Погледај дом свој, анђеле

Скрећући пажњу са суморне стварности у Српској, створене властитим криминалом, владајући политичари користе неодговорне, недипломатске и, изнад свега, опасне изјаве. Пише: Миленко Вишњић Пријатељски упозоравајући српско друштво, о томе каква му је будућност ако настави да се изграђује, ослањајући се на елите ратних профитера, шпекуланта – сваке врсте и квази-интелектуалца, Арчибалд Рајс је у својој […]

понедељак, децембар 2, 2013 / 10:42

Скрећући пажњу са суморне стварности у Српској, створене властитим криминалом, владајући политичари користе неодговорне, недипломатске и, изнад свега, опасне изјаве.

Пише: Миленко Вишњић

Пријатељски упозоравајући српско друштво, о томе каква му је будућност ако настави да се изграђује, ослањајући се на елите ратних профитера, шпекуланта – сваке врсте и квази-интелектуалца, Арчибалд Рајс је у својој књизи – „Чујте Срби“, између осталог, написао: „А Пашићево окружење?! Људи сиромашна духа, али корумпирани. Профитери и мутиводе којим је дозвољавао да се богате под условом да служе његовим интересима.“ Слично њему, упозоравао је и Николај Велимировић, молећи Србе да промијене начин и однос према држави. – Можда и више од самог окупатора (Римљана), Јудејци су мрзили припаднике свог народа који су сарађивали са окупатором – давно, даво су рекли Матеј, Марко и Лука.

Висока политика, незнање и 500.000 Арапа

Скрећући пажњу са суморне стварности у Српској, створене властитим криминалом, владајући политичари користе неодговорне, недипломатске и, изнад свега, опасне изјаве, као што је она објављена у хиљадама медија и на десетине страних језика: у БиХ долазе Арапи. Адресирајући исламизацију (не и арабизацију) БиХ, без једног јединог аргумента, Владајући је с лакоћом изговорио: долази их 200 до 500 хиљада, не знајући и не марећи за чињенице или, не преиспитијући ни елементарну логику своје изјаве. Ако се ослањао на своје савјетнике, онда је то тендециозна изјава, усмјерена против 300 милиона невиних припадника арапског народа. Глупо или смишљено; у првој реченици: „…из исламског свијета.“, а већ у следећој: „…из арапског свијета“. Изгледа, Одоворни је нашао једину везу између ова два апстрактна простора, у заједничкој им религији. Иако, значење „из арапског свијета“, не значи обавезно и припадност Исламу, али то је већ за Владајућег виша математика. Нестрпљиво настављајући, Владајући помиње Турке и Ердогана, мијешајући религију и етничку припадност; мијешајући, Турке и Арапе.

Због истине: Турци и Арапи, не само да припадају различитим етничким групама, него и различитим расама; први су монголоидни Алтајци; други, припадају семитској групи народа – групи, којој припадају и Јевреји. Истина, о самој исламизацији и нео-отоманским амбицијама Турске, постоји план владајуће АК партије Турске и о томе ћемо мало касније. Али, важно је да нема ни једног озбиљног аналитичара који ће потврдити да постоји план „арабизације“ БиХ. Дозлабога, незрело, неукусно и опасно, играјући се велике политике и излазећи из локалних уходаних оквира: приватизације, измишљених јавних радова, аутопутева, луксузних зграда, концесија… Предсједник СНСД се, ваљда, зато и не сналази у тако високој политици, тамо су неки други и нафтни „уходани оквири“?

Опасна и штетна политика

Изјава је јако опасна, постављајући Србе у улогу гласноговорника три најагресивније и повезане плитике: САД, Израела и Турске. Прве, због познатог ратног и окупаторског искуства; друге, због непрекидног креирања криза и проблема на Средњем истоку и; треће, због планова оживљавања Отоманског царства. За политичара који представља трећину, тако малог балканског народа, то је и превише – водити тако високу политику, не познавајући ни елементарне чињенице, везане за глобалне односе, геополитику и историју других народа. Зар Владајући није ништа научио из последњег религијског рата у БиХ, кад је на његов и исти начин, западна пропагандна машинерија, „пљујући“, анатемисала цијели један мали народ – Србе?

