Манија латиничења: Победићеш, или победицес

Тек што је споменик цару Константину у Нишу отворен, развила се полемика због натписа који боде очи.Лик цара Константина на споменику уоквирен је натписом на латинском и српском језику: "In hoc signo vinces – Pod ovim znakom pobedices"! Ето, то се деси када српски закони и прописи дозвољавају да рекламе, фирме, огласи, називи производа, не […]

понедељак, јул 2, 2012 / 18:23

Тек што је споменик цару Константину у Нишу отворен, развила се полемика због натписа који боде очи.Лик цара Константина на споменику уоквирен је натписом на латинском и српском језику: "In hoc signo vinces – Pod ovim znakom pobedices"!

Ето, то се деси када српски закони и прописи дозвољавају да рекламе, фирме, огласи, називи производа, не буду исписани простим и једноставним ћириличним српским, већ често накарадно употребљеним страним ријечима, како вели Љубиша Ршумовић.

Цар Цонстантин

Славном римском цару, иначе рођеном на простору данашњег Ниша, који је први признао хришћанство као званичну религију 313. године нове ере, подигнут је споменик на Нишавском кеју, изнад јединог градског тоалета.

Лик цара Константина на споменику уоквирен је натписом на латинском и српском језику: "In hoc signo vinces – Pod ovim znakom pobedices"!

Главна замjерка ауторима је да нема слова "ћ" и "ш", али и то што је натпис на српском написан латиницом.

Многима је остало нејасно и зашто је на споменику уписана 312. година, а не 313. г.н.е. када је Константин донио Милански едикт.

Аутор споменика вајар Миле Коцев оправдава свој одабир писма тиме што тако истиче своју умјетничку слободу. Иистина, без објашњења зашто, када је већ користио латинична слова није употребио "квржице", те споменик остаде неписмен, као преписан из смс поруке.

Помоћне табле

Што се године тиче, Коцев каже да ће тек са "помоћном таблом" његово дјело моћи да се схвати.

"Планирано је да се поред овог обележја постави табла која би на пет језика ближе појаснила значај споменика.

На табли би требало да пише да је Ниш мјесто рођења цара Константина, да је Константин преминуо у Измиру, а сахрањен у Константинопољу. Такође, била би објашњења и "спорна" 312. година када је уочи битке код Милвијског моста Константин угледао на небу Христов монограм и наредио војницима да тај знак ставе на своје заставе и штитове", преносе "Јужне вијести" објашњење Коцева.

Прослава 1.700 година од доношења Миланског едикта треба да буде посебно свечано обиљежена у Нишу, Константиновом родном крају.

Говоркало се да би тада папа требао да дође у Србију поводом тока, што је изазвало бројне полемике у црквеним круговима и шире, а планирана је била и изградња гигантског крста од 80 метара, највећег на Балкану, од кога, изгледа, неће бити ништа.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор