Шију одјећу за богате, а плате им сиротињске
Наша прерађивачка индустрија учествује са 85 одсто у укупном извозу и запошљава више од петине радника, али ови импресивни резултати се, ипак, не одражавају у тој мјери на запослене, пише Евроблиц.
Просјечна плата у овој индустрији која запошљава највише радника, готово 55.000, је око 200 марака испод републичке просјечне плате и тренутно износи 656 марака.
Представници синдиката и послодавци у прерађивачкој индустрији Српске имају идентично мишљење о томе зашто је то тако – ријеч је о индустрији која је ослоњења на извоз посредством лон послова.
-Цијела кожарско-текстилна индустрија зависи од извоза, нажалост не готовог производа. Ниједан бренд није домаћи већ страни јер се раде искључиво лон послови. Нама из иностранства дође репроматеријал укључујући и кутије, а ми њима фактуришемо свој рад и јефтину електричну енергију – каже предсједник Синдиката текстила, коже и обуће Данко Ружичић.
Да нема таквих послова, како каже, сигурно у кожарској индустрији не би радило око 11.000 радника. Он истиче да се ипак дешавају позитивни помаци. Примјера ради, просјечна плата у овом сектору 2016. године била је, како каже, 490 КМ, а прошле 527 КМ.
Додаје да је потез Владе са повећањем неопрезивог дијела дохотка како би свима плате биле веће за бар 30 КМ добар почетак.
-Прије су послодавци говорили радницима да ако неко неће да ради, да има ко хоће и имали су букавално списак људи који су хтјели да раде. Сада није тако, јер радна снага одлази и сада послодавци питају нас синдикалце да ли ми можда знамо неког ко би радио – илуструје Ружичић.
Предсједник Уније удружења послодаваца РС Драгутин Шкребић каже да код Владе заговарају субвенције које су постојале раније – субвенције за извоз.
– Највећи број наших производа заврши на ино тржишту. Ми имамо фиксни курс конвертибилне марке, што је веома штетна одредба за привреду. Тржни ланци нама продају туђу робу и ино произвођачи овде имају загарантовану цијену робе и баш га брига да ли је робу продао за мјесец или за годину дана. С друге стране, ми нисмо конкурентни на ино тржишту јер имамо стабилан загарантован курс. Наравно, та политика може да функционише, али онда морају постојати мјере стимулације извозника – поручује Шкребић.
Каже да је раније држава издвајала 20 милиона КМ за извоз.
–Потребно је опет увести те субвенције, али да добију они који заслужују, а не да то појединци злоупотребљавају – наводи Шкребић.
По посљедњим подацима Дирекције за економско планирање БиХ, у првом кварталу ове године настављен је раст физичког обима индустријске производње у нешто јачем интезитету у односу на претходну годину. Повећање је износило око пет одсто, од чега прерађивачка индустрија има раст од три одсто.