Кошарац: БиХ је земља апсурда

Злочин почињен над Србима, углавном старијим лицима, али и дјецом у Сребреници и Братунцу довољно говори о монструозности Армије РБиХ, а чињеница да за то још нико није одговарао показује да је БиХ земља апсурда, изјавио је Срни Сташа Кошарац, шеф Координационог тима Владе Републике Српске за истраживање ратних злочина и тражење несталих. Кошарац је […]

уторак, јул 12, 2011 / 20:16

Злочин почињен над Србима, углавном старијим лицима, али и дјецом у Сребреници и Братунцу довољно говори о монструозности Армије РБиХ, а чињеница да за то још нико није одговарао показује да је БиХ земља апсурда, изјавио је Срни Сташа Кошарац, шеф Координационог тима Владе Републике Српске за истраживање ратних злочина и тражење несталих.

Кошарац је рекао да су, према подацима којима овај тим располаже, у сребреничком и братуначком крају током протеклог рата припадници 27. дивизије Армије РБиХ под командом Насера Орића извршили ратне злочине у којима је страдало око 3 290 лица.

"То говори да је БиХ земља апсурда у којој су очигледно на политичкој сцени политичке структуре бошњачког народа које нису спремне да погледају истину у очи и кажу да су и Бошњаци одговорни за ратне злочине над Србима у БиХ. То се мора повезати и са утицајем дијела међународне заједнице која покушава да се на неки начин амнестира да је и она одговорна за ратна збивања у БиХ", каже Кошарац.

Он истиче неопходност реформе правосуђа у БиХ на основу закључака Народне скупштине РС гдје су институције Српске отворено изнијеле примједбе на ефикасност и рад Тужилаштва и Суда БиХ, оцијенивши да је кључни проблем управо у тим институцијама "хибридног карактера", јер су наметнуте одлукама високог представника.

"Кључну улогу у прикривању ратних злочина над Србима у БиХ имају и бошњачки политички лидери, који и даље сматрају да ниједан Србин није страдао у БиХ и да ниједан Бошњак није чинио ратни злочин", сматра Кошарац.

На подручју средњег Подриња и Бирча током протеклог рата убијено је 3 267 припадника српског народа, а више од половине жртава били су цивили – жене и дјеца.

Без једног или оба родитеља остало је око 800 дјеце, а око 5 400 породица остало је без покретне и непокретне имовине. За злочине почињене над српским становништвом на подручју Сребренице, Братунца и осталих мјеста још нико није одговарао.

На Петровдан 1992. године муслиманске снаге из Сребренице предвођене Насером Орићем упале су у више српских села у сребреничкој и братуначкој општини убијајући, пљачкајући и палећи све што су стигле.

У српским селима Залазје, Биљача, Сасе и Загони тада је убијено и измасакрирано 69 српских цивила, а 22 је нестало, од којих је 10 средином прошле године случајно ексхумирао тим Института за тражење несталих БиХ јер су, трагајући за бошњачким посмртним остацима, наишли на масовну српску гробницу која је препозната по обиљежјима на униформама.

Њихови посмртни остаци ни за годину дана нису идентификовани у лабораторији у Тузли.

Од маја до децембра 1992. године у нападима муслиманских снага уништено је на десетине српских села, а на најбруталнији начин убијене су стотине српских цивила у општинама Сребреница, Братунац и Скелани.

Само на подручју Сребренице у том периоду нападнуто је 21 српско село у којима је убијено више од 400 цивила. У нападу на 22 српска села општине Братунац у истом периоду убијено је најмање 560 лица.

Здружене муслиманске снаге подрегије Сребреница под командом Насера Орића су раним јутарњим часовима на Божић 1993. године напале српска села на подручју Кравица у општини Братунац и убиле 48 мјештана. Од 7. до 16. марта 1993. године уништено је 688 домаћинстава и оскрнављено православно гробље у Кравицама.

На подручју општина Сребреница, Зворник, Милићи, Братунац, Власеница и Осмаци у току рата страдало је најмање 1 300 лица српске националности.

Хашки трибунал неправоснажно је осудио 2006. године Насера Орића на двије године затвора зато што није спријечио злочине над Србима, али је првостепена пресуда преиначена у жалбеном поступку, а Орић ослобођен било какве кривице.

Парастосом и полагањем вијенаца на спомен обиљежја у српским селима Кравица, Залазје, Биљача, Сасе и Загони и на Војничком гробљу у Братунцу данас ће бити обиљежена годишњица страдања Срба у Подрињу.



Оставите одговор