Србији кандидатура, Црној Гори преговори

Европска комисија данас је препоручила кандидатски статус за Србију, износећи врло добро мишљење.

"Србија је направила значајан прогрес у испуњавању политичких критеријума, испуњава услове из Споразума о стабилизацији и придруживању, конструктивна је у процесу регионалне сарадње и у помирења са Хрватском и Босном и Херцеговином", наводи Европска комисија.

Европска комисија предлаже Савјету ЕУ да додијели статус кандидата Србији, "подразумијеваћи да ће се Србија поново ангажовати у дијалогу са Приштином и да ће примијенити у доброј вољи одлуке које су до сада донесене у оквиру тог дијалога".

Србија је нарочито похваљена јер је постигла пуну сарадњу са Хашким судом тиме што је предала генерале Младића и Хаџића.

"Србија је испоручила 46 оптуженика у Хаг. Такође, Србија има веома активну улогу у процесу трајног помирења и регионалне сарадње", наводи се у извјештају.

ЕК истиче да је Србија током прошле године донијела низ кључних закона који подстичу владавину права и заштиту људских права и мањина, а који су компатибилни с европским и међународним стандардима.

"Изборни закон, финансирање политичких странака, однос између парламента и независних регулатора поравнава се са стандардима ЕУ. Процес који помаже да се идентификују слабости у процесу именовања судија је у току. Добар је законски оквир за борбу против организованог криминала и корупције, гдје има и првих резултата. Али, постоје бројне рупе у примјени овог доброг законског оквира, што ће Србија морати да адресира", каже се у извјештају.

Када је ријеч о економским критеријумима истиче се да је Србија предузела значајне кораке на успостављању функционалне тржишне економије. "У земљи постоји широк консенсус о темељима тржишне економије, подржане опипљивим резултатима примјене економских реформи. Одржана је макроекономска стабилност за вријеме глобалне економске кризе, развијена је слободна `игра` тржишта и остварен је висок степен економске интеграције са ЕУ", наводи ЕК.

Али, остају бројне структурне потешкоће којима ће Србија морати да се бави ако жели да се у средњерочном периоду ухвати у коштац са тржиштем унутар Уније.

"Развој повољне климе за бизнис ограничавају несигурности. Директна страна улагања почела су да се опорављају у 2011. Постоји постепени економски опоравак, али незапосленост остаје велика, а ситуација у друштву обиљежена је сукобом", наводи ЕК.

Европска комисија истиче напредак у усклађивању српског законодавства са европским, поготово у подручју царина, пореза, економске и монетарне уније, статистике, предузећа и индустријске политике.

"Анализа показује да Србија има генерално добру административну способност и потенцијал да преузме одговорности чланства у ЕУ у средњерочном периоду", оцјена је ЕК.

ЕК наглашава да ће бити потребни велики и трајни напори у средњерочном периоду ако се жели да земља преузме европске обавезе на заштити животне средине, у пољопривреди и руралном развоју, у областима правде, слободе, сигурности и финансијске контроле.

Комесар ЕУ за проширење Штефан Филе истакао је да процес иде даље, и да се након закључења преговора са Хрватском, дају препоруке за Црну Гору и Србију.

"Трансформацијска снага проширења снажна је порука наде и за ЕУ и за земље у процесу проширења у овим тешким временима.Проширење у пракси стимулативно дјелује на реформе, а истовремено помаже стварању стабилније и просперитетније Европе", рекао је Филе.

Он је истакао да је хапшење двојице преосталих хашких оптуженика уклонило препреку европском путу Србије и допринијели помирењу у региону, а да је дијалог Приштине и Београда почео да даје прве резултате.

"То треба да буде конструктивно настављено", рекао је европски комесар.

Хравтска и људска права

Европска комисија данас је препоручила отварање преговора са Црном Гором о пуноправном чланству у Европској унији.

"Црна Гора је направила големи корак напријед, увјерљиво је испунила свих седам приоритета који су јој постављени прошле године, кад је добила `зелено свјетло` за кандидатуру. Предузима озбиљне реформе, не само у доношењу закона, него показује резултате у врло тешким подручјима, као што је борба против организованог криминала и корупције. Предузела је и реформе правосуђа и државне управе и заслужила је да крене напријед", наводи се у извјештају ЕК.

ЕК истиче да је Црна Гора напредовала на плану политичких и институционалних реформи, чиме је ојачан значај парламента, затим у провођењу изборног закона и деполитизацији јавне управе, што има за посљедицу јачање независности судства, мјера за борбу против корупције и слободе медија.

Такође се истиче конструктивна улога коју Црна Гора има у региону.

У извјештају се упозорава да Црна Гора мора наставити са провођењем реформи, те да примјена политичких одлука и провођење закона и даље остају изазов.

"Потребно је наставити борбу против корупције и довршити реформу правосуђа, имајући у виду његову објективност и ефикасност. Такође је потребно оснажити антидискриминацијске мјере јер су депривилеговане групе још увијек изложене дискриминацији", наводи ЕК.

