Политичка злоупотреба статистичких индикатора (1)

Статистички подаци, поготово из области економије, редовно су предмет селективног тумачења, непотпуног анализирања и погрешног интерпретирања. Пише: Синиша Божић Политичарима статистика користи онда када треба да истакну значај свог доприноса, потврде исправност ове или оне одлуке, те да компарирају све ‘наше’ успјехе и ‘њихове’ неуспјехе. Редовно нас режимски медији бомбардују са перфидним, лажно позитивним и […]

понедељак, 22 августа, 2011 / 09:46

Статистички подаци, поготово из области економије, редовно су предмет селективног тумачења, непотпуног анализирања и погрешног интерпретирања.

Пише: Синиша Божић

Политичарима статистика користи онда када треба да истакну значај свог доприноса, потврде исправност ове или оне одлуке, те да компарирају све ‘наше’ успјехе и ‘њихове’ неуспјехе. Редовно нас режимски медији бомбардују са перфидним, лажно позитивним и искривљеним индикаторима, како би показали како се налазимо на правом курсу.

А какве посљедице лажирање или погрешна интерпретација статистичких података може да има, најбоље видимо на примјеру Грчке, која је у томе успијевала непуне три деценије. Видјели смо како је то и завршило.

Кад је БиХ у питању, политичари заиста имају фантастичне могућности. Могу, наиме, да истичу да је овај ентитет бољи од оног. Могу тврдити да је ентитет успјешнији од БиХ у овом и оном показатељу, или обрнуто. Или, да је дистрикт успјешнији од овог или оног ентитета у нечему.

Унутрашње уређење БиХ свакако није предмет овог чланка, али оно даје повода за разне комбинације и злоупотребе статистике. Да бих избјегао поређења која ничему не служе, осим промоцији политичара (X ентитет бољи од Y ентитета), у примјерима сам наводио агрегиране податке који се односе на БиХ у цјелини (сама чињеница да је монетарна политика на државном, а не ентитетском нивоу је довољан разлог за такво логицирање).

Извори података су званични билтени Агенције за статистику БиХ, Агенције за рад и запошљавање БиХ, Централне банке БиХ, Агенције за унапређење иностраних инвестиција у БиХ, итд. Треба напоменути да се велики број индикатора односи или корелира са бројем грађана, што је у БиХ непознаница, будући да је задњи попис извршен 1991. године, тако да у статистичким извјештајима редовно налазимо процјене (упитне тачности).

Незапосленост

Званична стопа незапослености се кретала од 23,4% у 2008. години, преко 24,1% у 2009. години, до 27,2% у 2010. години. Према званичним подацима, стопа незапослености старосне групе од 25-49 година је у годинама 2008, 2009 и 2010. износила, респективно, 22,1%, 22,5% и 25,6%. Чак и према званичним подацима, евидентно је повећање стопе незапослености и потврђен негативни тренд, тј. повећање стопе незапослености за 3,8% у посматраном трогодишњем периоду.

Међутим, ако се има у виду да се до стопе незапослености долази стављањем у однос броја незапослених и радне снаге, смислено је анализирати називник ове једначине. Радна снага се састоји од збира запослених, самозапослених и незапослених. Ако се узме у обзир сектор сиве економије, који запошљава дио грађана који нису пријављени као запослени, те уколико се урачуна знатан проценат грађана који су запослени, али нису регистровани на бироима запошљавања, долази се до стопе незапослености од преко 40% (што је у складу са процјенама многих међународних организација).

Уколико се посматра број запослених у апсолутним бројевима, слиједи да је у 2008. години било запослено просјечно 890.000 грађана, у 2009. 859.000 а у 2010. години 843.000, што је пад од 47.000. При томе, у пољопривреди у овом трогодишњем периоду број запослених се смањио за 17.000, у индустрији за 28.000, а у сектору услуга за 2.000.

Надаље, ни институцијама БиХ ваљда није јасно који је број незапослених, па тако Агенција за статистику БиХ наводи да је број незапослених у годинама 2008., 2009. и 2010. износио, респективно, 272.000, 272.000 и 315.000, док, примјера ради, Агенција за рад и запошљавање БиХ наводи да је број незапослених у овим годинама износио, респективно, 494.000, 496.000, те 516.000 (тачније, ова агенција даје број незапослених по мјесецима, а ово су просјеци за посматране године)!?

Судећи према овим подацима, посао је у БиХ изгубило ‘само’ 22.000 људи, мада са апсолутно знатно већим износима. Могло би се и даље истраживати, тако да се саберу подаци од статистичких завода РС и ФБИХ, те Брчко дистрикта, али би тако вјероватно дошли до трећих података… Сјетите се ових редова када будете слушали изјаве наших политичара о урађеном послу, запосленим људима и њиховим прегнућима…



0 КОМЕНТАРА

  1. 1978, niska stopa javne potrošnje (ako su ti statistički podaci uopšte tačni) ne mora ništa posebno dobro značiti samo po sebi. Je li bilo fiskalno discilinovanije države sa zdravijim javnim finansijama od Islanda, pa ode u bankrot? Potrošnja ima i onu drugu komponentu, privatnu. Ona nekad zna slomiti društvo mnogo brže nego javna potrošnja i to kroz nabijanje platnobilansnog deficita (ona druga komponeneta dvostrukog deficita) i to ne akutno, nego višegodišnje hronično. Sve to prekomjerno trošenje će neko jednog dana platiti, pa bilo ono javno ili privatno.

  2. Herc, radikalnim izborom slova koji nose različite odgovore sam morao uvesti kategoriju ljudi u našoj državi koji odlaze „na posao“, a mjesecima ili čak godinama ne primaju platu. To je suluda glupost. Radnik mora biti pismen da čita finansijske izvještaje preduzeća u kojem radi i da čim se brod zaljulja bude spreman da bježi. Jedan mjesec bez plate – možda, dva – nipošto. Tri i više – suludo. Sa lovom nema zajebancije, kad se ostane bez love život se strmoglavljuje ogromnom brzinom.

    Inače, tačni odgovori su pod c) i d).