Романтика на римски начин

Једна од најљепших земаља свијета, дивни људи, угодна клима, изванредна храна, још вам није довољно? Неке од најљепших и најстаријих грађевина на свијету, епитет вјечног града… Све вас то чека уколико се запутите ка Риму. Не би требало да вам буде много тешко кажу да сви путеви воде тамо.

Пише Јелена Деспот

У Риму сам два пута провела по један дан у склопу путовања ка Француској, али ми је и то било довољно да видим све оно што ме највише занимало. Препоручујем обилазак града пјешке. Ја кренух од Колосеума ка Ватикану, а све друге грађевине су се мање-више низале на том путу. Колосеум је једна од највећих и најградиознијих грађевина које сам ја до тог момента видјела. Море туриста се слило ту да виде његове остатке, а сам је тако добро очуван да уколико имате бујну машту попут моје можете видјети гладијаторе. А можда су то само били Италијани XXI вијека који обучени у гладијаторе позирају и сликају се са туристима.

У непосредној близини Колосеума на тргу Пјаца Венеција (it. Piazza Venezia) налази се палата Виториано (it. Vitoriano). Она није толико стара као Колосеум, али није ништа мање грациозна. Направљена од бијелог камена, са занимљивом оградом, споменицима, разним киповима сигурно ће заокупити пажњу сваког пролазника. Поглед са њеног врха (иако није много висока) је фантастичан. Можете видјети ископине старог града, а такође се пружа и диван поглед ка самом Колосеуму.

Како нисмо имали времена на претек и за прављење стотине фотографија упутисмо се даље ка Пјаца Навони (it. Piazza Navona), а успут смо замислили да посјетимо и Пантеон (it. Panteon). Његова спољашност а и унутрашњост су одлично очувани, а изграђен је у част римских богова. Испред овог храма се такође налази једнако стара фонтана, која употпуљује ову идилу. Романтичности и посебности Рима доприносе и уске уличице са калдрмом, велики број малих ресторана и кафића. Весели Италијани, и један од најзаводљивијих језика на свијету. Наравно, типичне женске импресије.

На Пјаца Навони смо одлучили направити кратку паузу и још једном се увјерити да је италијанска кухиња једна од најбољих на свијету. Сама Пјаца Навона је такође једно од познатих мјеста које требате посјетити уколико се нађете у Риму. Једно од најбољих мјеста за куповину сувенира, или можда занимљивих слика. Читајући прије путовања о Риму и знаменитостима о овом мјесту сам пронашла епитете који су говорили како је једно од најживљих мјеста, међутим, нас је та живот заобишла, било је рано ујутру. Али у датом моменту такав сценарио нам је и одговарао. Фонтане, клупице, мноштво ресторана, сваки камен овог трга је одисао посебним шармом. Након разгледања одлучисмо се за познати еспресо, и пицу. Једна од најбољих пица коју сам пробала је била управо та, у бару Сали и Табаћи (Salli and Tabacchi). Ресторанчић је био живописно украшен, а употријебљени деминутив свједочи о његовој величини. Но, нама већи није ни требао.

Како велика пица на +40 није баш најпаментији избор за оброк нам је синуло тек када смо напустили ресторан и када смо схватили да се сада једва вучемо, а чекало нас је толико тога. Али смо некако наставили ка Ватикану. Државе у граду. Корачајући уз ријеку Тибар стигосмо до свог одредишта. Не постоје ријечи које би адекватно описале гужву која нас је ту дочекала. Наваленти продавачи свега што ваш ум може замислити нису доприносили идили какву остависмо на Пјаца Навони.

Иако ми је ово био други пут у Риму, нисам успјела да посјетим базилику нити једном. Први пут ме у томе спријечила одјећа (реално ко би љети ходао у хлачама са дугачким ногавицама, и мајици дугих рукава), а други пут ред од два километра. Толико заљубљеник у знаменитости ипак нисам. Посебно када се узме у обзир да је било ненормално вруће, а хлада ни на видику. Умјесто вишечасовног чекања разгледасмо оно што смо могли видјети без чекања у реду. О самом Ватикану не бих много. Већ је толико тога испричано и исписано. Ми смо одлучили да се у оближњем парку одморимо. Ту смо на клупи мало затворили и очи. У нашој демократској земљи би вас за такав поступак прогласили сигурно лудим, овдје нисмо били никоме ни занимљиви, иако сам нон стоп гледала да ли ме неко посматра, и хоће ли ми можда нешто рећи. Балкански менталитет се не заборавља тако лако.

Након посјете Ватикану, и одмарања у парку опет смо се обалом ријеке Тибар упутили ка Тргу народа (it. Piazza del Popolo). И овдје су се већ слиле хорде туриста како би видјели и упили дјелић Рима у своје памћење. На овом тргу се налазе познате „цркве близанке“ које су идентичне како им и сам назив сугерише. Даље од овог трга се спушта једна од највећих улица у Риму Виа дел Корсо (it. Via del Corso). Трговине познатих свјетских брендова, како комерцијалних тако и оних мало луксузнијих су овој улици обезбиједиле ненормалну посјећност.

Иначе, за мене, потпун губитак драгоцјеног времена. Купих једну ситницу за поклон и са радошћу се запутих ка Шпанским степеницама. Никада нисам ни слутила да обичне степенице могу да буду тако лијепе. Пардон, нису то обичне степенице, то су најживописније степенице које су моје очи видјеле. Оне воде заправо спајају Шпански трг и воде до цркве (Trinita dei Monti). Бројни туристи али и локално становништво су управо овдје одмарали и уживали у сунцу. Много се лакше подносе високе темперетуре када сједите, зар не? Недалеко од Шпанског трга је улица са најскупљим продавницима свјетски познатих дизајнера. Мени је било занимљиво како у једну руку имате један од најархајичних градова, а како се луксуз и модернизам ипак добро уклопили у ову улицу. Овдје наравно није владала велика гужва, углавном туристи који су са чежњом гледали у излозима прецијењене одјевне предмете. Бар када је мој укус у питању.

Још једно мјесто које апсолутно морате посјетити уколико се нађете у Риму је фонтана ди Треви (Fontana di Trevi). Није то обична фонтана, као што ништа друго у овом граду није обично. Грандиозна, уређена од камена, са скулптурама и киповима, и она је у својој близини окупила многобројне туристе. У том моменту сам жељела да сви нестану како бих сама могла да сједим и ослушкујем фонтану. Да размислим о њеној историји. Умјесто тога једва пронађох слободно мјесто да бацим новчић у нади да ће ме опет вратити овом граду и његовој несвакидашњој архитектури.

Осим одличне кафе, пасте, и незаобилазне пице, не заборавите пробати и чувени италијански сладолед. Недалеко од ове фонтане имате један за који кажу да је најбољи. И никако немојте ићи у Рим уколико сте на дијети и желите да будете истрајни. Свако има право на неки ситни гријех, па у Риму заборавите на сва правила, и уживајте свим чулима.

До неког следћег путовања,

Ћао.