Постојна – град чувен по пећини

Општина Постојна је позната по чувеној Постојнској јами. Град има око 9000 становника и средиште је Нотрањско-Крашке регије. Миран је и чист, а једина гужва влада око највеће туристичке атракције Постојне и једне од најпознатијих знаменитостни Словеније, Постојнској јами. Дио јаме која се данас представља туристима открио је 1818. године јамски водич Лука Чеча. Годишње […]

недеља, 29 јула, 2012 / 13:42

Општина Постојна је позната по чувеној Постојнској јами.

Град има око 9000 становника и средиште је Нотрањско-Крашке регије. Миран је и чист, а једина гужва влада око највеће туристичке атракције Постојне и једне од најпознатијих знаменитостни Словеније, Постојнској јами.

Дио јаме која се данас представља туристима открио је 1818. године јамски водич Лука Чеча. Годишње јаму посјећује око милион туриста, а укупни број до 1987. године је био 23 милиона посјетилаца.

Туистички воз у јами постојао је још у другој половини Деветнаестог вијека када су водичи гурали туристе. Данас возић вуче локомотива. Око јаме и унутар ње је све прилично уређено, а уређене су и цијене – 22 евра за улаз, за студенте нешто мање; 3,5 евра кабаница коју многи изнајме; сувенири неколико евра. Велика атракција у јами је један велики сталактит који је ограђен и освијетљен, а баш због тога долази до његовог исушивања, па га вјештачки залијевају водом.

Туристи често наставе посјету и оближњем Предјамском граду, и то кошта око 7 евра ако сте претходно били у јами.

Занимљиво је да је Постојнска јама у Другом свјетском рату послужила Нијемцима као складиште муниције, а када су партизани дигли муницију у ваздух ватра је трајала седам дана.

Змај са људском кожом

Постојнска јама је чувена по човјечјој рибици, ендемској динарској врсти водоземца који живи по пећинама и подземним водама од Истре до Црне Горе. Ова животињка је име добила по боји своје коже, а име кажу потиче баш из једног мјеста у Словенији, гдје је проучавана још крајем 18. вијека.

Иначе, иако нас име овог водоземца асоцира управо на Постојнску јаму, ваља рећи да је човјечја рибица распрострањена и у Херцеговини, гдје је 2000. године започет рад на пројекту који би требао резултовати нечим што се зове "живи музеј" човјечје рибице у Требињу.

Виђена је и 2006. године у једној пећини близу Лушци Паланке код Приједора, гдје и данас трају приче да су баш ту по њу долазили и Словенци и носили је себи.

Човјечје рибице никада вољно не напуштају мрак пећина, понекада их бујице избаце на површину па се затекну ближе људима. Дио су породице Proteidae.

Више слика у ГАЛЕРИЈИ