ХНС ускоро распоређује предсједништва у Вашингтону и Бриселу
Представништва Хрватског народног сабора у Вашингтону и Бриселу требало би да буду отворена већ до краја године. Хрватски народни сабор одлучио се на отварање представништава због незадовољства положајем Хрвата у БиХ, а шеф одјељења за међународну сарадњу Главног вијећа овог сабора Мартин Рагуж рекао је за "Дојче веле" да постојећа дипломатско-конзуларна представништва БиХ не дају […]
Представништва Хрватског народног сабора у Вашингтону и Бриселу требало би да буду отворена већ до краја године.
Хрватски народни сабор одлучио се на отварање представништава због незадовољства положајем Хрвата у БиХ, а шеф одјељења за међународну сарадњу Главног вијећа овог сабора Мартин Рагуж рекао је за "Дојче веле" да постојећа дипломатско-конзуларна представништва БиХ не дају довољно објективну слику о стварном стању у БиХ, о положају хрватског народа, као ни о легитимним захтјевима хрватских политичких представника у БиХ.
"Уз правовремену размјену информација с главним институцијама у Бриселу и Вашингтону, наш главни циљ је да зауставимо и промијенимо негативну перцепцију о хрватским легитимним захтјевима када је ријеч о хрватској уставној, институционалној и стварној позицији у БиХ, поштујући наравно интегритет и субјективитет БиХ и њених институција", додао је Рагуж, који је потпредсједник ХДЗ-а 1990. .
Према његовим ријечима, хрватска дијаспора је већ изразила спремност да се активно укључи кадровски, логистички и финансијски у отварање канцеларије ХНС-а у иностранству.
У Републици Српској, која је већ отворила своја представништва у великом броју држава, одобравају ову одлуку ХНС-а, а извршни секретар СНСД-а Рајко Васић оцијенио је да је то добар корак за Хрвате али и за БиХ, јер "свако такво представништво може да допринесе реалној слици БиХ у свијету која је знатно оцрњена и девастирана од рата до данас саставном пропагандом Сарајева".
Из Министарства спољних послова БиХ навели су да "не коментаришу предмете овакве природе".
Хрватски народни сабор, који окупља изабране представнике два ХДЗ-а и још осам мањих политичких странака Хрвата у БиХ, активиран је послије поновног избора Жељка Комшића за члана Предсједништва БиХ, те успостављања власти у Федерацији БиХ без представника странака (два ХДЗ-а) за које је на изборима у новембру прошле године гласала већина Хрвата у БиХ.