14:14 Пале, Мркоњић, Бања Лука: МУП РС подносио пријаве о кривичном дјелу "непоступање по здравственим прописима за вријеме епидемије"14:06 Бијељина добила новог прволигаша, Мићо части са 5.000 КМ13:41 Паралелна стварност и у ваше име: Џаферовић пише предсједнику Азербејџана и криви Јермене13:13 Јавио се спонзор: Ердоган каже да је вријеме за окончање јерменске окупације13:07 Њујорк Тајмс напада Трампа да није платио порез 10 година, он каже да су фејкњузери13:03 Министарство одбране Азербејџана пријети Јерменији "одговарајућом акцијом одмазде"12:53 Непрактичност азбукоубиства: Б или В?12:43 Дарко Ристов Ђого: Још двије цртице о Српству, небесима, етносу, етосу и Црној Гори12:35 Гради се нови мост у Рачи: Михајловићка и Поповић једини поменули Српску12:19 Коначно неко: Милош Ковић поднио пријаву против Николе Самарџића због одобравања геноцида над Србима

Проблематика ГМО у БиХ: Опасно за коње, људе и зимске пилиће

И дође тако нешто црно, а послије њега нешто још црње, рекло би се. А послије тога,опет, нешто треће, толико црно да би се рекло да ништа не може бити црње. И тако редом. А оно прво било толико црно да црње не може бити. Црње од свега. Јесте ли заборавили на ГМО? Само да вас подсјетим!

уторак, 11 фебруара, 2020 / 18:47

Витомир Марковић, инжењер пољопривреде

И дође тако нешто црно, а послије њега нешто још црње, рекло би се. А послије тога,опет, нешто треће, толико црно да би се рекло да ништа не може бити црње. И тако редом. А оно прво било толико црно да црње не може бити. Црње од свега.  Јесте ли заборавили на ГМО? Само да вас подсјетим!

И док ово читате, можебити страхујући од разноразних опасности које вам  сервирају, ви и не помишљате да главна опасност долази са сасвим једне друге стране. А то је опасност од генетски модификованих производа (ГМО)  који су вам сервирани путем хране коју једете.

А они који то за вас припремају, дјелујући као продужена рука разноразних мултинационалних  компанија, они раде упорношћу црвоточине која растаче дрво.

Некакви квазинаучници, некаква вијећа, некакви центри,…

Већ је година и по како Фронталу наговјештавам писање ове приче. Па хајде да то једном већ урадим. Признајем да се у ситуацији каква јесте губи воља и за писањем. У ситуацији гдје се научна истина не поштује, а научници који се боре за истину су скрајнути. А посљедице непоштивања научне истине су очигледне. Поред осталога и разноразна оболијевања, а посебно дјеце. Посебно дјеце!

Због обимности онога што бих желио написати ова прича би морала ићи у два дијела. У овом првом дијелу ћу да изложим суштину проблема.

Суштина проблематике

Оно што са овом причом доказујем јесте то да у Босни и Херцеговини законски прописи у вези ГМО ипак нису усклађени са законском регулативом Европске уније. Иако веома одговорна особа тврди да је усклађеност установљена, то јесте да постоји. Боље би било да је усклађена и да се, као таква, поштује у потпуности. Успут доказујем и да се законска регулатива Републике Српске у овој области апсолутно не поштује. Ова област  је веома деликатна и мало је ко познаје па да би се упуштао у анализе. Ко би се и смио упуштати у анализе, или, боље рећи, ко би то имао потребе да ради ако прочита текст гдје се каже како је „Закон о генетички модификованим организмима на нивоу БиХ у потпуности усклађен са релевантном законском регулативом којом је ова област уређена у ЕУ, и то:…“.   У вези претходно реченог унијети у претраживач: „ГМО актуелно стање и методе детекције“.    Ко би имао потребе да се упушта у анализе, таман посла тамо неки посланици у некаквим скупштинама,  кад се прочита:: „ГМО у БиХ:поштују се правила Европске уније – Радио Слободна Европа.“  

Но, треба рећи, да у доба када је та вијест објављена, прије више од седам година, да је тада све било лијепо осмишљено и да  су се правила Европске уније заиста била почела поштовати. Закон о ГМО БиХ, донесен 2009. године, је био усклађен са законском регулативом ЕУ. Но су касније одговорни у БиХ за ГМО одступили од пројектованог правца дјеловања. Из каквих интереса – они то знају.

Напомена: Исте те године 2009-те у Републици Српској је такође донесен закон о ГМО („Закон о ГМО Републике Српске“). Тај закон у потпуности забрањује прометовање било каквим ГМО производима на подручју Републике Српске. Ми сада, значи, уопште не разматрамо тај закон, него само законску регулативу на нивоу БиХ. У вези оба ова закона може се прочитати у напријед наведеном материјалу.

Уочавање проблема и истраживање

Прије око двије године у руке ми дође етикета са врећице концентрата за исхрану пилића. Читајући декларацију уочим да ту има и генетски модификована соја. Скраћено написано: „соја гм (МОН-04032-6)“. Био сам много изненађен. Ја заиста нисам био чуо да се у БиХ увози генетски модификована соја.


Одлучим да то мало истражим. Унесем у претраживач назив те соје и онда, држ-недај, дођем коначно до низа докумената. Они су наведени у мом обраћању повјереници ЕУ. А зашто сам се морао њој обратити? Па зато што је у оквиру БиХ било тешко доћи до било каквог одговора.

Прво сам хтио са неким поразговарати на тему генетике и генетски модификованих производа. Ја сам  и раније покушавао разговарати на ту тему са мојим колегама са Пољопривредног института или Пољопривредног факултета. Али, они би ћутали као заливени. У вези те теме ни ријечи нису хтјели рећи. Посљедњи са којим сам разговарао јесте др Ново Пржуљ,  асистент на предмету Генетика у вријеме када сам ја студирао осамдесетих година у Сарајеву. А од 2014-те године редован је професор на Пољопривредном факултету у Бањалуци. Академик. Када сам ја сазнао да је он ту у Бањалуци најавим се и у љето 2016-те одем код њега на разговор. То је било прије појаве ове проблематике о којој сада пишем. Покажем му мој текст на Фронталу у вези ГМО („Здравље на уста улази – 1“). Само да ми каже да ли  можда нисам учинио какву стратешку грешку. Рече он мени тада како ће он то прочитати па ће ми се јавити. И никад ми се није јавио. И тако ме блокирао. Не могу ја сад њега звати када је он лијепо рекао да ће он мене назвати. Морам поштовати то што је рекао.(А ко сам и ја па да он, академик, мене назива! Мада је он рекао.) И тако сам изгубио наду да на тему ГМО и са ким у БиХ могу поразговарати. Сви се боје причати на ту тему.

Али, јавио се још један проблем. Треба ми одговор правне природе. А то је: Да ли може једним Правилником да се поништи оно што Закон прописује? Што се тиче правне области ту сам слаб. Сматрам да би одговор на то треба знати и било који народни посланик, али – таман посла да се неком од њих по том питању обраћам. Сјећам се да ми је неко рекао да у области просвете има сличан случај – да се павилником поништи оно што је прописано законом. ( из претходне реченице се види да сам баш био оптерећен тим проблемом, ја водим разговоре по том питању)

Ипак, најзгодније ми је било обратити се адвокату у Бањалуци, а који је проводио заштиту моје робне марке. Ако је адвокат, правник је, познаје право. Прихвати он разговор упитавши на шта се односи то што ме интересује. Ја му кажем да је у питању Закон о ГМО и Правилник о ГМО.  Одмах је рекао: „Само то немој! Све може, само то немој!“. Ја му објашњавам да је то у принципу једноставно, све ћу му објаснити. А он опет: „Само то немој!“ Е, онда је и мени пуко филм. А што немој!. Па знате ли Ви да је то од великог интереса за ову државу и народ! Кажем ја њему тада.

И тако сам био почео губити наду. И размишљајући коме да се обратим, коме да се јавим, кад,оно, само ми се јави. Читајући текст на једном порталу сазнајем да постоји повјереница ЕУ за правосуђе и заштиту потрошача. Идеалан спој! Тооо!!! То је особа којој треба да се обратим!

Обраћање повјереници ЕУ

На сајту Европске комисије нађем телефон и мејл од те повјеренице и замолим познаника из Бањалуке да их контактира. Јер, то треба на енглеском, а ја енглески не знам. А ако буде требало мораћу превести на енглески оно што будем слао. На моју велику радост рекли су му да обраћање, допис, може бити и на хрватском језику. Хрватска је чланица ЕУ, па може и на том језику. А ако ја  неки страни језик добро знам онда је то хрватски. У гимназији, крајем седамдесетих, ја сто посто рјешавао све крижаљке у загребачком енигматском листу „Квиз“. А те крижаљке уопште нису биле лагане. Једино оне најтеже, тешке криптограмне крижаљке, њих нисам рјешавао.

Слиједи моје обраћање. Допис (замолба) са цјелокупном прикупљеном документацијом, кад већ нисам имао коме у БиХ, шаљем повјереници ЕУ.

Одговор добијен од повјеренице ЕУ

Ја  био и заборавио на послати допис, кад стиже писмо. Ја био помислио да је то одговор од Суда за људска права  из Стразбура, као финале процеса покренутог пред Конкуренцијским савјетом БиХ у Сарајеву. А кад, оно, дошао одговор од повјеренице ЕУ.  Да видимо шта пише.

Мала анализа одговора

У одговору нису ништа рекли у вези правне проблематике. Мене стварно интересује и то да ли је за ЕУ прихватљиво да се у једној држави неки веома важни детаљи регулишу Правилником, а не Законом.

Видимо да су у одговору рекли само у вези означавања присуства генетски модификованих производа. Ако ништа друго сада знамо да ипак у Правилнику 78/12 не може да пише “барем“, него треба да  пише“најмање“. Барем сам  на том једном малом детаљчићу доказао да ипак законска регулатива  БиХ није у потпуности усклађена са законском регулативом ЕУ.

У одговору видимо да и ЕУ указују на могућност алтернативно.

Да ли је у реду користити „алтернативно“  на тај начин па да присуство ГМО буде наведено у спецификацији која је са друге стране и гдје је немогуће прочитати, умјесто да буде напријед и сасвим добро видљиво. Мени, као потрошачу, мора бити омогућено да  што лакше уочим да, на примјер, у концентрату има и генетски модификована соја.

У обраћању повјереници ЕУ, а везано за етикету ја сам био навео да је „У питању произвођач сточне хране који поштује законске прописе“. Погријешио сам. Он не поштује законске прописе. Према Правилнику, кад већ користи „алтернативно“, требао је у спецификацији навести „генетички модификована соја МОН-04032-6“ и да то пише одмах иза назива концентрата. А не да пише онако како видимо на приложеној етикети. Ако присуство ГМО, ако је напријед, на главној страни, треба да буде назначено одмах иза назива производа, ваљда је логично да и у спецификацији иде одмах иза назива производа. У сваком случају, они који наводе присуство ГМО трпе од оних који не наводе, а то сам објаснио у обраћању повјереници ЕУ.

У сваком случају овдје има огромног посла за инспекције, ако ће се примјењивати Закон о ГМО БиХ и Правилник о ГМО БиХ, такви какви јесу, а још и више ако ће се примјењивати Закон о ГМО Републике Српске према коме ни теоретски на подручју Републике Српске не смије постојати ГМО у било ком облику. А не да тек тако, једноставно, Вијеће за ГМО БиХ издаје Рјешења за увоз  генетски модификоване соје произвођачима сточне хране на подручју Републике Српске. И да то инспекције РС не санкционишу! Па, изволте господо!

(А који су то увозници који су добили Рјешења, чисто да се зна ко су наши тровачи по том основу, може се знати када се погледа на:  http://www.fsa.gov.ba/fsa/sr/gmo-registar )

CZŽS  (кад тако желе)

 Дакле, Центар за животну средину. Мислио сам био оставити их за други дио приче, али ипак да то одрадим сада. Мислим да сам први пут чуо за њих прије неколико година видјевши на: https://eko.ba/publikacije/146-gmo-sta-je-to . А шта рећи но да су и они, може се рећи, продужена рука тамо неких мултинационалних компанија које промовишу ГМО. Могу их поредити са једним водоинсталатером. Том водоинсталатеру временом досадило, а постао је и финансијски ситуиранији, па неће више да ради тај свој посао. Зовеш га, запело ти, а он неће прстом да мрдне. Ја му једном рекао, замјеривши му, да није било њега, можда би се нашао неки честитији млади човјек који би се бавио тим послом. А пошто је он био ту нико од младих није видио перспективу да се и он бави водоинсталатерством. Тако и ови из ЦЗЖС. Позиционирали су се у тој области. Раде како раде. Да се јави неко нови – шта ће и они кад већ постоје ови. О свему ЦЗЖС води бригу, а у ствари ни о чему. Најмање о животној средини.  Молио их за мишљење о градњи малих хидроелектрана, а циљано о градњи мале хидроелектране „Стисле“-Котор Варош. А они – ништа. Никаквог одговора.