С друге стране, „блатећи“ Арапе, као некога, кога се треба плашити; плашити Србе – Арапима, неће Српској донијети ничега доброг. Плашити га народом коме Запад приређује исте муке као и Србима и осталим народима који нису на „његовој линији“; народу, коме Запад никад не дозвољава да се уједини; народу, који је под сталном тортуром и пљачком Запада, посредно или непосредно, увијек имајући над собом Израел као најближег дежурног полицајца и кувара криза – није ништа друго, него гурање прста у очи том пријатељском народу, и све то због незнања или, зарад неког и само Владајућем знаног, личног интереса.

Никад у историји, сем за вријеме Отоманског царства, долазећи као турски војници, Арапи нису били непријатељи, не само српског, него и свих словенских народа. Каква нам је неодговорна полиција, ти „опасни“ Арапи су нам могли поставити милион бомби – у сваки џеп, кад би то уопште чинили и кад би схватили имало озбиљно небулозне изјаве неодговорних политичара. А да и не помињемо политички гаф прије двије-три године; тежину политичке одговорности коју су проузроковале честитке које је пресједник РС, као једини званичник на свијету (чак није ни Обама), упутио влади Израела, честитајући јој успјешно бомбардовање палестинске дјеце.

У име кога, зашто и за чији рачун кварити односе са ријетким преосталим пријатељима (с многим нас је Запад завадио, као што чини и Арапима уз помоћ „малих“ људи), стварајући од пријатеља непријатеље, само због мало прашине бачене у очи осиромашеном и гладном народу Српске и БиХ, забављаајући свјетску јавност сензационалним изјавама? Због свега реченог, можда би било најбоље за званичнике РС и БиХ, да се окрену чишћењу властитог дворишта, а високу политику оставе оним који на њу могу и утицати – моћним свјетским играчима! Такође, важно је мислити на будућност и не бити на погрешној страни! Коме ја то причам?

Социјални партнери

Прича, да ће нам доћи биједници из арапског свијета, мора да је ипак шала? Па зар би неко, иоле нормалан, хтио доселити у Српску и БиХ? Није непознато да не постоји и да не може бити неки народ сиромашнији од народа у Српској. Осиромашен од странаца – окупацијом; од домаћих – од многобројних и свих „демократских реформи“ и пљачке и, оптерећен високим јавним дугом и незапосленошћу? Лично, мени би ласкало – да било ко изабере Српску или саму БиХ за земљу бољег живота, просперитет и будућност своје породице, али такви се не јављају.

Нажалост, неће нам нико доћи, јер из Српске бјежи и старо и младо; сви, који нису на буџету; сви, који имају шта понудити западним робовласницима – тражећи начин биолошког опстанка! Истина је, такође, да постоји десетак „привредника“ у Српској, који су знатно богатији од најбогатијих мањинских су-власника нафтних поља – Арапа, можда, и самих Рокфелерових. Међутим, све то не умањује трагедију изазвану наведеним чињеницама које су произвеле сиромаштво у Српској.

Зар народу Српске није довољно прашине у очима, убациване 20 година? Очи народа су одавно пуне суза! Готово да не познајем човјека коме се коса не диже на глави на помен разних реформи, НВО, форума, ММФ, случаја – Сејдић-Финци, структуралне реформе, социјалних партнера, бркатих или другачијих вођа НВО… Да ли је Рајс предвидио и овакве појаве, и оваке менталне структуре политичара, описујући ситуацију у Србији после Првог рата; Србију, са улицама пуним просјака – ратних инвалида?

Ипак, дима има

Препоставити је да је извор приче о „500 хиљада Арапа“, уствари, план о обнавању моћи Отоманске империје, владајуће АК партије Турске, сваљујући сву кривицу на арапски свијет од стране осовине САД-Израел-Турска. Тај план је подржан од САД још прије него што је АКП освојила власт у Турској, 2002. године. Неки извори кажу да су наводни разлози западне подршке АК странци, били њен прокламовани умјерени сунитски, наспрам арапског племенског и иранског шиитског теократског ислама. Од самог почетка, план САД и Израела био је да, преко АК партије, Турску супростави Ирану и Сирији, што је привремено и успјело. Турска је добила задатак да опрема, стационира, подржи и помаже терористе у борби против Сирије. Некада чврсте везе са „Муслиманском браћом“, почеле су да се кидају, откао су ови скинути са власти у Египту. Најављана ревизије уговора из 1916., по којем су ВБ и Француска подијелиле отомански дио арапског свијета, изгледа да ће, такође, пасти у воду.

