Изложба: Срби у Сарајеву

У бијељинској галерији отворена je изложба фотографија "Срби у 20. вијеку на простору Сарајева и околине", која свједочи о континуитету развoја традиционалне српске културе у периоду од краја 19. вијека до преласка у 21. вијек. Етнолог-антрополог из Источног Сарајева Бранко Пјевић, који је и аутор изложбе, рекао је Срни да фотографије имају велики документарни значај […]

субота, 14 априла, 2012 / 12:54

У бијељинској галерији отворена je изложба фотографија "Срби у 20. вијеку на простору Сарајева и околине", која свједочи о континуитету развoја традиционалне српске културе у периоду од краја 19. вијека до преласка у 21. вијек.

Етнолог-антрополог из Источног Сарајева Бранко Пјевић, који је и аутор изложбе, рекао је Срни да фотографије имају велики документарни значај као важан историјски извор, будући да су задржале у сјећању многобројне становнике и насеља, као и традиционалне обичаје и мјеста окупљања.

"Ова грађа, који сам прикупљао дуже од 30 година, садржи више од 1 000 фотографија, разгледница, затим народне ношње, архивска документа и разне друге предмете које представљају непроцјењиво благо за српски народ из Сарајева. Фотографије показују и неизбрисив траг који су оставили на овом простору, као и сву сложеност народног живота, узаврелог и динамичног, тужног и лијепог", истиче Пјевић.

На фотографијама је уочљив постепени преображај оријенталног изгледа и утицаја у европско-урбани и индустријски, "модерни" ниво, и то кроз цјелокупан обичајни живот Срба – свакодневни, радни, празнични, сеоски или градски, те породични амбијент.

"Сеоско становништво, патријархално васпитано, имало је своја мјерила у разумијевању живота, социјалну и економску организацију, одређене установе, умјетничко и естетско поимање које је на фотографијама изражено кроз материјалну културу, народну ношњу – накит и одјело, понегдје и оружје, традиционалне рукотворине, народну архитектуру", објашњава Пјевић.

Према његовим ријечима, великим радом и залагањем су се многе градске српске породице из Сарајева уздигле до највишег нивоа и оставиле неизбрисив траг на пољу науке, културе, умјетности, економије и политике. Неке од њих су породице Јефтановића, Деспића, Јелића, Сршкића, Савића, Цековића, Јовановића, Ратковића…

Аутор фото-изложбе сматра да је, приказујући људе и догађаје онаквима какви јесу, спасио многе наше претке од заборава.

Велика историјска збивања која прате јужнословенске народе корјенито су мијењала живот и културу људи на нашим просторима. Сваки рат и смјена власти, каже он, праћени су промјенама – немирна и трагична времена уништила су многа културно-историјска и привредна добра, те су знатно измијенила етничку слику становништва у појединим регионима.

"Од када су Срби кренули из своје прадомовине и дошли у ове крајеве, проналазећи дом у Сарајеву и околним побрђима, већина њих је мислила да ступа на земљу на којој ће заувијек остати, са које више неће бити сеобе ни узмицања", каже Пјевић.

Он наводи да се тако вјеровало и мислило, радило и градило до трагичног рата 1992. године, "а за сарајевске Србе још болнијег мира 1995. године и велике миграције становништва 1996. године".

Захваљујући великој вољи и прегалаштву, српски народ је у 20. вијеку, и поред историјских збивања која су то некад отежавала, остварио приличан напредак и стремио ка сталном културно-просвјетном уздизању, политичком и економском јачању и просторном порасту, тврди Пјевић.

Старе фотографије, направљене до друге половине 20. вијека, представљају значајан допринос у осликавању и проучавању многих аспеката живота прошлости српског народа. У њима су се, каже он, "наталожили слојеви српске историјске душе, ратничко-патријахална и модерна европска ритмика живота, са основним и најдубљим етно-антрополошким и социјалним цртама Србина".

Повезано