Здравље на уста улази

Узроци оболијевања од многобројних болести, па и леукемије Под горњим називом сам у септембру 2011. године написао текст у вези здравља. Одређене спознаје сам доставио водитељу Саши Хршуму прије емитовања емисије поменуте у тексту, али у току емитовања те емисије није ништа у вези тога поменуто. Такође сам касније комплетан текст доставио једној невладиној организацији […]

уторак, 8 априла, 2014 / 06:46

Узроци оболијевања од многобројних болести, па и леукемије

Под горњим називом сам у септембру 2011. године написао текст у вези здравља.

Одређене спознаје сам доставио водитељу Саши Хршуму прије емитовања емисије поменуте у тексту, али у току емитовања те емисије није ништа у вези тога поменуто.

Такође сам касније комплетан текст доставио једној невладиној организацији у Бањалуци, а за коју путем медија видио да се бори за заштиту жена обољелих од рака дојке. Никаквог одговора. Обраћао сам се и неким новинама. Одустао сам од даљих покушаја јер сам закључио да је немогуће наћи некога ко би овај текст објавио или бар нешто из њега предочио јавности.

Пошто су у тексту помињане болести толико кулминирале да је све више обољелих, а и умрлих, ја сам принуђен тај текст понудити овом порталу, који руши медијски мрак, надајући се да ће ту бити објављен.

Потребно би било дати много појашњења везаних за текст, а такође и нових сазнања. Посебно у вези меса као намирнице. Нека то остане за сљедећи пут. Волио бих када би неко стручан прокоментарисао текст и указао ако сам можда направио какву стратешку грешку. Можда се јави и неки љекар.

Ево, иде текст онакав какав је првобитно написан:

Пише: Витомир Марковић, дипломирани инжењер пољопривреде

Дипломирао сам на Пољопривредном факултету у Сарајеву 1988.године, а кредит за градњу и покретање рада занатске мљекаре реализовао сам 1998.г. У току рада од више од 13 година, поред борбе коју сам као привредник у управљању радом мљекаре водио на тржишту, вршио сам и анализе и узрока и посљедица уништења истински домаће пољопривредне производње којом сам се и сам бавио.

Најпогубнијом посљедицом сматрам појављивање ширења разноразних болести, а које некада нису ни постојале. То је узроковано потискивањем из исхране здраве домаће хране произведене на принципима и начину који је важио у заједничкој нам домовини Југославији. Пошто сам путем медија (ТВ ПИНК емисија „Забрањени форум“ од 30.09.2011.г.) уочио да се заговара успостављање ЦЕНТРА ЗА КОШТАНУ СРЖ на нивоу БиХ ради јефтинијег лијечења ЛЕУКЕМИЈЕ одлучио сам јавност упознати са мојим сазнањима везано за ову проблематику.

Посебно бих се осврнуо на узроке повећања обољелих од ЛЕУКЕМИЈЕ, али ту је и низ других болести. Свака особа је јединка за себе и овиси од много фактора кроз коју болест ће се манифестовати нарушен имунитет.

Коначни циљ би био да се дође до потребног броја заинтересованих, свјесних грађана (потребне критичне масе) ове државе под чијим утицајем би неки закони били повучени, а били донесени они који би помагали унапређењу здравља народа.

У својим анализама на установљавању узрока и посљедица уништавања истински домаће пољопривредне производње дошао сам до закључка да до појаве многобројних болести и њиховог ширења долази због конзумирања увозне, а и домаће индустријске хране. Такође и хране, или сировина за прераду, коју производе они домаћи пољопривредници који чине грешке и поступке у производњи, с једне стране због незнања, а са друге због циља да више зараде.

Пошто сам 1998.г. реализовао кредит, саградио занатску мљекару и покренуо њен рад, уочио сам да потрошачи не схватају значај у исхрани млијека и јогурта од необраног („пуномасног“) млијека којима због једноставне производње није потребно ништа додавати, а ни одузимати. Владало је мишљење да су „лајт“ производи и производи дугог рока трајања (стерилизовани-тетрапак млијеко) много здравији. То мишљење је медијски подстицано рекламирањем таквих производа, подржано од трговачког лобија, а није спречавано од, рецимо, љекара. Значи, занемарен је значај природног млијека и производа од њега, који само у свом природном саставу имају највећи значај за људски организам и којима је пуновриједност одмах иза пуновриједности састојака кокошијих јаја ( која су на првом мјесту).

