ПРИЈЕДОР 2021: Политика, лажи и видеотраке

Ово је први пут у Српској да један виши политички представник, а градоначелник трећег града по величини то свакако јесте, подноси оставку због очигледне уцјене приватним снимцима компромитујуће садржине, који су дјелимично процурили у јавност.

понедељак, 13 децембра, 2021 / 11:43

Питање је шта би се и са тим десило, јер имали смо ми и озбиљнијих огрешења о јавни морал и друштвено прихватљиво понашање (отмице, гепековања, саобраћајне несреће, судске пресуде за криминал, насиље сваке врсте…), да његову оставку није затражила странка. Тако да је и то један од значајних датума за статистичаре новије политичке историје.

То је био изразито ризичан потез за странку на власти, јер да се разумијемо, СНСД је могао наставити гурати и овако, афера би се смирила, али остао би горак укус јадне промјене у Приједору, ако је већ дошло до промјена у Бањој Луци, а нису се десиле у Бијељини.

Окуражени СНСД

Много је ефектније сада, ако ништа онда сасвим сигурно за пољуљано самопоуздање унутар СНСД, када је из те афере странка која је и затражила оставку свог градоначелника, јер су у јавност очигледно безбједњачким стилом процурили његови лични (у смислу селфија) снимци, у друштву клозетске шоље и таблета за смирење у кадру; излазе са једним младим, умивеним Слободаном Јавором. Из фришко извојеване изборне побједе, кад јој вријеме није.

То је најбоље, очигледно искрено, сажео Милорад Додик оцјеном да је потврђена побједа у Приједору "дошла као мелем на рану".

Оставка Далибора Павловића прије свега је посљедица закашњеле реакције њега самога, која је на крају прешла у мало гротекскне призоре на митингу подршке у тренуцима када је већ затражена његова оставка званично из странке. Често смо у нашим медијима финансираним из иностранства имали питања "Када ће неки наш политичар поднијети оставку", уз "на Западу је то сасвим нормално" и бомбардовање вијестима како негдје премијер иде јавним превозом, а негдје пак бициклом на посао. Сада имамо управо такав случај и то потезом који је повукао СНСД.

Да ли су они то све учинили из разлога што се отворено и оркестрирано преко медија пријетило да је то само једна фотографија у низу, те да ће их бити још уколико не поднесе оставку, политички је сада потпуно небитно. Чињеница је да је СНСД добио побједу коју сада може пропагандно користити, али која их може и уљуљкати пред битку великих бројева на изборима 2022. године, гдје Бања Лука вуче много више гласова у коначном збиру за изабране функције.

Отријежњена опозиција

Опозиција се својски, републички потрудила око Приједора, уз уочљиво мање присуство високих државних функционера СНСД током петнаестодневне кампање за мјесто градоначелника. У пропагандном смислу, такође, опозиција је очекивала побједу у Приједору као бустер дозу вакцине пред Опште изборе 2022. године и све је било спремно за прославу. Јутрос, на свим медијима осим РТРС, АТВ, Срне и К3, Приједор је мала локална тема.

У медијском праћењу кампање, мора се издвојити К3 који је изузетно профитирао из медијске поларизованости, организујући у Прњавору сучељавање кандидата, кад већ у Приједору није било три камере и студио. То овај медиј ставља у публици занимљиву позицију треће стране у подјели два блока. А такви су тиха већина.

Главни разлози за пораз леже управо у гласачком тијелу које је дуго година Приједор чинило престоницом ДНС у Српској, те да наслијеђе Марка Павића тешко сада иде уз Мирка Шаровића и Бранислава Бореновића. Оно се већином одлучило да остане кући, као и велики број аполитичних који су збуњени прелеташтвима на све стране, а посебно згађени ријалитизацијом политике.