Оснивач Ердоганове странке и некад министар, Абдулатиф Сенер, који је 2008. дошао у сукоб са њим, каже да се Ердоген претвара да се конфронтира Израелу, дајући му, чак и у вријеме такозваног дипломатског бојкота Израела, све најважније послове на јавним радовима. Ердоган је, почетком такозваног „Арапског прољећа“, успио да се наметне Арапима као њихов идол, симулирајући да их штити од Израела. Тек је Сиријска криза открила њергове стварне намјере, остављајући га без пријатеља у региону. Нашавши се изолован и уцијењен од Запада, посебно од Брисела, Ердоган је потражио помоћ од моћног сусједа – Русије, али нема доказа да се одрекао и плана о обнављању империје. Прије два дана, састао се и са Путиним, тражећи његову помоћ.
„Ердоген очито настоји да муслимане у свијету регрутује као обичне војнике, не да се боре за Ислам, него за турске нео-отоманске амбиције“, пише Никола Насер (Nicila Nasser) палестински ветеран, новинар и аналитичар. Индијски професор, Срирам Чаулиа (Sreeram Chaulia), пише да је у Турској политици на дјелу „пузећи скривени план, идеолошки покривен – Исламизмом, с циљем обнове Отоманске Турске“. Евоцирајући успомене на славу Отоманске Турске, министар Ахмет Давотоглу је написао да „као и у XVI вијеку, Турска ће поново учинити Балкан, Кавказ и Средњи исток дијелом своје државе – центром свјетске политичке моћи“.

На IV Конгресу Ердоганове АК владајуће странке, објављен је план „обнављања моћи Отоманских и Селџучких Турака… хиљадугодишњица побједе над Византијом – 2071., биће крајњи рок кад Турска мора достићи моћ својих предака“. Ето, то би било то, отприлике, у вези приче о доласку 500 хиљада Арапа у БиХ.

И, да завршим са ријечима пророка Исаијe, с почетка његове књиге, гдје он каже да је „тешко грешном народу, народу огрезлом у преступима, злочиначком роду и поквареним синовима“.
 



0 КОМЕНТАРА

  1. Odličan i interesantan članak. Interesantno je da javnost nije osudila ovakav neodgovoran Dodikov potez, u kojoj izmišlja priču o Arapima, a, u stvari, Turska je ta koja planira dolazak na Balkan: „Евоцирајући успомене на славу Отоманске Турске, министар Ахмет Давотоглу је написао да ‘као и у XVI вијеку, Турска ће поново учинити Балкан, Кавказ и Средњи исток дијелом своје државе – центром свјетске политичке моћи'“ idrugi isječci, posebno onaj sa IV Kongresa Erdogenove partije?

    Pišu i Ameri o tome. Evo jedne takve priče o planu oživljavanja otomanske moći i širenju i na Balkan:

    http://www.globalresearch.ca/syria-egypt-reveal-erdogans-hidden-neo-ottoman-agenda/5358781

  2. Objektivno i dobro. Objektivno, jer Višnjić piše protiv „svoga“. Dobro bi bilo da i kod nas neko piše slične stvari koje se i tamo dešavaju, a ne „novinarskim koncenzusom“ pisati samo protiv Dodika. Važno je pisati protiv njega, kao da ovamo cvjetaju ruže. Sledeća rečenica šalje jasan signal javnosti BiH: „Због свега реченог, можда би било најбоље за званичнике РС и БиХ, да се окрену чишћењу властитог дворишта, а високу политику оставе оним који на њу могу и утицати – моћним свјетским играчима!“ i tako treba da bude.

    Koliko god mi u FBiH imali ignorantski odnost prema ćirilici i svemu što dolazi iz Manjeg entiteta, činjenica je da svi ili gotovo svi, čitamo i ćirilicu u nadi da ćemo pročitati nešta loše o Banjaluci. To se mora mijenjati i u FBiH i okrenuti se prema vlastitim problmima, a onda „brinuti“ i okruženju!

  3. Добар текст, наравно посебан осврт на Сирију, гдје се муве говнаре ућуташе, а мало је фалило да са тенковима и авионима преору ту земљу и њен поштен народ!
    Наши вјековни непријатељи, енглези, сада појачани са сатанским американцима и стари непријатељ турци, сви скупа поново у колу, а онај лудак из лакташа их још и призива, наводно плашећи се Арапа!

  4. Nastojim da iskontrolišem svoju kontrašku stranu ali fakat ne mogu da vjerujem da jedan ovakav tekst dobija samo pohvale.

    1. Priču o silnim Arapima ispričao je i najodgovorniji za ta pitanja u BiH – Ministar sigurnosti. Nema tu nikakvih Turaka, nego Arapi iz Kuvajta kojih bi tamošnja vlast da se riješi i da ih nasele što dalje od svoje pustinje. Vide priliku da od BiH naprave ono što je Australija dugo bila Englezima. Pisati o Dodoovom navodnom gafu a na pomenuti Kuvajt i Dnevni Avaz – glupo je.

    2. Kakvi crni arapski prijatelji? Dodo se kao niko drugi potrudio da nam nadje neke prijatelje i sad bi autor teksta da malo piša po tom prijateljstvu. Neprijatelj mog prijatelja je moj neprijatelj i tako i treba biti. Kad Liberman kaže da malo zalajemo na Arape ima da režimo i grizemo.

  5. Да ПРАВДА пресуди: Чланак је супер, вишеслојан и вишеобухватан. Како рече „Информисан“, свака ЧАСТ (а не – ЋАСТ). Миленко то ради увијек темељно, добро, објективно и одговорно.

  6. Sreća da nema mnogo komentatora Kontraša na ovako dobar tekst! Iako, i takvi teška srca sve priznaju, na kraju: „Kad Liberman kaže da malo zalajemo na Arape ima da režimo i grizemo“

  7. Давид, 05.12.2013. 13:58:28

    “Sreća da nema mnogo komentatora Kontraša na ovako dobar tekst!“

    Биће, не бој се. Ако стигнем, вечерас ћу искасапити штиво. Материјала има као да су га писали Дражен и Стевандић заједно.

  8. ex-1978, 05.12.2013. 13:48:03

    Ти онда подрепашу и не престајеш лајати, како ти газде либерман, олбрајт, весли кларк, теодор мерон и остала плејада најпоганијег олоша ционистичког нареди! Бити слуга најгорег шљама на кугли земаљској је најбједнија улога коју нам никад нико у историји није намијенио до сад, као ваше нове газда-слугењаре либерманови!

  9. Очито је да Вишњић неће да види оно што сви виде. На Блиском истоку се води вјерски међумуслимански шиитско-сунитски рат. Вишњић невјешто покушава импутирати Додику савезништво са Турцима, јер забога, ко год је савезник Израелу, он је турски човјек.

    Све земље са сунитском већином, а ту је велика већина арапских земаља су турски савезници. Набројаћу, Саудијска Арабија, Катар, Емирати, Египат, Оман, Јемен, Јордан, Кувајт, Либија, Тунис, Алжир, Мароко. У тај блок не можемо ставити Ирак, Сирију, Либан и Бахреин. Једини разлог за то је што сунити нису на власти у тим земљама.

    И када о овим чињеницама размислимо Вишњићевом логиком имамо следеће. Сви турски савезници су по дифолту и израелски. То ће рећи са су све горе наведене сунитске произраелске,а против Арапа.
    Други закључак из овог Вишњићевог је да су против Турака, а тиме и против Израела само оне земље гдје има шиита, и гдје Арапи као народ нису тако доминантни као у сунитским земљама.

    Ово је врло тенденциозан, нестручан, плагијаторски и врло недобронамјеран текст, написан само са једним циљем. Да се дискредитује предсједник РС.

    Вишњић би требао добити почасно чланство у Хамасу само због једне реченице које би се требао стидити:

    “А да и не помињемо политички гаф прије двије-три године; тежину политичке одговорности коју су проузроковале честитке које је пресједник РС, као једини званичник на свијету (чак није ни Обама), упутио влади Израела, честитајући јој успјешно бомбардовање палестинске дјеце.“

    Вишњићу, сједи један.

  10. 1978,
    Zamisli da se Njemačka dogovori sa Rusijom da se u Rusiji izgrade kuće za Srbe koji tamo žive?
    Šta misliš kolika je šansa da bi ijedan od tih Srba otišao u Rusiju?
    E, isti broj Arapa bi pristao da ih iz Kuvajta pošalju da žive u BiH čiji jezik ne znaju, nemaju nikoga svog i nemaju šta raditi.