Но, обраћао сам се ја њима и у вези ГМО. Зар није велики проблем ГМО који се убацује у нашу животну средину? Обраћао сам им се телефонски, слао мејлове, али није ишло. У марту ове године одем до њихове канцеларије у Бањалуци. Лично Виктор Бијелић, за неку његову колегицу која ту ради по питању ГМО, са мог стика сву документацију, као и одговор повјеренице ЕУ, пребаци на њен рачунар. Па ће она када дође то анализирати. Ја сам само желио имати мишљење од ЦЗЖС, а везано за ову проблематику. Звао их ја неколико пута – та особа увијек одсутна. На крају сам одустао.

Захваљујући кратком разговору мени је јасно да је Виктору Бијелићу све јасно. Није њима интерес да ли је законска регулатива око ГМО у реду, да ли се проводи и да дјелују у правцу њеног провођења. Треба ићи другим правцем, каже он. Треба доказивати да у производима нема ГМО и то назначавати. Сликовито описује: у сиру има брабоњака. Хоћемо ли ми назначавати да у сиру има брабоњака? Тако и са ГМО. Тај детаљ из разговора сам запамтио.

Овакав приступ је од интереса за мултинационалне компаније јер није тежња да се обиљежава присуство ГМО у производима, па тиме потрошачи нису оптерећени и лакше прихватају производе у којима има ГМО. То је и лобирање за оне који ће давати цертификате да у производима нема присуства ГМО и што ће бити скупо наплаћивано.

То ће бити посљедњи ударац на путу уништења наше домаће пољопривредне производње. Оно што наш пољопривредник буде производио може бити не знам колико здраво, али, ако нема цертификат (gmo free) неће свој производ моћи продати.
То ће бити од интереса само за мањи број великих пољопривредних произвођача, а никако за све пољопривреднике и не за све потрошаче. Зато што ће gmo free производи бити неколико пута скупљи и недоступни великом броју потрошача.

Припремају се 

Рекох ја у уводу да они раде као црвоточина која растаче дрво. 

Ту видимо ко су коловође, да не кажем-непријатељи. Организатор састанка: Привредна комора. Недостају они главни. Тркуља – предсједник Вијећа за ГМО. А и ови из ЦЗЖС. Нема ни потребе да буду. Посматрају шта се дешава, као наставак онога чему су они ударили основу. И можда се кладе у по један евро шта ће даље бити. Као у оном филму гдје глуми Еди Марфи и гдје се два стара банкара у по један долар кладе шта ће бити када сина од једног тог банкара баце на улицу, а на његово мјесто доведу уличара (Еди Марфи). Интересантан је министар пољопривреде Пашалић. Није се тај министарчић ангажовао на провођењу постојећег Закона о ГМО Републике Српске, но ће  се он сада свесрдно ангажовати на измјени тог Закона, а дати и подршку за gmo free производе. Али, госн Пашалић, мораћеш се потрудити да се он у потпуности поштује.

Да, завршим овај одјељак, за државу и народ би било много корисније када би се сви трудили да се постојећа законска регулатива поштује и да се врши обиљежавање присуства ГМО, а не да се иде ка обиљежавању производа у којима нема ГМО.

А како настаде ова прича?

То је захваљујући једној кокошки. Да ње није било не би било ни ове приче. Да није било ње ја не бих ни купио онај концентрат. И остао у тами незнања. Та кока, што би се рекло – полудјела, и  усред зиме кад јој вријеме није, међу неким балама сламе, по великој хладноћи, нанијела камару јаја, расквоцала се и легла на њих са намјером да изведе пилиће. Кад сам је открио на том њеном гнијезду пажљиво пренесем у стају гдје  једино гријање долази од краве која се ту налази. Пажљиво сам је на том њеном гнијезду ушушкао да јој буде што мање хладно, а без наде да ишта може бити. За не повјеровати, првог децембра 2017-те мајка кока изведе шесторо пилића. Коју терморегулациону снагу има оно паперје на стомаку кокошке!

Значи, зима је, снијег је, не може кока са пилићима изаћи вани па да са својим пилићима тражи црвиће и бубице. А друге кокошке смањено носе па нема довољно јаја која бих кувао па давао пилићима. За сами почетак ипак има. Али, морам купити концентрат за пилиће. Да мало припомогнем. Купим ја концентрат за товне пилиће јер другог нема. Обично се врећа брзински отвара, потргаш онај дио вреће гдје је и етикета јер – увијек се некуд жури. Тада ми нешто ми затребао онај конац којим је врећа затворена па га пажљиво распредем и тако ми остане читава етикета у руци. Хајде да прочитам шта пише на декларацији, али сам скептик. Не може концентрат за товне пилиће бити одговарајући за те моје пилиће који требају бити коке носиље. Други је однос протеина и осталих компоненти.

И, читајући остадох ужаснут! Па овдје има генетски модификована соја. Нема друге – оно „мон“ је она проклета америчка компанија Монсанто! Откуд, како, како ја нисам чуо да се увози гмо соја?!
Па, зар није некадашњи министар пољопривреде Радивоје Братић лијепо рекао да он уопште неће да се оптерећује тиме да ли има или нема генетски модификованих производа на подручју Републике Српске. Донесен је Закон који то забрањује и он се тиме више не оптерећује.

Како ја не бих био ужаснут?! Па да те кокице сутра буду имале смањену носивост јаја. Или да уопште не буду носиле! Јер, ГМО производи изазивају стерилитет. Да, и код људи, хвала на питању. Само унесите у претраживач: Стерилитет у Србији,  И видјећете. А код нас у БиХ, гдје нема никаквих истраживања, стање може бити само још лошије.

И тада крене моје истраживање. Преваљен је пут од једне кокошке па до повјеренице ЕУ.

А ону моју коку са пилићима једне прилике фотографишем. Жалећи што тако нисам на тај начин од почетка пратио њихов раст и развој. Надам се да ће Фронтал моћи приказати фотографије. Извео их ја на онај снијег и дао им да кљуцају зрневље (зрневље пшенице-хљебна сорта пшенице „јелена“ – креација Пољопривредног института из Бањалуке, а зрневље кукуруза-домаћи кукуруз „босанчић“)  

Гледајући фотографије уочим један детаљ који не бих уочио да сам само посматрао кокошку и пилиће. Погледајте, људи, како мајка кока стражари док се њени пилићи хране. Људи, она вири иза ћошка! Зна добра мајка кока шта су стари непријатељи: јастреб, лисица, ласица, твор. Али, не зна за најновијег: за ГМО и оне који нам омогућавају да нам се он увози у БиХ, Тркуља и компанија у Вијећу за ГМО. И сви они који су наведени у претходном одјељку.


И на крају

Дође ми да викнем De profundis clamavi да се до неба чује: Моја кокош и пиле неће јести ГМО, а народ како хоће – јео, не јео!

Али, није баш тако. Треба бити човјек, али не знам да ли прво требаш бити човјек па да будеш хуман. Или је обрнуто. Ако је новац мјерило хуманости онда они који су највише покрали и највише се обогатили могу бити и најхуманији.

Ја покушавам бити човјек, да не ћутим. И да покушам указати на узроке проблема. Немам новаца па да по том основу будем хуман.  Можда је ова моја прича претходница једног текста којим ћу лако доказати да у Републици Српској дупло више дјеце оболијева од малигних болести него у Федерацији. Има ли неко да се неће запитати: Зашто?! Ја, значи, морам бити спреман дати и одговор.

Хајде, као шлагворт, или разлог за наставак приче, прочитајте „Упутство за употребу“ на приложеној етикети. То сам ја био прочитао тек накнадно, јер сам се прво био зауставио на „гмо“. Хајде, добро, што је концентрату, када сам га купио половином јануара, био истекао рок. Пише:опасно за еквиде, то јесте опасно за коње.  Опасно је за коње, а није за људе? Забрањена употреба пет дана прије клања! Ко то контролише? Наводи се антибиотик који је додат. У ранијем мом тексту навео сам сазнања да им седам антибиотских компоненти које се додају у концентрате.

Можда не би било лоше, ако некога интересује, да прочита моја два ранија текста на овом порталу: „Здравље на уста улази-1“ и „Здравље на уста улази-2“. Да би одговор, за који сам рекао да морам бити спреман дати, био што јаснији. 



2 КОМЕНТАРА

  1. Мој Вито,

    пољопривреда, ФАРМЕ,узгој блага, производња здраве хране, борба против СМРТОНОСНОГ ГМО, опстанак врсте, кога то још интертесује?

    Да си написао нешто о “ политичкој фарми“,значи, нешто о политичким свињама, кокама, пилићима, коњима, кравама, воловима, (част изузецима), можда би неко и коментарисао?

    Овако, остаје чињеница да ће твоја добра намјера остати мртво слово на папиру.

  2. Вито,

    ево видиш по коментарима колико брину сајбер патриоте што ће нас политичари(част појединцима) отровати???

Оставите одговор