Љубић: Морамо се сложити ми у Федерацији
Предсједник ХДЗ-а 1990 Божо Љубић рекао је да су највеће разлике у преговoрима о формирању власти на нивоу БиХ између блокова ХДЗ-ХДЗ 1990 и СДА-СДП, те да је сада најбитније покушати изградити одређени ниво консензуса у Федерацији БиХ. У изјави Срни поводом годишњице од одржавања општих избора, Љубић истиче да разговори у Брчком нису пропали, […]
Предсједник ХДЗ-а 1990 Божо Љубић рекао је да су највеће разлике у преговoрима о формирању власти на нивоу БиХ између блокова ХДЗ-ХДЗ 1990 и СДА-СДП, те да је сада најбитније покушати изградити одређени ниво консензуса у Федерацији БиХ.
У изјави Срни поводом годишњице од одржавања општих избора, Љубић истиче да разговори у Брчком нису пропали, односно да је серија од три рунде разговора од Мостара преко Сарајева до Брчког утрла пут договора.
"Мислим да на тој платформи сада треба наставити градити консенсуз, и то у билатералним сусретима", каже Љубић. Тек након тога, сматра Љубић, треба организовати сљедећи састанак политичких лидера који мора бити успјешан, јер га у супротном нема смисла организовати.
Љубић сматра да су странке из Републике Српске у Брчком показале да имају спремности за прагматичан приступ, а да не наруше интересе својих странака, народа којег заступају, нити ентитета.
Он категорично одбацује оптужбе СДП-а и СДА да је блок ХДЗ-ХДЗ 1990 одговоран за то што није постигнут договор у Брчком.
"У Брчком су на столу била три приједлога, један Босићев за који смо били отворени да разговарамо, али није било до нас. Тихићев приједлог, о којем се такође разговарало, али није могуће рећи да га је било ко прихватио или одбио и мој лични приједлог о којем се најмање разговарало јер је задњи изнесен, током троипочасовног разговора", појашњава Љубић.
Љубић је, како каже, и даље опрезни оптимиста да се у једном скором периоду може постићи договор.
Лидер ХДЗ-а 1990 наглашава да се не боји одржавања ванредних избора, јер према његовој оцјени, позиција ХДЗ-ова у хрватском народу би била још боља, али и да није заговорник њиховог одржавања, јер то не би промијенило садашњу ситуацију.