Нервозна БиХ: 140 КМ мјесечно за таблете против депресије
Грађани БиХ прошле године су на лијекове против обољења нервног система потрошили око 67 милиона КМ – подаци су Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ. За психолептике је дато више од 21 милион КМ, за анлегетике скоро 20 милиона, психоаналептике више од 12 милиона, антиепилептике око седам милиона, а анестетике око три милиона КМ. […]
Грађани БиХ прошле године су на лијекове против обољења нервног система потрошили око 67 милиона КМ – подаци су Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ.
За психолептике је дато више од 21 милион КМ, за анлегетике скоро 20 милиона, психоаналептике више од 12 милиона, антиепилептике око седам милиона, а анестетике око три милиона КМ.
Промет антидепресива у 2010. години износио је око 10 милиона КМ, анксиолитика око девет милиона, а хипнотика и седатива близу два милиона КМ, што значи да су грађани БиХ је за ублажавање депресије, несанице и других психичких поремећаја потрошили око 21 милион КМ.
Када се израчуна потрошња према броју становника, испада да сваки грађанин БиХ мјесечно издвоји више од 140 КМ за антидепресиве.
Сарајевски "Дневни аваз" пише да психолози сматрају да су разлози за оволику потрошњу антидепресива цјелокупна ситуација у БиХ, неимаштина, незапосленост, посљедице рата итд.
Предсједник Фармацеутске коморе кантона Сарајево Мирсад Шаберџовић упозорава да забрињава неселективна примјена ових лијекова.
Koliko BiH ima stanovnika? 10-15 hiljada?
Прво, јако лоша рачуница. Они који троше антидепресиве можда потроше по 140 КМ годишње у просјеку. Разлог томе је и чињеница да су произвођачи често западноевропске и америчке фармацеутске фирме, а цијена једног паковања често и преко 50 КМ.
Друго, често је упитан ефекат терапије у психијатрији, за коју се може рећи да је још увијек експериментална.
Мислим ипак да је направљен неки помак од када се седативи могу добити искључиво на рецепт. Многи су годинама на своју руку узимали нпр. бенседин или лексилијум, који имају приступачну цијену, па су постајали овисници.
Треће, много већи проблем јесте што наш народ сузбија психичке проблеме алкохолом. Ми имамо огроман проценат младих људи који су по дефиницији алкохоличари. Изненађење за мене јесте и велики проценат жена, посебно по селима, гдје им је доступна ракија из домаће производње.
Много људи данас бјеже од реалности и стресног живота употребом алкохола и опојних дрога, и постају овисници. За младе је карактеристична и „наркотизација гласном музиком“ као бијег од реалности.