Миленко Вишњић: Срби између германофилије и русофобије

Или су морални гмизавци или непоколебљиви профитери! Који год да су, и једни и други су манипулатори националних интереса, производећи посљедице непоправљиво штетне за народ и државу. О будућности да и не говоримо!  Колико треба народ осиромашити и уништити, да буде довољно слаб и немоћан, губећи и минимум достојанства, и чак због немоћи, дижући и […]

петак, април 18, 2014 / 23:01

Или су морални гмизавци или непоколебљиви профитери! Који год да су, и једни и други су манипулатори националних интереса, производећи посљедице непоправљиво штетне за народ и државу. О будућности да и не говоримо!

 Колико треба народ осиромашити и уништити, да буде довољно слаб и немоћан, губећи и минимум достојанства, и чак због немоћи, дижући и руку на себе?

„У украјинској кризи, историјска је грешка свих држава које не стану на страну Русије“, пише професор Марк Галеоти. „Ако хоћете да задржите суверенитет, морате набавити атомску бомбу“, рекао је Милошевићу француски генерал Гаоа.

Боље роб него гроб

Шта се то промијенило у менталном склопу некадашњих русофила, милитантних заговорника ‘западних српских граница’ и заштитника КиМ, Николића и Вучића, те су постали незамјењиви представници западних интереса у Србији?

Слоганом, ‘Србија се никад неће бранити ратом’, бивши радилали су углавном придобили гласачко тијело националних мањина, остављајући 50% етничких Срба у ванпарламентарној опозицији. Друге ‘позиционе’ странке су имале само лошији предизборни маркетинг, а неке су и ‘пуштане низ воду, да саме оду’.

Успјех!? Ни све мањинске гласове нису добили. Од укупног гласачког тијела, СНС је добила четвртину, што је и даље мање од процента мањина у Србији. И друге интересне групе – странке западне оријентације, играле су на сличну карту, јачајући само позицију СНС. Уцјена Запада или љубав за влашћу, и једно и друго је погубно за Србију и српски народ, уопште!

По теорији, концепт Обојених револуција и ‘обојеног владања’, ослоња се на националне мањине. Посебне симпатије Запада, бивши радикали су придобили слоганом ‘борбе против криминала и корупције’. Тајкунским чишћењем домаћих, отвара се простор за долазак иностраних крвопија, чему се у задње вријеме у вањској политици Берлина и Брисела, даје посебан значај према колонијама.

Шта се то промијенило у политици ‘државотворне’ странке у Српској – СДС, да у новоствореним београдским ‘пацифистима’ тражи подршку и ослонац, патолошки се опседајући Милорадом Додиком и дајући му незаслужен значај?

Због истине, издвојио бих младог СДС-овца, Дарка Бањца из Дубице, који је, учествујући у емисији „Изазови“ на БНТВ, показао да можда и није све тако црно у СДС. Али, шта помаже: „једна сламка међу вихорове, сирак тужни без нигђе никога“?

Како и због чега се могло десити да некад ‘умјерени’ заштитник националних, па и социјалних интереса, Дачић, постане главни ‘оператер’ за КиМ; успут, поносећи се такозваним Бриселским процесом; уговором, који је на силу истјерао Србе из Србије, остављајући их на милост и немилост трговцима људских органа? Снимак љубљења са британском слаткицом и данас забавља свјетску јавност.

Како се могло десити да новопечени неолиберал – Дачић, око себе окупи и пензионере, популацију која је потрошила свој радни вијек градећи Србију? Неки западни медији спекулишу да Дачића ‘у власт гурају Руси, спутавајући пузавца’, освједоченог германофила Вучића, вјештог, проницљивог и амбициозног манипулатора!?

Зар немамо алтернативу, и морамо ли раме уз раме под Свастику, са украјинским Бандериним и осталим европским фашистима? Морамо ли се љубити са трговцем људским органима наших сународника?

Морамо ли мијењати свијест, углавном се равнајући према оној коју имају Њемци, одузимајући значај чињеници да је управо та свијест довела до два свјетска рата и преко 75 милиона људских жртава.

