Извјештај ЕК: Нема воље, људи и средстава

Годишњи извјештај Европске комисије (ЕК) о БиХ негативан је и у њему се као главне мане наводе – недостатак политичке воље за реформе, врло слабе институције које немају довољно људи и средстава или које постоје само на папиру, али су у пракси нефункционалне.

У извјештају, у који је Срна имала увид, наводи се да је ритам реформи прошле године у БиХ, у времену које покрива извјештај о напретку, веома ограничен.

Као први и највећи недостатак наводи се да није формиран Савјет министара, као и да није реализована одлука о случају "Сејдић-Финци".

"Немогућност постизања политичког договора о власти на државном нивоу стоји на путу напретка БиХ, као и да се предузму кључне реформе, неопходне за даљи напредак према европским интеграцијама", пише у извјештају.

ЕК критикује и недостатак заједничке визије. "Политички представници морају да имају заједничко разумијевање правца којим земља треба да крене и њене будућности", наводи се у тексту са напоменом да је неопходно "подешавање" институција, јер процес приступања ЕУ захтијева функционалне институције на свим нивоима и ефективни координацијски механизам у питањима која се односе на ЕУ.

Међу позитивним резултатима је либерализација путовања у земље у шенгенске зоне за грађане у посједу биомоетријских пасоша. Такође, позитивно је да се у оквиру Споразума о стабилизацији и проширењу БиХ упустила у структурни дијалог о правосуђу.

ЕК сматра да је БиХ у постизању политичких критеријума ограничено напредовала. Годину дана након избора на државном нивоу није комплетирано успостављање власти. Ово заостајање негативно се одразило на способност провођења реформи.

Закон о државној помоћи није још усвојен. Усвајање изборног закона од суштинске је важности за друштвени и економски развој БиХ, стоји у извјештају.

"Примјена стратегије реформи државне управе напредује, али је веома слаба координација између различитих нивоа управа. Тај реформски процес и институције које би требало да га проведу немају довољну политичку подршку за реформе. Омбдусман на нивоу државе функционише, али нема довољно кадрова и финансијске подршке" – оцијењено је у извјештају.

Главна тема од ове године у процесу проширења за западни Балкан биће комплекс реформи правосуђа, успостављање правне државе, борба против корупције и организованог криминала, као и успостављање мањинских права.

"Остварен је мали напредак у области владавине права. Именован је директор и замјеник директора Антикорупцијске агенције, али Агенција није оперативна…. Корупција је озбиљан проблем и веома је пристуна у многим подручјима" – истиче се у извјештају ЕК.

У тексту је као задовољавајућа оцијењена сарадња са Хашким трибуналом, као и Тужилаштвом за ратне злочине при Суду БиХ. Као забрињавајуће појаве наводе се "чести политички напади на судство и заостаци у рјешавању случајева".

"Људска права извор су забринустости. Роми и надаље живе у врло лошим животним условима и предмет су дискриминације… Наставља се политички притисак на медије, као и њихова необјективност на основу припадања одређеном народу" – стоји у годишњем извјештају ЕК о БиХ, који је данас представљен у Бриселу.

У Федерацији БиХ извор забринутости јесте систем "двије школе под једним кровом", или систем једноетничких школа упркос томе што је успостављено координационо тијело.

Међутим, значајно се напредовало у процесу Сарајевске декларације у вези са избјеглицама и прогнаним лицима. Наставља се сарадња између судова БиХ, Хрватске и Србије.

Напредак БиХ према функционалној тржишној економији сувише је мали, констатује се годишњој анализи и дадаје да су потребни знатни реформски напори да би земља у дугорочном раздобљу могла да се носи са притисцима тржишта ЕУ.

Привреда БиХ нешто се опоравила у 2011. години, али је опоравак пригушен и вођен спољном потражњом. Незапосленост је врло висока, пише у тексту.

ЕК наводи да је фискална ситуација нешто побољшана, што је резултат мјера фискалног прилагођавања у програму ММФ-а, као и већег прилива средстава. Али, чињеница да није усвојен глобални оквир за фискалну политику 2011-2013. стоји на путу средњорочног фискалног опоравка.

Нигдје у БиХ нема одлучности да се предузму струкурне реформе и заснују здраве финансије, а јавне финансије нису квалитетне – наводи ЕК и напомиње да има неколико позитивних корака, али, генерално, клима за бизнис "пати" због неефикасне државне администрације и слабе владавине права.

Нема напретка у планираној приватизацији, реструктурисању јавних предузећа и либерализацији индустрије. Потребни су значајни напори да би у БиХ профункционисао јединствени економски простор.

Нешто мало напретка има у прилагођавању европским стандардима у подручјима слободне трговине робом, интелектуалној својини, државној помоћи, истраживању, култури, транспорту и у приличном броју елемента који се воде у доменима "правда, слобода, безбједност."

У овим подручјима дошло је до мало бољег законског прилагођања, политичких одлука и повећања капацитета. Има нешто напретка и у опскрбљивању енергијом дискрита Брчко и почетка прегледавања закона који се тичу енергије.

Али, тај напредак је у великој мјери недовољан да би се дала повољна оцјена, а никакав у многим другим областима, као што су царине и порези, слободна конкуренција, јавне набавке, запошљавање и социјална политика, индустрија и мала и средња предузећа, пољопривреда и рибарство, сигурност хране и фитосанитарни сектор, човјекова околина и климатске промјене, енергија, информатичко друштво и медији као и статистика….

ЕК сматра да је потребно да буде усвојена "цјеловита енергетска стратегија и функционална електродистрибуција на нивоу БиХ", те истиче да је озбиљан и сталан напор у борби против корупције и организованог криминала – приоритет.