Михајло Вишевић, највећи српски гусар
Михајло Вишевић највјероватније нема улицу у неком српском граду, али зато има у Мостару. Као што се види на слици гдје је исписана скраћеница Кнеза Михајла Вишевића Хумског. А то није новост у покушају искривљивања историје, на које се већ увелико навикавамо.
Не зна се када је Михајло тачно рођен или када је ступио на престо, али се претпоставља да је рођен између 880. и 890. године, а да је власт преузео крајем прве деценији X вијека. Не зна се ни када је умро, али је извјесно да је да његови наследници нису имали снаге да одрже посједе које је он оставио.
Захумље се тада налазило у склопу Србије и под врховном влашћу врховног српског архонта (кнеза) Петра Гојниковића (892-917) који је био кум владара Бугарске Симеона Великог (893-927), тада најмоћнијег владара на Балканском полуострву.
Михајло је имао добре односе са Симеоном. Једном приликом му је дојавио о савезу који против њега српемају српски, ромејски и мађарски владар, па је овај превентивно напао Рашку, заробио Петра и довео на власт Павла Брановића. Михајлу је то донијело више самосталности и проширење територија. Након што се и Павлов наследник Захарије сукобио са Бугарском, Михајло није помогао Захарији.
Међутим, када су се промијениле прилике, одрекао се савезништва са Бугарима, који су након пораза почели да опадају, и окренуо се Ромејском царству. Врхунац Михајлове владавине засигурно представља прелазак Јадранског мора и освајање Сипонта 10.07. 926. године, који је тада формално, попут Дубровника, признавао власт Византије, али је заправо био самосталан и под сталним притиском Арапа и Лангобарда. Недуго после заузећа Сипонта, он од Византије добија титулу антипата односно намесника, чиме му је призната власт над градом.
Подручје којим је владао Вишевић помиње се као Паганија, а поданици као Неретљани. у 9. вијеку се помињу као гусари и који на Јадрану угрожавају пловидбу и трговину, нарочито млетачку, дуж својих обала, али се залијећу и на југ до јужне Италије, а на сјевер до Истре и млетачких лагуна. Млеци против њих покрећу више акција, које нису биле успјешне, а помиње се и уговор којим се Млечани обавезују на годишњи "дар" Неретљанима, који ће им осигурати пролаз кроз њихове воде. Њихова моћ била је сломљена тек крајем 10 вијека.
У овом одломку серијала Хрватских краљева спомињу се мале кнежевине Паганије и Захумља као и Захумски кнез Михајло. О томе како су приказани остављам овај коментар као увод у ту причу.
Михајло Вишевић је био владар српске кнежевине Захумља а можда и сусједне Паганије. О овим двјема кнежевинама Константин Порфирогенит збори следеће:
"И с обзиром да земље које су сада Србија и Паганија и тзв земље Захумље и Травунија а и земља Каналита (Конавла) под влашћу Римског (тј Византијског) императора, и с обзиром да су Авари опустошили ове земље,…,император је населио ове Србе у овим земљама и они су поданици цареви."
1.32.21
Нешто касније Константин додаје опис Захумља и још једном потврђује тезу о тамошњим Србима:
"Захумљани који сада тамо живе су Срби још од времена архонта који је пребјегао Ираклију"
1.33.10
Константин потом спомиње Михајла, али што је значајно не само као архонта, већ и као антипата и патрикија, што су биле титуле које су додјељиване од стране Византијског двора. Другим ријечима, и савременим језиком, било је то ондашње међународно признање једног политичког ентитета.
Поштено је рећи и да сам Михајло није био Србин већ Пољак који "је дошао од некрштених становника са реке Висле, који се зову Лицики". Михајло је био у добрим односима са хрватским краљем Томиславом а 925 је присуствовао с њим на Сплитском црквеном сабору. Нешто раније је у писму папе Јована Х назван независним војводом (Michaele in suis finibus praesidente duce), али то творцима емисије није засметало да безобразно тврде да је могуће био у вазалском, потчињеном односу према Томиславу.
Михајло је јула 927 освојио Сипонт, град у јужној Италији. То сведочи да је српска Захумска држава имала озбиљну морнарицу у то вријеме а поморске снаге Захумља ће се осјећати и много касније, у доба Немањића при нпр неуспјешном нападу на Дубровник. Михајло је вероватно освојио и суседну јужнију Травунију за коју Константин такође вели:
"Земља Травунија и Каналита (Конавла) је једно. Становници су потомци некрштених Срба… Архонти Травуније су одувек били под влашћу архонта Србије"
1.34.3…1.34.11
Овде постављен сегмент почиње с кратком причом о малој области око Неретве названој Паганија. Константин је и овде више него јасан:
"Пагани су потомци некрштених Срба"
1.36.7
"Паганима се зову јер нису прихватили крштење у време када су сви Срби крштени"
1.36.9
Неретљани тј Пагани су били веома озлоглашени гусари и натерали су Венецију да води неколико похода против њих. Године 887 у великој поморској бици, потпуно су поразили Млечане. Овај дан се обележава данас као дан Хрватске ратне морнарице и добар је показатељ како савремена хрватска историографија својата српско наслијеђе. Тако се побејда "потомака некрштених Срба" данас у Хрватској обележава као најславнији дан Хрватске поморске традиције.