународних корпорација и фондова. Утицај националних држава на истоку није за потцијенити, али је он, ипак, мањи од утицаја међународних корпорација на западу. То што је тај утицај мањи не значи да неће имати веће ефекте. Једнако је лидерство на истоку изворније и трајније са више коријена у националним државама, али и више демократског принципа у вољи народа јер се та воља и обликује кроз перцепцију коју ствара лидер својим програмом и наступима. Зато су данас на потпуно новим основама али у константно јаким државним факторима и источна лидерства трајнија и јача о чему свједоче примјери предсједника Русије и Кине, али и многих мањих земаља. Ја ово примјећујем и у Републици Српској из које долазим.

У данашњем времену нове регулације моћи и утицаја у свијету и геополитичким и националним изазовима парламентаризам мора задржати важну улогу и остати вјеран демократским принципима. У сваком случају, свијет се мијења брзо и неминовно а што будемо ближе принципима изворне демократије, бићемо и сугурнији у будућност без сукоба и ратова. На нама је да покренемо активности у том правцу јер је то сврха, али и залог опстанка парламентаризма.



3 КОМЕНТАРА

  1. Сад прочитах овај текст.

    Тачно га је писао Стевандић, али правопис нула бодова.

    Има екавице, „времена“, ијекавице „лијевице“, има слова И гдје не треба, има запета гдје не треба, фали много запета гдје треба……………………………………….

    Све у свему, солидан текст, али му препоручијем да ангажује Жикиног „колектора“.

    П.С. Кад већ пишем, да такође препоручим Милану Тегелтији „колектора“, читао сам оно писмо високом представнику, много, много правописних грешака, много реченица које ниједан правник не смије онако слагати.

    Да је то писао на брзину, негдје коментаришући, па хајде, али био је на одмору, па сјео за лаптоп, па написао, па контролисао шта је написао, па на крају испаде правописно и књижевно неписмен, а правно полуписмен.

    Јебе се мени што он као појединац испаде неписмен, или полуписмен, јебе ми се и то што су тамо и други већином толико (не)писмени, МЕНИ СМЕТА што посљедично испадосмо, ми остали Срби неписмени, јер је он тамо није сам себе послао, него смо га ми као „елитног“ послали, све испред српског народа, тачка.

  2. Услов за формирање савјета министара приступ НАТО-у (читај: први од девет кругова Дантеовог пакла). Кад један услов испуниш (читај: први круг пакла прођеш) онда те чекају остали “кругови”…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *