СПЦ: Данас Силазак Светог Духа на апосотоле – Духови

Српска православна црква и вјерници прославиће данас празник Силаска Светог Духа на апостоле – Духови, као успомену на почетак стварања Христове цркве на земљи и дан када су апостоли, надахнути новом снагом и новом вјером, започели хришћанску проповијед.

Духови се као и Васкрс и Божић славе три дана, па су у календару СПЦ црвеним словом обиљежени и Духовски понедељак и Духовски уторак.

Овај празник, који се слави педесетог дана по Васкрсењу и десетог дана по Вазнесењу Христовом, Српска православна црква слави као један од највећих догађаја у хришћанству забиљежен у Четворојеванђељу.

Празник је познат и као Педесетница, Тројчиндан или Тројице, јер слави Свето тројство – Бога Оца, Сина и Духа Светога.

На Духове је Христос испунио обећање које је дао својим ученицима на дан свог Вазнесење када им је поручио да са Тавора крену у Јерусалим и ту сачекају док им се не јави Дух Свети који ће их крстити – али не водом, како је крштавао Јован Крститељ, већ огњем божанским који ће им дати снагу да свим народима на њиховим језицима проповедају Јеванђеље.

У десети дан по Спасовдану, како је записано, зачула се хука налик на снажну олују изнад дома дванаесторице апостола, појавила се Богородица и народ је угледао јаку свјетлост и пламене језике како се спуштају на главе Христових ученика.

У хришћанству се сматра да су апостоли, иако људи из народа и не много учени, добили знање свих језика које до зада нису говорили и снагу да доврше дјело Господње за спас човјечанства.

На празник Вазнесења, када се Христос вазнио на небо и сјео са десне стране Бога Оца, хришћанство слави уздизање људске природе до божанске, а на Педесетницу дар посвећења и мудрости које је преко апостола даровано човјечанству и његовој заједници са Богом.

СПЦ, као и све православне цркве, датум празновања Духова везује за Васкрс, па и овај Господњи дан спада у покретне празнике и обиљежава се увијек у недјељу десетог дана по Вазнесењу.

Дан уочи Духова СПЦ и православни српски народ посвећују упокојенима, па се у суботу пред празник посјећују гробља и прислужују свијеће на гробовима и у храмовима.

За овај велики празник везани су многи обичаји, а православни храмови посипају се травом у вријеме празничне литургије и од ње се плету вијенци који се као благодат чувају у домовима до сљедећих Духова.