Љиљана Чекић: Мобилно гуљење коже

Никад нисам куповала телефоне за марку. Знала сам да ту нису чиста посла. Што би пјесник рекао "Не волим поклоне којима не знам цијену". Годинама сам се храбро држала да не поклекнем. Куповала сам нови телефон онда када би стари почињао да се квари. У продавници, за готовину. И тако дуже од деценије.

А онда, не лези враже, одлучих да кренем стазом којом многи иду. Скупих храброст, потписах неки страшни уговор на двије године и добих апаратић као метафору ропства. Ропства из кога нема чупања. Откупна цијена је толика да се не памти да је неко некада платио.

И први мјесец након потписивања страшног уговора стиже мени рачун четири пута већи од уобичајеног. Одем да се жалим, надајући се да су другови и другарице који раде у том мом оператеру направили грешку и да ће се она брзо отклонити. Дођем на једно од продајних мјеста, а жена погледа кроз који се „жито заталаса“ не одговара, не објашњава. Не говори. Ништа. Даде ми неки папир да напишем гдје је грешка (као да ја то знам) и одштампа ми 46 страница ситно куцаног листинга (46 страница пута око 70 редова је око 3.220 података).

Мислим да ни директори свих оператера који на овим просторима оперишу немају толики рачун. А на рачуну безброј нула, па онда неки бројеви у којима нула личи на деветку или шестицу (слаб тонер, нема се), па онда нешто пише итд, итд. Херојски сам кренула да сабирам те бројеве и на шестој страници клонула и духом и калкулатором. И што је најјаче на списковима су написани термини када сте телефонирали, али нема времена трајања разговора. Они то одреде одокативном методом. А можда ти спискови и не служи да нешто схватите, него да се распаметите, па да пристанете платити то што су вам они обрачунали.

Након неуспјелог покушаја да добијем било какву информацију од госпође шалтеруше одем до другог продајног мјеста. Тамо ме дочека слична персона. Поновим своју тужну причу. Гледа она у онај мој рачун као да су на арапском исписана и слова, а не само бројеви. Не сурфа по рачунару, не телефонира техничкој подршци, не покушава да помогне. Ничим. Чак ни осмијехом, слегањем рамена, извињењем које шеф не чује… Ничим. Она једино зна да ја то морам да платим. Нема објашњења типа: Имали сте већи број позива према другим оператерима (НИСАМ), нема објашњења: Дневно сте слали по 30 порука (НИСАМ), нема објашњења: На жалост, поскупила је цијена импулса (ЈОШ НИЈЕ), нема објашњења: Укинути су френд бројеви (ЈОШ НИСУ), нема објашњења: били сте у ромингу (НИСАМ)…

Са друге стране мук. Као ЕКГ мртвог човјека. Равна линија која унисоно тули. Тули госпођа. Никакво објашњење. Ништа. Онда схватих да је оператер намјерно изабрао овакву врсту шалтеруша да слуде кориснике и да им не дају никакво објашњење. Толику количину хладноће и незнања не памтим када сам последњи пут видјела. Без коментара, без мишљења, без савјета…

Онда се мало просвијетлих vis-a-vis организационе структуре наших телефонских добротвора. На жалбеним шалтерима углавном раде женетине, што значи да је оператер циљано бирао ову популацију познатију као глупљу, нарочито за технику. (Жене које нису глупе немају разлога да се осјећају прозваним овом тврдњом.)

Напустим бојно поље на коме сам доживјела потпуни пораз, огорчена мишљу о висини плата шалтеруша које тупо гледају у нас намучене и измалтретиране кориснике и кренем у сусрет мени драгим људима. Искукам се једној, другој, трећој познатој особи и дођох до сазнања страшнијег и горег од оног које сам имала само пола сата раније. Мој драги колега је добио рачун двоструко већи од мог. Жалио се, писао молбе, користио џокер „позови пријатеља“ и ништа. Након тога није платио рачун и тек тада је почела оператерска игранка. Послали су му агенцију за наплату дугова из једног другог града. Та агенција вас прогања све док вашем оператеру не измирите дуг, а за своје услуге наплати 2.000 КМ. Од вас наравно. Дакле, ако не платите рачун, ма колико износио, имате посла са утјеривачима дугова. Онда поред дуга оператеру плаћате и овим табаџијама. Па ви видите докле ваша храброст или глупост сеже.

Врхунац цинизма представља обрачун ПДВ. Као да ми, као корисници, можемо избјећи ту ставку. У ствари, то је навлакуша да рачун дјелује мањи, па да вам послије уши заврћу. Ја кад плаћам регистрацију аутомобила не размишљам колико иде за екологију или заштиту вода. Платим ако могу и ћутим. Нема са ПДВ и без ПДВ. А ко то плаћа без ПДВ па да му је битан и тај други износ? У правним наукама то би се могло звати lezio enormis. То је кад к’о фол поштено договориш посао а у ствари, у незнању, превариш мученика. На примјер. неки јадник има слику Паје Јовановића и ти му даш 5.000 КМ и он се одушеви не знајући колико кошта таква слика. Сва срећа па Пајиних слика нема у нашим крајевима. Давно их је Европа покуповала. Тако је и са рачунима. Ти као пристанеш на неки рачун, а он теби послије каже: „Ал’ то није све. Има и ПДВ.“ Значи, преварили те. И мораш да ћутиш јер си потписао, а нико те не пита под којим условима.

Оператер је врховно божанство сваке уређене државе и као такав је безгрешан. Ако некад сазнате да је неки оператер признао грешку, молим вас да ми јавите. Написаћу му оду захвалницу, панегирик, најљепши есеј који ће побиједити на свим конкурсима за сладуњава срања. Можда ћу му смислити и нови рекламни слоган, нови назив пакета или пронаћи мање пластичне манекене са искренијим осмјесима који никога неће привући као што ни ови претходни то нису учинили.

Мисле они да имају одличну маркетиншку кампању. Лако је имати кампању кад овој сиротињи кожу одереш да би им рекламирао ново и савременије дерање коже. У тим кампањама сви су добри и племенити и све вам као нуде џаба, сви се веселе и цвркућу и све је као на насловној страни Куле стражаре. И са нама су као френдови. Људи, у памет се, какви другови, какви бакрачи. Имате диндушманина, заклетог непријатеља, оног који кидише на задњи пфениг у вашем новчанику. Не вјерујте оператерима ни кад вам пакете нуде. Нема бесплатних ни минута и ни порука. Не ваља, немате другове и нећете добити више за мање.

Кад ми истекну ова 23 мјесеца ропства платићу себи крстарење Медитераном. То је отприлике износ који ће ми ове пијавице исисати за двије године. И ником нећу телефонирати. За инат. Ако се богате од моје муке, нећу им дати да то чине и од мог задовољства.