    Isto tako, sjećaš li se one Dodikove ponude Srbima sa Kosova da se dosele u Republiku Srpsku?
    Koliko ih je došlo?
    Nemoj mi reći da ti vjeruješ da je Srbima na Kosovu bolje nego Arapima u Kuvajtu?

  11. #Симо П. Ороз

    Толико кукурикања: „Да се дискредитује предсједник РС“; таман, као да га још неко може више уопште дискредитовати, а, богами, ни спасити. Друго, није поштено, а ни посебно културно, кријући се иза лажног имена, нападати аутора који јавно и под својим именом износи став, без могућности да Вам одговори. Баш, некоректно! Умјесто кукурикања, сједите и јавно напишите свој став, јер то вам је професија. Треће, такође није поштено користити овај или било који портал за промоцију важих ционистичко-либерманских идеја; успут, предлажући аутору да се прикључи Хамасу. То што Ви „прозивате“ аутора, је својеврстан позив на јавни линч и у нормалном правном систему, за то би сте одговарали. И четврто, све те глупости око сунита и шиити, је лоше препричавање шефове приче.

  12. češnjak, 06.12.2013. 08:12:16

    Vidi ti to sa onim sandžaklijom Radončićem. Dodo je pominjao Arape a Radončić je bio precizniji i naveo Kuvajt. Pomenuo je i namjeru Kuvajta da se riješi nepoželjnih stanovnika. Ja sam ti već naveo sličan primjer Britanije i Australije.

  13. Како се на сваку ствар упали овај Милетов пројеврејски лоби! Стварно треба бити ударен у моѕак па повјеровати у ове приче о Арапима, али како год једним дијелом је успио, јер ево прича се…

  14. Dodik i Radoncic jedan drugom cuvaju ledja,logicno da ce se podrzati i oko price o Arapima,jer ce to Dodiku donijeti nekih glasackih bodova,a kao sto je i sam Radoncic priznao da je on manje zlo od drugih Srba.Znaci njemu odgovara da Milorad pobijedi.Oni su u tijesnim odnosima,dva kriminalca,to znaju narocito ljudi koji su zaposleni u SIPA-i,samo njihove ne diraju.

  15. Daj ba, 78,
    Po čemu je primjer iseljavanja kažnjenika na drugi kraj svijeta prije 250 godina na prostore britanske kolonije porediv sa ovom pričom?
    Nemoj sam sebi ispadati smiješan u tom navlačenju učkura.

    U Srbiju ulažu Arapi, juče cijela Hrvatska skakuće od sreće jer su Katarani zainteresovani za terminale, a ti mi pričaš o britanskim zatvorenicima.

    Pitao sam te za kosovske Srbe koje ej Dodik pozivao – dođoše li – zašto ne dođoše?

    Dodik i Radončić u politici prije svega brane svoje poslovne interese, samo im je partner iz Srbije trenutno u nekim drugim problemima.
    Radončić već dugo vodi sukob sa arapskim investitorima koji grade centar kod Marni dvora, kvare mu cilj da postane kalif u Šeheru i zato i potkopava sve njihove poteze.
    Zar stvarno misliš da postoji takav plan da bi iko Radončića išta o tome pitao. Inače se Englezi i Ameri ubiše od želje da ugađaju i prave prostor za arapsku sirotinju na Balkanu.

    Ne budali.

  16. Да је Додик давао сулуде изјаве у погледу Израела и палестине, јесте. Можда је ово Вишеићева интерпретација, али се сјећам да је радмановић имао нормалан став, нећемо гласати палестину, јер им наш глас не значи ништа без договора са Израелом, а овај је букао ко во. Сем тога, број арапа који су добили личну карту у бих је двоцифрен, барем тако каже њихова полиција.

  17. Мислим да није фер толико човјека малтретирати – је ли Додик подржао Израел или није? У име правде, ево један од милион веза на чланак о томе:

    „Želio bih da Vas obavestim da Republika Srpska iskreno žali zbog oružanih sukoba koji su izbili u Vašoj zemlji i gubitka života građana Izraela. Ovom prilikom želeo bih da još jednom potvrdim moju, i podršku Republike Srpske i srpskog naroda prijateljskom jevrejskom narodu i naporima koje ulaže Vaša zemlja u borbi protiv terorizma i zaštiti teritorijalnog integriteta i suvereniteta države Izrael“, naveo je Dodik.

    http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/271220/Dodik-podrzao-Izrael-Sarajlije-Gazu

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *