Режим из Кијева објавио вјерски рат својим грађанима и људским правима
Врховна рада усвојила је у четвртак закон којим се у Украјини забрањује Украјинска православна црква Московске патријаршије. Режим Зеленског је искористио вјерски рат на југу Израела и области Газа, да објави рат својим грађанима.
Наиме, иза тога да је Врховна рада усвојила у начелу нацрт закона број 8371, који предвиђа забрану Украјинске православне цркве Московске патријаршије, односно да је за закон гласало 267 посланика, док је 15 било против, сакрива чињеницу да користећи се ратним стањем, режим успостављен војним пучем 2014. године, наставља своју русофобну политику.
Као што се некада иза "десовјетизације", крила заправо насилна "дерусификација"; тако се овдје иза ратног стања, крије наставак идентитетског силовања и присилног државно организованог преумљења већинског народа, настањеног на простору бивше совјетске републике Украјине. Истина је, ипак, врло необорива:
Власти у Кијеву крше вјерске слободе својих грађана!
То је чињеница, и никакви ЛГБТ+ промотивни спотови и транџендер портпароли режима оличеног у комичару Владимиру Зеленском, не могу сакрити тај факт. То је у Сједињеним Америчким Ентитетима покушао јавно рећи на каналу Фокс Такер Карлсон, па је након тога добио отказ. Тренутно програм емитује преко друштвених платформи из престонице Мађарске. Што није случајно, јер је на недавним изборима демократски потврђена власт Виктора Орбана, на сасвим другом курсу од остатка "колективног Запада", по питању политике наоружавања и финансирања режима у Кијеву.
У пропратном објашњењу, које је објављено на сајту украјинског парламента, овим законом се предлажу измјене у правној структури државе, а које омогућавају санкционисање по закону ради "спречавања активности у Украјини вјерских организација чији се центар (управа) налази ван Украјине, у држави која врши оружану агресију на Украјину”.
Кад заратите са Саудијском Арабијом, забраните ислам коме је центар у Меки и Медини?
Подсјетимо, украјинске власти су у протеклих годину дана организовале оркестриран прогон ове вјерске организације, позивајући се управо на њену повезаност са Русијом. У различитим регионима Украјине, локалне власти, мимо важећег устава, доносиле су одлуке да забране деловање УПЦ, а парламенту земље је поднет предлог закона о њеној фактичкој забрани у Украјини.
По овој логици, вјерска организација чије се мјесто ходочашћа или уопште исходнишно свето мјесто налази у секуларној држави, која је заратила са вашом секуларном државом, ви можете забранити рад тој вјерској заједници.
У том случају, ислам би морао бити забрањен у Украјини, приликом лоших односа са Саудисјком Арабијом, или барем шиитски ислам, јер Украјина у спољнополитичким иступима званично оглашава Иран као дио, или бар помагача агресије на своју територију.
Што Ђукановић поче, нек’ Зеленски доврши
Наравно, режим Зеленског неће забранити ни шиитски, ни сунитски ислам; нити ће неко забранити јудаизам, због ратних дешавања у и око Јерусалима, Тел Авива и Газе. Циљ овог режима је Руска православна црква, као што је у Црној Гори режиму Мила Ђукановића, који се настављао на комунистичко расрбљавање Црногораца, циљ био отимање имовине и стављање ван закона Српске православне цркве.
Не без разлога, усташизовани "монтенегрини", заступници србофобије у Црној Гори данас; не само да користе латиницу, наглашавају везу са Хрватском и фалсификују историју, него и СПЦ називају "Црква Србије" у Црној Гори. Након протеста, тзв. литијских дешавања, Мило Ђукановић је коначно изгубио власт, коју је у континуитету држао најдуже од свих посткомунистичких лидера у Европи.
На основу ове паралеле, Србија – Црна Гора, може се видјети колико је морбидна политика коју води Кијев, а све у циљу преумљавања људи. Нама је и више него позната политика, посебно у Црној Гори, гдје је један брат Србин, а други "Црногорац". Без обзира што у историји, ни један Црногорац није постојао, а да није био Србин.
У условима ратног стања, опште мобилизације и полицијског часа; нема услова за озбиљне протесте у Украјини; али режим који устане на своје грађане и гуши им основна људска права, гарантована Повељом УН, прије или касније ће бити срушен од истих тих којима права крши.
За то вријеме, изузев часних изузетака, на "цивилизованом Западу" игноришу ову вијест, таман колико и нарушавање основних људских и мањинских права Русима у балтичким државицама, које су некад биле дио Совјетског савеза.