Додик: Од русофобије, до русофилије

Због доследности принципу истине, зашто не рећи да у српској политици постоје и други заокрети – од русофобије, до русофилије? Шта је произвело такву чињеницу, ако је уопште, тешко је објаснити, надајући се да опет није нека Додикова вјешта политичка манипулација са свесловенским осјећањима?

Или, можда је то само зато што је зачетник српских Обојених револуција годинама био мамац за криминалце и корумпиране политичаре, производећи или допуштајући у историји незапамћене пљачке, криминал и корупцију? Ипак, нешта га води и гура у загрљај Русима. Спас, или притајена љубав?

Зар не може бити и то, да је Додик, можда, пао у немилост Запада због ометања јачања унитарне БиХ? Тек недавно, Додик је открио јавности да је под притиском ОХР, ‘морао’ пристајати на њено јачање, одобравајући пренос надлежности на Сарајево? Можда ће га често понављани реферндум за самосталност РС, заувијек послати у опозицију, а можда и на мирније мјесто?

Недавни заокрет политике Брисела, од ‘уставних промјена’, према ‘борби против криминала и корупције’, упућује на закључак да се од БиХ тражи, посебно у Српској, Вучићев модалитет ‘успјешне борбе’, па и против свих Додикових потеза, охрабрујући у томе и опозицију РС.

Трујући се увозном профитерском ГМО храном, народ је све дебљи, иако је све гладнији, остављајући утисак високог стандарда. Опсједнути предсједником РС, опозицију, неке медије и њихову неутемељену ларму против руског кредита, слушамо данима. Једино задуживање од ММФ, и то у милијардама, изгледа нормално!? Јавност тешко прихвата новотарије, макар оне биле и боље!?

Успут, ‘борба против криминала и корупције’ је и главни предизборни слоган опозиције у РС, често помињући Вучића као узор. Истина је да многи раде Мили о глави. Такав смо ми народ, довољно да неко моћан каже: „Хватајте га!“ Сви крену на њега.

Непрекидно испирање мозга

Не мути ли разум толика мржња према Русији? На примјер, бањалучки оператер ТВ и интернета – Blic.net, исти дан кад и у Украјини, укида руски канал Русија Данас (Russia Today), правдајући злочин лошим квалитетом програма и не марећи за примједбе корисника. Тешко се може заборавити цијела колекција фотографија западних лидера, од Клинтона, Олбрајтове до Геншера, окачена по зидовима службених просторија најмоћније новинске куће у Бањалуци, па и у Српској…

Како схватити да масован одлазак на школовање у Беч постаје стандард богатијих младих бањалучана? Чак и много сиромашнији и они који ни на карти не знају гдје се налази Беч, шаљу своју дјецу тамо на школовање. Носталгија, важно је да је то главни град Жуте монархије! Додуше, све се то дешава ‘добровољно’. Жртва се поистовјећује са злочинцем!?
Није ли то чисто испирање мозга; организована кампања стварања германофила? Слично се дешавало кроз вјекове у Галицији, да не помињемо сусједне просторе, због осјетљивости питања… Потомци тих Галичана данас се ките Хитлеровим сликама и у име фашизма убијају своју браћу у Украјини. Колико само ја знам породица које шаљу своју дјецу у Католичку гимназију у Бањалуци, признајући да су многе од њих и мијешани бракови, али то чине и они други! Куда то води?

Кроз два вијека, од Карађорђа до Милошевића, из Беча, Лондона или Запада, уопште, неко је убијао српске вође. За Русију, то не могу рећи ни највећи српски русомрзци, чак и ако занемаре чињеницу о руском учешћу и доприносу стварању српске државности. Бечка крилатица, „кад су нас Руси бранили“, заживјела је баш уз помоћ ондашњих српских германофила, чији је материјални интерес ‘тежио’ Бечу.



0 КОМЕНТАРА

  1. Ово је најобичније лупетање, које није уопште за ниво просјечног фронталовца или се Фронтал спустао испод сваког критичког нивоа, па и овакве предрасуде могу да прођу као нека „слободна мисао“!

    Додик и Руси, па с обзиром колико пута је Додик омашио и био потпуни контраш, а на крају то и признаје, као своју наивност и незнање, а то код њега има хроничан след, па самим тим скептицизам је пресудан и за ово његово Руско-Рашидовско пријатељовање и пословање, а о руским парама, па поента је не задуживати и овако презадужен народ и Српску, а не којим или чијим парама.

    Други осврт, паметовање на Вучићеву политичку оријентацију, па после битке лако је бити генерал. Када се у Србији очајнички борио Коштуница да некако скупи довољно национално одговорних партија и лидерчића, како би задржао неки колико толико неутралан правац Србије, сви су му радили о глави, а нарочито опет тај исти Додик(русофил, али у кукурузу) форсирајући само оне изразито проевропске пронатовске странке и лидере Тадића или рецимо Шутановића за кога се зна чији је човјек. СДС се редовно везао за ту Коштуничину политику, која је на крају доживјела фијаско и пад испод цензуса, да ли због тога треба СДС сад да изврши харакири? Не, живот иде даље.

    Поредећи све то са овим сада што имамо, без обзира какве слутње преовладале међу Србљем, у сваком случају боље је и Вучићево германофилство, него Тадић-Шутановчево англофилство.
    Пословно-трговачки биланс са Њемачком је колико толико позитиван за Србију, нешто се купује из Србије, а нешто се и улаже у српску привреду, док од Енглеске никад ништа није уложено у Србију, нити они шта купују српско, а једина инвестиција им је куповина српског политичара да он одрађује за њих посао на овом трусном подручју Балкана.

  2. A i malo tačnosti ne bi falilo. Blic.net, koliko se ja razumijem u ta pitanja, nema nikakve vlasničke veze sa Blic novinom koja je u vlasništvu Nijemaca, a kozomari služi za lokalne obračune.;)

  3. Анализа на нивоу Гостимира Поповића, јесте, Додик је временом постао русофил, како је дубље земљу трпао у дубиозу и свеопшту пропаст, а лично се енормно обогатио на рачун те исте земље, Русија му је била све ближа, исто као и Мири Марковић или Башару ел Асаду, сви они који своју државу врате у камено доба и за себе обезбједе по коју палету еура, виде спас у Русији. Руси, евидентно нису никад учествовали у ликвидацијама, али јесу у омамљивањима, ако те Руси одликују и истовремено потпишу мир с Турцима, не кољу те лично, али Турцима дају одријешене руке, ако те Јељцин прода за кредит, а НАТО те бомбардује, мислим да ни Руси нису аболирани од кривице…..и још камару примјера.
    Мислим да је крајње вријеме да Срби постану практични и да забораве на митове.

  4. Zašto autor ne pomene kako Dodikove Nezavisne novine skoro svakog dana bar jednim tekstom „guraju“ BIH u NATO, a za njima bogami ne zaostaje ni Miletov EUroBlic. Sa Dodikom nam je ulazak u NATO zagarantovan, mada on to nikad neće reći javno.

    U medjunarodnoj politici nema ljubavi ni prijateljskih naroda i prijateljskih vlada, svako gleda svoj interes, i male i velike zemlje. Kada su Ruse zadnii put pitali koji im je narod najrpijeteljskiji i najbliži, većina je pomenula Bugare i Grke, Srba tu nije bilo ni na spisku.

    Svaka čast Rusiji, ja ću za njih uvjek biti svim srcem, uz kokice, pred TV ekranom. To je najdalji domet moje rusofilije…

  5. Додик и русофилија, као и Додик и србофилија(у којој мјерној јединици, роби, или валути)!???
    :P:P:P

    по русски
    ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!

  6. русија нас није никад бомбардовала!!!
    Што се тиче Вучића, моје мишљење је да ће скора историја попказати да није било већег зла за српски корпус, чак је и Додик у успоредби са њим родољуб.
    Живи били па видјели
    ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *