Михајло Вишевић, највећи српски гусар

Михајло Вишевић највјероватније нема улицу у неком српском граду, али зато има у Мостару. Као што се види на слици гдје је исписана скраћеница Кнеза Михајла Вишевића Хумског. А то није новост у покушају искривљивања историје, на које се већ увелико навикавамо.

петак, јун 9, 2017 / 07:11

Не зна се када је Михајло тачно рођен или када је ступио на престо, али се претпоставља да је рођен између 880. и 890. године, а да је власт преузео крајем прве деценији X вијека. Не зна се ни када је умро, али је извјесно да је да његови наследници нису имали снаге да одрже посједе које је он оставио.

Захумље се тада налазило у склопу Србије и под врховном влашћу врховног српског архонта (кнеза) Петра Гојниковића (892-917) који је био кум владара Бугарске Симеона Великог (893-927), тада најмоћнијег владара на Балканском полуострву.

Михајло је имао добре односе са Симеоном. Једном приликом му је дојавио о савезу који против њега српемају српски, ромејски и мађарски владар, па је овај превентивно напао Рашку, заробио Петра и довео на власт Павла Брановића. Михајлу је то донијело више самосталности и проширење територија. Након што се и Павлов наследник Захарије сукобио са Бугарском, Михајло није помогао Захарији.

Међутим, када су се промијениле прилике, одрекао се савезништва са Бугарима, који су након пораза почели да опадају, и окренуо се Ромејском царству. Врхунац Михајлове владавине засигурно представља прелазак Јадранског мора и освајање Сипонта 10.07. 926. године, који је тада формално, попут Дубровника, признавао власт Византије, али је заправо био самосталан и под сталним притиском Арапа и Лангобарда. Недуго после заузећа Сипонта, он од Византије добија титулу антипата односно намесника, чиме му је призната власт над градом.

Подручје којим је владао Вишевић помиње се као Паганија, а поданици као Неретљани. у 9. вијеку се помињу као гусари и који на Јадрану угрожавају пловидбу и трговину, нарочито млетачку, дуж својих обала, али се залијећу и на југ до јужне Италије, а на сјевер до Истре и млетачких лагуна. Млеци против њих покрећу више акција, које нису биле успјешне, а помиње се и уговор којим се Млечани обавезују на годишњи "дар" Неретљанима, који ће им осигурати пролаз кроз њихове воде. Њихова моћ била је сломљена тек крајем 10 вијека.

У овом одломку серијала Хрватских краљева спомињу се мале кнежевине Паганије и Захумља као и Захумски кнез Михајло. О томе како су приказани остављам овај коментар као увод у ту причу.

Михајло Вишевић је био владар српске кнежевине Захумља а можда и сусједне Паганије. О овим двјема кнежевинама Константин Порфирогенит збори следеће:
"И с обзиром да земље које су сада Србија и Паганија и тзв земље Захумље и Травунија а и земља Каналита (Конавла) под влашћу Римског (тј Византијског) императора, и с обзиром да су Авари опустошили ове земље,…,император је населио ове Србе у овим земљама и они су поданици цареви."
1.32.21

Нешто касније Константин додаје опис Захумља и још једном потврђује тезу о тамошњим Србима:

"Захумљани који сада тамо живе су Срби још од времена архонта који је пребјегао Ираклију"
1.33.10

Константин потом спомиње Михајла, али што је значајно не само као архонта, већ и као антипата и патрикија, што су биле титуле које су додјељиване од стране Византијског двора. Другим ријечима, и савременим језиком, било је то ондашње међународно признање једног политичког ентитета.

Поштено је рећи и да сам Михајло није био Србин већ Пољак који "је дошао од некрштених становника са реке Висле, који се зову Лицики". Михајло је био у добрим односима са хрватским краљем Томиславом а 925 је присуствовао с њим на Сплитском црквеном сабору. Нешто раније је у писму папе Јована Х назван независним војводом (Michaele in suis finibus praesidente duce), али то творцима емисије није засметало да безобразно тврде да је могуће био у вазалском, потчињеном односу према Томиславу.

Михајло је јула 927 освојио Сипонт, град у јужној Италији. То сведочи да је српска Захумска држава имала озбиљну морнарицу у то вријеме а поморске снаге Захумља ће се осјећати и много касније, у доба Немањића при нпр неуспјешном нападу на Дубровник. Михајло је вероватно освојио и суседну јужнију Травунију за коју Константин такође вели:

"Земља Травунија и Каналита (Конавла) је једно. Становници су потомци некрштених Срба… Архонти Травуније су одувек били под влашћу архонта Србије"
1.34.3…1.34.11

Овде постављен сегмент почиње с кратком причом о малој области око Неретве названој Паганија. Константин је и овде више него јасан:
"Пагани су потомци некрштених Срба"
1.36.7
"Паганима се зову јер нису прихватили крштење у време када су сви Срби крштени"
1.36.9

Неретљани тј Пагани су били веома озлоглашени гусари и натерали су Венецију да води неколико похода против њих. Године 887 у великој поморској бици, потпуно су поразили Млечане. Овај дан се обележава данас као дан Хрватске ратне морнарице и добар је показатељ како савремена хрватска историографија својата српско наслијеђе. Тако се побејда "потомака некрштених Срба" данас у Хрватској обележава као најславнији дан Хрватске поморске традиције.



Оставите одговор