Један од најважнијих позитивних закључака који се директно не односи на политику јесте да је Црна Гора напредовала према успостављању пуне тржишне економије. У извјештају се напомиње црногорска привреда наставља да се опоравља и стабилизује, што треба захвалити консолидовању банкарског сектора, као и опрезној фискалној политици.

Такође се наводи да је Црна Гора провела значајне структурне реформе на подручју стратешких привредних сектора, као и да наставља са отварањем према земљама Европске уније, чланицама ЕФТА и земљама западног Балкана.

Тешкоће представљају још неки структурни проблеми, као и генерално лош свјетски финансијски контекст. Опасности за бизнис крију се у неповољним условима кредитирања и отежаној приватизацији. Потребно је побољшати енергетску и саобраћајну инфраструктуру. У условима високе незапослености потребно је повећати мобилност радне снаге и усвајање нових вјештина.

Неопходно је да се одржи фискална дисциплина и предузму мјере за ефикаснију наплату пореских заостатака. Такође се истиче да све мјере оснаживања економије не могу функционисати без сталног јачања правне државе.

У закључку извјештаја наводи се да Црна Гора глатко наставља да проводи Споразум о стабилизацији и придруживању.

ЕК указује да је настављено усклађивање црногорског с европским законодавством, као и да је остварен напредак на пољу науке и истраживања, електронских медија те јавних набавки и закона о предузећима.

Као изазови који стоје пред Црном Гором помињу се проблеми са усвајањем и имплементацијом закона о социјалној помоћи и запошљавању, заштити околине, слободној конкуренцији и кретању роба, финансијској контроли, заштити интелектуалне својине, пољопривреди и рибарству и безбједности хране, те закона у домену правде, слободе и безбједности.

Од Хрватске, која је завршила преговоре о чланству, Европска комисија очекује даље резултате у реформи правосуђа, борби против корупције и модернизацији државне управе која би била окренута грађанима.

ЕК наводи да је прогрес забиљежен у објективности суђења за ратне злочине, те у антикорупцијским мјерама, "које су чак и у случајевима високе корупције донијеле резултате".

"Ново законодавство је оснажило независност судства.Усвојени су нови, побољшани закони који регулишу приступ информацијама, сукоб интереса и финансирање политичких активности. Напредак је учињен и у смислу независног вођења процеса оптуженима за ратне злочине", наводи ЕК.

ЕК истиче да је Хрватска показала преданост да настави да ради на осигурању права мањина и повратку избјеглих.

У економском дијелу извјештаја Хрватска је окарактеризована као функционална тржишна економија, способна да се носи са такмичарским притиском и тржишним силама унутар Европске уније. Хрватска треба да настави са провођењем реформског програма и буде одлучна у настојањима да смањи структурне слабости.

"У посљедње вријеме хрватска економија показује знакове благе експанзије, након три године рецесије, што је резултовало повећаном незапосленошћу, буџетским дефицитом и повећањем дуга. Иако је дефицит веома смањен, спољни дуг је наставио да расте и представља главно оптерећење економији" – упозорава ЕК.

Када је ријеч о монетарној политици ЕК наводи да је Хрватска успјела да одржи курс куне и финансијску стабилност, док је фискална политика, до одређене мјере, задржала негативне буџетске посљедице рецесије.

ЕК наводи да су хрватске припреме за испуњавање захтјева ЕУ донијеле даљи напредак у свим кључним подручјима, укључујући и она гдје је усклађеност с европским правилима и прије била висока. Међутим, потребно је уложити додатне напоре како би био довршен процес реструктурисања бродоградилишта те ојачани административни капацитети за адекватну и потпуну примјену законодавства и стандарда ЕУ.

Македонија ће по трећи пут добити препоруку Европске комисије за отварање преговора, и поред тога што су забиљежени велики кораци уназад када је ријеч о слободи медија.

"Државе западног Балкана напредују различитим ритмом, али свуда су исти недостаци или, бриселским рјечником речено, `велики изазови`. То су недостатак доброг управљања државом, недовољна владавина права, велика незапосленост и потреба економских реформи.

И даље има проблема у регионалној сарадњи, а у низу земаља реформе се не проводе због унутрашњих конфликата. Забрињава развој у вези са слободом медија, а разлике у статусу Косова негативно се одражавају на шири регион" – закључак је Европске комисије.

Прошле године европски комесар за проширење инсистирао је на томе да процес проширења мора да буде кредибилан и двосмјеран. Према њему, земље које желе европску интеграцију морало би да кредибилно испуњавају услове, а Европска унија да поштено награди тај труд.

Ове године је речено да је уз то, најважнији, кључни дио у преговорима – правосуђе и темељна људска права. У то спадају реформа правосуђа, мањинска права, суђења за ратне злочине, повратак избјеглих и расељених лица, борба против корупције и организованог криминала…