Борисав Станковић: Газда Младен
Недовршени роман, са неким кардиналним рупама у току радње, али ипак способан да изађе пред читаоца као цјелина.
Рецензенти
18:13 Хрватска никад јача - у позадини српска застава17:46 Амбасада Русије у Сарајеву: Конаковић нека поштује ставове Предсједништва БиХ и пита своје менторе ко је минирао Сјеверни ток17:41 Вишковић, Вучевић и Цвијановићка у специјалном и паралелном сусрету17:37 Вучић се не извињава словеначким политичарима - само народу17:33 АТВ против Зукана: Лаже у координацији са Западом, јер има план за ескалацију сукоба у БиХ17:19 Симић: Нова фаза рата - САД први пут рекле Кијеву да им је дужан 10 милијарди16:51 Ко ће платити осигурање за Сјеверни ток и пошто?15:08 Шта се дешава са аутокефалношћу Македонске православне цркве?13:57 Хрвати у Сплиту пронашли четврту кованицу српског краља, а ниједну свог13:45 Вашингтон доставља оружје Кијеву за десетак дана - шта то значи за ток рата?
Приповјетке Светозара Ћоровића
Богојављенска ноћ (1899), Пријатељи (1901), Под пећинама (1902.), На води (1903.), На Васкрс (1909.)
Стојан Мутикаша
Светозар Ћоровић (1875-1919) је мајстор ситног детаља и документаристичан карактер дјела ми се, у овом тренутку, намеће као његова највећа вриједност. Споменик обичајима.
Вељко Милићевић: Беспуће
Лондон 1905./06. – Париз 1907. (Госпођици О.С.)
Стихови Милутина Бојића (1892-1917)
"Док дамари приште и играју жиле" (Химна 1911.)
"Херострати ми смо, без бакље без храма" (Херострати 1912.)
Милутин Бојић: Урошева женидба
Издање СКЗ из 1927. године. Представљено као комедија у три чина. Од тога заиста има само три чина.
Милутин Бојић: Краљева јесен
Краљ Милутин је стар. Син Стефан је начинио буну, те је утамничен.
О Иву Ћипику (1867-1923)
Ћипико је далматинска млетачка породица, чије се племство спомиње 1235. године и по предању су из Рима. У једном ћирилском рукопису се помињу као Ципчићи.
Приповјетке Ива Ћипика
Са већ преваљених тридесетак појављује као готов писац. Надахнуће је нашао у Лазаревићевим приповјеткама. По његовом мишљењу проза мора бити "чисто народна", и уз умјетнички ефекат имати и реалну, патриотско-утилитарну функцију.
Иво Ћипико: За крухом
Овдје се у потпуности потврђује да у космогонији доживљаја свеукупности, "живот" заузима централно мјесто код Ива Ћипика. Та лексема се употребљава семантички потпуно разнородно, али је то енергетски центар његовог система.