Са друге стране, локални избори су различити и по томе што ПДП као странка не може да спријечи или примора своја два одборника који сједе у скупштинској већини, да раде за кандидата ДНС. Уз додатак тога да је (изворни) ДНС прво поцијепан на Демос, те додатно ослабљен појавом Народњачке струје Дарка Бањца, која је одвукла чланство ДНС не само у Приједору, већ и у Козарској Дубици, Модричи и слично.

Преображени ДНС

Након избора, Ненад Нешић је све сумирао опозиционом битком за непостојеће функције, што је лакше описати прављењем ражња док је зец још увијек у шуми. И друга важна ствар коју је имао да поручи, јесте да је ДНС опозиција.

Ови ванредни избори у Приједору су се намјестили као згодан тренутак да се ДНС ребрендира сасвим као опозиција и све би било другачије у случају да је Горан Предојевић побиједио. Овај љекар кроз кампању превише пута понавља бројку од 20.712 својих пацијената, но у овом тренутку је уз СДС и ПДП успио да сабере 9.965 гласова (на 96,92 одсто пребројаних до сада) и покрене тему шта то ДНС заиста има да понесе у мираз опозицији?

У кампањи, а посебно у сучељавању на ТВ К3, Горан Предојевић се понашао као неко ко је већ узео власт и више пута се постављао у позицију надређености и надмености, а посебно доношењем књиге коју је поклонио Слободану Јавору уживо у програм. Овај је, иако млађи, имао доста смиренији и мање хвалисав наступ, као такав много сиимпатичнији бирачима којима се смучила таблоидизација политике.

Можда је то и најбољи путоказ за ДНС у првим будућим корацима као сасвим преодјевени у опозициони дрес. Успостављају се јасније границе са тим гдје је ДНС опозиција СНСД, обзиром да је ова странка сумњива великом дијелу опозиције. Посебно онима који се самокандидују за двије најбитније функције на општим изборима, а амбицију им не слиједи ни приближно величина страначке инфраструктуре коју вуку за собом.

У самом Приједору, наслијеђе ДНС против којег су коалициони партнери СДС и ПДП раније иступали, највише је проблематизовао Жарко Ковачевић, који се одлично снашао у улози в.д. градоначелника и многи сматрају да ће у Слободану Јавору имати савезника за такав активнији и транспарентнији приступ. Било би добро да та енергија не погодује обрачуну са ДНС, већ домаћинским приступом јавној управи уопште.

Приватност политичара

Медијски је из студија у Сарајеву отворено кампањски употријебљена Ана Јеж, наводна љубавница Далибора Павловића, која ту наступа као неко ко нема појма како је и њена интима дошла до јавности. Затим као члан СНСД и велики пријатељ сада већ бившег градоначелника Приједора, али са којим она нема никакве везе. Такође преко медија из Ефбиха, убрзо су се појавиле фотографије на којима и она грли шољу, односно Павловића у кревету испод истог покривача.

Ови ванредни избори, покренути кривичним дјелом крађе личних снимака и уцјеном, покренули су и одговор са супротне стране. Појавио пред сам почетак изборне ћутње у Приједору, али се односио на Бању Луку. Судбина Ивана Бегића, засад прилично трагична, посебно упадљиво дугим неоглашавањем ПДП као странке у цјелини тим поводом, иако везана за изборе у Приједору, посебна је и веома осјетљива прича.

Највећа трагедија ових избора, у дугорочном смислу, јесте она о којој ће се најмање причати. Ови људи који се петнаест дана надмећу, потурају свој образ и троше велики новац да буду изабрани, то раде за мање од три године мандата. То је из разлога што својим изборним законодавством не управљамо сами и још један од међународно неоспоривих доказа да државна заједница БиХ није суверена земља, већ протекторат сила оличених у Савјету за провођење мира.

И то су питања којим ће се, уз за или против НАТО, бавити сљедећи општи избори. Ми смо имали, пар дана, задовољство и привилегију да се бавимо Приједором, а сада ће он опет бити препуштен сам себи и људима који у њему живе.