У другој фази анализиран је утицај разноразних додатака индустријским производима, па и млијеку и млијечним производима. Љубазношћу др Чедомира Црногорца добијени су материјали гдје се види како разноразни додаци индустријским производима негативно дјелују на људски организам изазивајући оболења (адитиви, стабилизатори, конзерванси,… – а неки од њих су у другим земљама строго забрањени). Иначе, гос. Др Чедомир Црногорац је професор на Природно-математичком факултету у Бањалуци и он је почетком 2006.г. покушао алармирати јавност у вези ове проблематике. На савјетовању агронома у Теслићу 2006. године презентовао је рад у вези поменутог.
(Мали додатак: много је доказа да многи Е адитиви, конзерванси, стабилизатори,… дефинитивно изазивају оболијевање бубрега. Многи од њих су у многим земљама строго забрањени,а код нас се користе).

У трећој фази рада почео сам истраживати какве посљедице оставља генетски модификована храна на људски организам. Пошто сам за вријеме студија изучавао предмет ГЕНЕТИКА имам потребну основу у познавању ове области. Литература коју посједујем јесте скромна, али квалитетна. Последња књига коју сам набавио зове се „Технологија самоуништења“ (оригинал: „Intellectual Chalenge of Self-Destruction Technology“ by Marijan Jošt and Thomas S.Cox – прво издање 2005.г.). О квалитету те књиге говори и то да је у њеној литератури наведено, то јесте њени аутори се позивају на чак 340 различитих књига, радова или написа. Читање и анализа поменуте књиге ми дозвољава да покренем активност и покушам указати на проблематику коју обрађује, а то је негативан утицај генетски модификованих производа на људски организам. Поменута два аутора у одјељку књиге под називом „Подметања са храном“ наводе како је у огледима непобитно доказано да генетски модификовани ХОРМОН ГОВЕЂЕГ РАСТА дјелује негативно на здравље животиња третираних њиме, а путем млијека којим се тај хормон излучује може дјеловати негативно и на здравље људи. Наводи се, на основу огледа, да је код експерименталних животиња третираних поменутим хормоном долазило до увећања слезене за 46%, а затим се наводи позната чињеница да увећање слезене за 48% значи ЛЕУКЕМИЈУ у року 90 дана. Поменути хормон се излучује у великом проценту са млијеком па је опасност од тог хормона за људско здравље дефинитивна. Они који заговарају примјену тог хормона кажу да ће њега пастеризација уништити. Да ли ће се то десити може се видјети из резултата огледа гдје су једни научници установили да кувањем-врењем млијека у току 30 минута ипак неразграђено остаје 81% хормона.

Друга група научника, који раде у интересу компаније која је креирала поменути хормон и бори се за његову примјену, тврди да се у току кувања од 30 минута уништи 90% хормона па је он тако разорен и да не може бити опасности од млијека. Али, наводи се и чињеница да се млијеко на тој температури у пракси у САД (у домаћинствима) држи само 15 секунди када се уништи тек 19% хормона. (Моја маленкост ће примијетити да је на амбалажи скоро свих врста тетрапак млијека некада писало: „Није потребно кухати“. То је било зато да би се оно боље продавало у односу на наше домаће млијеко у врећици за које се сматрало да се мора обавезно кухати. Значи, да не би имали проблема са кухањем потрошачи су се опредељивали за тетрапак-млијеко. И то је један од разлога пропасти малих мљекара које су могле производити само пастеризовано млијеко у врећици. То је био један добар маркетиншки трик у интерeсу великих мљекара. Али, пошто велике мљекаре користе велике количине млијека у праху, поријекла ко зна од куда, шта ако у њему има присутног поменутог хормона, а наши потрошачи млијеко уопште не кухају).

Такође се наводи, да се због свих пратећих посљедица до којих доводи примјена поменутог хормона, код људске врсте повећава вјероватноћа обољења од РАКА ДОЈКЕ, РАКА ПРОСТАТЕ и РАКА ДЕБЕЛОГ ЦРИЈЕВА. Такође млијеко крава третираних поменутим хормоном има много већи садржај АНТИБИОТИКА који дјелују негативно на људско здравље. Антибиотици се повећавају јер се краве морају лијечити пошто хормон којим се третирају дјелује негативно и на њих саме (упале вимена, оболења ногу и папака, спонтани побачај, краћи животни вијек).

У књизи је наведено да је поменути рекомбинантни хормон говеђег раста креирала позната америчка компанија утрошивши 500 милиона долара, а да би се на крају установило да није идентичан природном хормону говеђег раста. Дошло је до промјене на задњој аминокиселини (добијен је e-n-acetil-lizin) и зато се каже да је генетски модификован.

Без обзира на све могуће посљедице његова примјена није обустављена због јаког утицаја мултинационалне компаније која га је креирала. Интересантно је да се у поменутој књизи аутори уопште нису осврнули на присуство тог хормона у месу животиња које се њим третирају (тове). Ваљда су нама оставили да сами закључимо.

Пошто ветеринарство није моја област консултовао сам нашег еминентног ветеринарског стручњака. Рекао ми је, у телефонском разговору, да се за тај хормон зна и да је генетски модификован.
Каже (парафразирам): “Зна се за тај хормон, није у реду његова примјена, али шта ћеш, …“.
Рече да се примјењује и путем хране, а не само ињектирањем како сам ја мислио. (Напомена: хормони су продукти жлијезда са унутрашњим лучењем које их излучују у крв и путем које они дјелују по цијелом организму и то у врло малим количинама). Путем хране значи да их мултинационалне компаније додају у концентрате које пласирају широм свијета. Такође каже да се хормона највише сконцентрише у млијеку, али га свакако има и у свим другим дијеловима животињског организма (месу) са нагласком на јетру (сјетих се јетрене паштете!). На моје питање одговорио је да хормон раста блокира рад ИНСУЛИНА, то јесте даје основу за појаву ШЕЋЕРНЕ БОЛЕСТИ-ДИЈАБЕТЕСА. Да тај хормон дјелује ДИЈАБЕТОГЕНО (изазивање појаве шећерне болести) налазим у познатој медицинској књизи из 1963. године (оригинал: „TEXTBOOK OF MEDICAL PHYSIOLOGY“ – Arthur C.Guyton, 1963.).

Моје размишљање је такво да конзумирање меса сматрам опаснијим него млијека.
Код млијека се мора провести каква-таква пастеризација. Код добијања стерилизованог млијека (тетрапак) и млијека у праху млијеко се излаже високој, али краткотрајној температури. Млијеко за производе типа свјежих сирева (које имамо у увозу из земаља окружења) излаже се и нижој температури па је већи проценат хормона остао сачуван.

Што се тиче меса сматрам да је, поготово код „брзе хране“, његово излагање високој температури минимално. Ја, који сам био љубитељ ћевапа, примјећивао сам да ћевапи у средини знају бити црвени, то јесте, непечени. За претпоставити је да се сва „брза храна“ која се заснива на мљевеном месу заснива баш на месу из увоза и које је много јефтиније од домаћег меса. И за претпоставити је да у њему има присутног поменутог хормона. Многобројни написи у медијима говоре о томе, само што обичном потрошачу није јасно шта је у питању.

У овоме мислим да треба тражити и узроке болести ГОЈАЗНОСТИ, а која је основа и за многе друге болести (болести кардио-васкуларног система, дијабетес,…). Значи, хормон говеђег раста, таман да је у свом најприроднијем облику (а не ГМО, то јесте генетски модификован), дјелује тако да „храни“, „гоји“, то јесте узрокује раст свих ткива у тијелу која су способна да расту. Пошто га температура, као што смо видјели, минимално уништава он наставља своје дејство у организму људи који га конзумирају, путем меса или млијека, исто онако као у организму животиња које се узгајају. Ружно је рећи, али будибогснама, човјек се тови као некакво живинче.

ПУТЕВИ ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНОГ ХОРМОНА ГОВЕЂЕГ РАСТА

Уноси се путем хране: млијека и млијечних прерађевина и меса и месних прерађевина.
Млијеко у праху, као и маслац у блоковима, увози се за потребе домаће прерађивачке индустрије и од ових сировина се у индустријским мљекарама у БиХ могу добити сви млијечни производи. Држава је продала страној корпорацији једини погон у БиХ (у Тузли) за производњу млијека у праху, а који је био од стратешког значаја. Млијеко у праху и сурутка у праху су садржани у многобројним кондиторским производима.
Уноси се ткође и путем ветеринарских препарата за директну примјену, путем готове сточне хране у фабрикама у нашој земљи. Путем сточне хране-концентрата доступан је и најмањим фармерима, а да не говоримо о великим фармама гдје се користе ветеринарске услуге високог нивоа.

ОБЈАШЊЕЊЕ ПОЈМА „ПРЕСАЂИВАЊЕ КОШТАНЕ СРЖИ“

У поменутој емисији на PINK телевизији заговорници кажу да би цијена пресађивања коштане сржи-лијечења леукемије била нижа ако бисмо имали Центар за коштану срж у БиХ. Не би била, како кажу, 160.000 евра него 80.000 евра. Ја кажем да можда не би била ни 8.000 евра ако би се држава заиста побринула за грађане који су обољели.

Сам појам „пресађивање коштане сржи“ је доста збуњујући и нигдје нисам наишао на његово објашњење осим у књизи од познатог јужноафричког кардиолога Кристијана Барнара „Тијело као строј“ (оригинал: Christiaan Bar nard – „The body machine“ – 1981.). Објашњење преносим у цјелости:

„Овај поступак је током посљедње три-четири године постао рутинском методом у неким болницама, и то не као посљедње, већ као основно средство у лијечењу леукемије, болести која настаје због прекомјерног стварања бијелих крвних станица. Неки лијекови ублажују болест, но има болесника у којих се развије отпорност на њих и који поново подлегну болести. При пресађивању коштане сржи прво дајемо велике количине хемотерапеутика, а тијело излажемо тоталном озрачивању како бисмо уништили коштану срж која је крива за прекомјерно стварање бијелих станица. Затим убризгавамо малу количину даваочеве коштане сржи (обично је то коштана срж брата или сестре). Доспјевши у крвоток пресађене станице аутоматски траже коштану срж примаоца и почињу стварати одговарајући број здравих бијелих станица, чиме се на примаоца преноси даваочев имунитет.“ (Напомена: ово објашњење је од прије тридесет година- из 1981.г., када је књига штампана).

И НА КРАЈУ

Намеће се питање да ли је оно што наш потрошач купује здраво без обзира колико се наглашавало да је то домаће и природно. Оно што би требало организовати су едукације за заинтересоване грађане како да у постојећим условима примијене што успјешнији концепт здравог начина живота и исхране. Упитно је да ли би у том правцу могли дјеловати љекари (које не зовем „доктори“ зато што само прописују лијекове, односно баве се посљедицама, а не узроцима). Они и сами кажу да немају када дјеловати превентивно.

Без ангажовања државе тешко се може назријети рјешавање проблематике.
Код произвођача-фармера (месо,млијеко, а и других врста производњи) инсистирати да концепт производње буде као што је био у некадашњој нам држави Југославији (када није било генетских модификација). Производи од пољопривредних произвођача који то прихвате требали би бити јасно означени, а на томе би требали инсистирати и сами потрошачи. Омогућити потрошачима да сами заштите своје здравље, а они сами нека одлуче хоће ли о њему водити рачуна или не.

Оно што сам ја сигуран је да би у мљекарству ти здрави, истински домаћи производи, могли имати нижу цијену него што су садашње цијене производа индустријских мљекара, а да и пољопривредници са откупном цијеном буду задовољнији но што су сада. И производни погони би имали своје мјесто.

Дугорочно, ако би се прихватила наведена стратегија, то би дало веће ефекте него формирање ма колико центара за коштану срж у БиХ.


Витомир Марковић на Фронталу:

Ракија – лијек и отров

Једна прича о томе како је уништено домаће мљекарство (1)

Како је уништено домаће мљекарство: Усорац и други фактори (2)

Извоз млијека и инспекција FVO: Кад ће бити – не зна се

Жене на селу

 



0 КОМЕНТАРА

  1. Izvrtan članak! Najzad.
    Samo bih dodao da su to opštepoznate stvari jer živimo u vrijeme interneta. Međutim i pored svega nam se događa potpuno nekontrolisan uvoz. Kako je to moguće?! Pa bez korumpiranih političara sigurno nebi bilo moguće. Jedino tako je moguća paraliza carinskih službi na ulazu, Instituta za zaštitu zdravlja koji ima sve laboratorije za ispitivanje, i inspekcije koja bukvalno ćuteći i žmireći pušta svu tu otrovnu i GMO robu. Jedina šansa je da narod na izborima kazni one koji su odgovorni.

  2. напокон прави чланак који ће остати незапажен. Овај народ се НАМЈЕРНО трује и то зна врхушка која нас води. Корупција је ту само добар изговор. Све то зна институт за заштиту здравља који мудро ћути. Они и њихова дјеца неједу смеће које ми купујемо по разним маркетима. Гдје то има да пола кг. саламе коште 3 марке? и масу другог смећа. Ово су питања на којима с е спашава народ а не питања о разбојнику додику и њему сличним

  3. Неће остати незапажен чланак овог хуманог човјека, истина је да увозни лоби свијесно и бескрупулозно уништава производњу здраве хране и сваки покушај појединаца, или групе да оснују производњу и прераду од меса, млијека,воћа и осталих производа који се могу узгајати на нашем простору.

    Има неко ко се не боји, ко зна како се изборити да сачувамо земљиште и воде за производњу здраве хране(домаће)за наш народ да би имали здраву нацију и за извоз.

    Они који увозе храну и остале производе сумњивог поријекла нека се припреме за улагање у нашу домаћу производњу, ако мисле остати на овом тржишту.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *