Глас из Америке: Рјешење убиства браће Битићи, услов за односе САД и Србије

Резолуција којом се од Србије захтјева да ријеши случај убиства браће Битићи, требало би да се ускоро нађе на гласању доњег дома Конгреса САД-а у пуном саставу, потврђено је за Глас Америке у канцеларији конгресмена Лија Зелдина, подносиоца иницијативе за усвајање тог документа.

петак, јул 19, 2019 / 08:07

У документу који је у сриједу поново усвојио Одбор Представничког дома за спољне послове, наводи се да од напретка у рјешавању убиства америчких држављана Илија, Агрона и Мехмета Битићија треба да зависи развитак односа САД-а и Србије.

„Неприхватљиво је да ниједна особа никада није проглашена кривом за убиство браће Битићи или било којих других злочина повезаних с њиховом смрћу и да се нико не суочава са оптужбама за те злочине“, наводи се у резолуцији, између осталог.

У резолуцији се додаје да би рјешење тог убиства Србија требало да постави као приоритет.

„Влада Србије и њена релевантна министарства и канцеларије, укључујући Тужилаштво за ратне злочине Србије, требало би да поставе као приоритет истрагу и кривично гоњење званичника за које се вјерује да су одговорни за те смрти“, наводи се у тексту.

Наводи се и да некадашњи командант Жандармерије Горан Радосављевић Гури, чија је јединица контролисала област у којој су пронађена тијела браће Битићи, ради као консултант једне фирме у Београду и да је високо позиционирани члан владајуће Српске напредне странке.

Послије поновног усвајања резолуције у Одбору за спољне послове, породица браће Битићи захвалила се на ангажману америчком конгресмену Елиоту Енгелу и представнику Лију Зелдину, на подршци у њиховом покушају да остваре правду.

„Свијет зна да Србија штити ратне злочинце, укључујући оне који су убили моју браћу. Нико не може бити преварен“, рекао је Иљир Битићи.

Он је неколико пута јавно говорио да је од предсједника Србије Александра Вучића добио информације да је за убиство његова три брата одговоран Горан Радосављевић Гури, наводи Глас Америке.

Мехмет, Агрон и Илиј Битићи ухапшени су јуна 1999. године због, како су тврдиле тадашње власти, илегалног уласка у земљу, и осуђени на по 15 дана затвора.

Према оптужници Тужилаштва за ратне злочине Србије, они су изведени на споредни излаз из затвора у Прокупљу и одведени у базу Специјалних антитерористичких јединица МУП-а Србије у Петровом Селу у источној Србији, гдје су два дана касније убијени мецима у потиљак.

Њихова тијела откривена су у јулу 2001. године у масовној гробници у Петровом Селу, на подручју базе коју је у вријеме њиховог убиства контролисала јединица под командом Горана Радосављевића Гурија. Тијела су пронађена са везаним рукама и са ранама од метака на потиљку.

Одјељење за ратне злочине Вишег суда у Београду ослободило је кривице, два полицајца, оптужена за помагање у убиству браће Битићи, Сретена Поповића и Милоша Стојановића. Суд је навео да нема доказа о њиховој умјешаности у убиства америчких држављана.



9 КОМЕНТАРА

  1. Колико се ово година вуче као тема у јавности а тек неки дан сам прочитао како су убијени ови људи.
    Америка није нормалана земља и продала је браћу Битићи зликовцима и убицама из Србије баш као и Џамала Кашогџија манијаку из Саудијске Арабије. До јуче сам мислио да су Битићи терористи, а испада да су наивно вјеровали Америци.

  2. Prema navodima optužnice, prvooptuženi policajac Sreten Popović zvani „Pop“ iz Niša, u toku 1999. godine komandir izviđačko-diverzantskog voda Operativno poternih grupa koje su pripadale 124. interventnoj brigadi PJP, naredio je 8. jula 1999. Stojanoviću da liši slobode braću Bitići. Policajac Miloš Stojanović je u toku 1999. godine bio komandir odeljenja izviđačko-diverzantskog voda Operativno poternih grupa, koje su formacijski pripadale 124. interventnoj brigadi PJP. Braća Ili, Agron i Mehmet Bitići su posle izdržane prekršajne kazne zbog ilegalnog ulaska u SR Jugoslaviju iz Albanije napuštali zatvor u Prokuplju, a Stojanović ih je, po naređenju Popovića, potom sproveo do centra za obuku MUP-a Srbije u Petrovom selu gde ih je zatvorio. Komandant centra je bio general Goran Radosavljević Guri. Sutradan, 9. jula, u kasnim večernjim satima Stojanović ih je predao pripadnicima MUP-a Srbije koji su ih odvezli u nepoznatom pravcu. Utvrđeno je da su braća Bitići lišena života metkom u potiljak, a njihovi posmrtni ostaci pronađeni su 2001. godine u masovnoj grobnici u Petrovom selu.

    „Izvršavali smo naređenje pretpostavljenih”, rekao je optuženi Popović, potporučnik. Tokom iznošenja završne reči, Popović je izgledao jako nervozno i uzrujano, što je i sudija primetio. Ponovio je tvrdnje da za smrt braće Bitići nije kriv: “Ruke su moje, što se toga tiče, čiste.” Popović je izjavio da je ljude preuzeo iz zatvora, na osnovu direktnog telefonskog naređenja generala Vlastimira Đorđevića koji je, inače, osuđen u Hagu na 27 godina zatvora. Nakon toga ih je predao drugim policajcima. Prema izlaganju, njegova krivica se svodi na to što im nije obezbedio posteljinu u pritvoru.

    Optuženi Miloš Stojanović je tvrdio da nije prevezao nikog, već je davao pratnju belom policijskom džipu Pajero, koji je prevozio braću Bitiće. Tvrdio je da ni zarobljeni Bitići ni oni kao njihovi stražari nisu znali kuda idu, a pretpostavljali su da idu „na deportaciju“. S obzirom na to da su u ovu akciju bili uključeni upravnik zatvora, upravnik policije u Prokuplju, komanda iz Beograda za optuženog nije bilo nikakve sumnje o neregularnosti. Obojica optuženih odaju utisak činovnika koji su radili svoj posao.

    Tužilac Dragoljub Stanković je u završnoj reči podsetio da su braća Bitići bili ratni zarobljenici s pravom na suđenje, i da se niko u policiji Srbije nije obazirao na činjenicu da nadležnost nad ratnim zarobljenicima ima Vojska. Prema njegovim rečima, niko u MUP-u nije bio ovlašćen da izdaje bilo kakve naredbe u vezi njih. Tužilac Stanković je podsetio da su u blizini policijskog kampa u Petrovom selu pronađene dve masovne grobnice kosovskih Albanaca, koji su tu prevezeni i „iskipovani“ iz kamiona. On se pozvao na svedočenje vozača kamiona, takođe policajca, koji je “prilikom isporuke” video optuženog Popovića i druge policajce pored jame u kojoj su tela braće Bitići kasnije pronađena. Masovna grobnica je bila dobro skrivena i predstavljala je “brižljivo čuvanu službenu tajnu.”

    Prema rečima Tužioca, okrivljeni su znali da su braća Bitići bili pripadnici OVK, odnosno ratni zarobljenici. Pre pogubljenja zatvoreni su u neadekvatnu prostoriju, bez sanitarnih uređaja. Preuzeti su, usred noći, bez ikakvih papira, od strane nepoznatih policajaca, i odveženi u pravcu masovne grobnice. Tužilac je ukazao i da protivpravna telefonska naredba generala Đorđevića, bez pismene naredbe i odluke suda, ne može služiti kao opravdanje i ne oslobađa odgovornosti. Uzimajući u obzir umešanost najodgovornijih ljudi srbijanskog MUP-a, Tužilac zaključuje da je postojala očigledna namera da se zločin zataška. Okrivljeni su morali biti svesni toga, morali su znati šta se u njihovom kampu dešava. Tužilac je ocenio da su optuženi mogli pretpostaviti sudbinu braće Bitići na osnovu protivpravne naredbe. “Oni su pomogli, za sada još uvek nepoznatim licima, u ubistvu.” Tužilac je svoje izlaganje završio tražeći zakonsku kaznu za pomagače ubistva koja iznosi je najmanje pet godina.

    Branilac optuženih je tokom zaključnog izlaganja upitao kojeg je člana terorističke organizacije OVK tužilaštvo ikad tretiralo kao ratnog zarobljenika, osim braće Bitići, i to zato što su američki državljani. On je podsetio da u vreme hapšenja braće Bitići nije bio rat. „Nisu ratni zarobljenici, uhapšeni su zbog ilegalnog prelaska granice“, rekao je branilac i dodao da je bilo osnovano misliti da će oni biti deportovani te da se nije moglo pretpostaviti ubistvo jer je u akciju bilo uključeno previše ljudi, komandanti, generali, dva ministarstva. Oni su pušteni kao i sva druga lica koje iz zatvora vode na deportaciju. Advokat odbrane je primetio i da pritvor “nije bio hotel” ali je bio bolji od mnogih pritvorskih jedinica po Beogradu. Prema rečima odbrane, ovo je bio klasičan policijski zadatak i „lica su bezbedno stigla na odredište“. Branilac je predložio oslobađajuću presudu.

    Ono što je u čitavom slučaju u najmanju ruku neobično jeste da general Đorđević zove iz Beograda, direktno komunicira sa podređenima koji su daleko ispod njega po rangu i daje im praktične zadatke, zaobilazeći čitav lanac komande, uključujući komandanta kampa Gorana Radisavljevića. Onom koji je, kako je već konstatovano, “odgovornost za taj zločin, uz blagoslov države, pripisao Vlastimiru Đorđeviću i – kome bi – mrtvom Vlajku Stojiljkoviću.”

  3. Ево, ја предлажем да се цијела Србија „осуди за геноцид због убиства тројице ратних шверцера- браће Битићи“.

    Предлажем и да се на основу убиства тих ратних шверцера, тих шиптарских битанги које су искључиво због новца убиле српске удбашке битанге, (све да сакрију траг новца) сними филм како је милион шиптара силовано, поклано и побијено на КиМ од стране блоди Срба.

    Снимајте и пишите мајку вам јебем, ђавољи синови, пишите, нагрдите народ са најсвјетлијом традицијом и образом у Европи, лажите, пљујте, широко је данас поље пласирања лажи залуђеном свијету, сад је право вријеме за то, управо због лакоће пласирања дезинформација.

    Радите кад све “ убачене српске вође“(част великом државнику Војиславу Коштуници), као и друга врста издајника, од интелигенције, Цркве, до новинара и другог удбашког и ватиканског олоша то непрекидно раде, све од другог свјетског рата, до данашњег дана, што онда не би и овјерени српски душмани.

  4. Да , то је наш проблем. Ми и јесмо и нисмо били у рату тј. оружаном сукобу од 1990.г. до 2000.г..
    Оно прије и оно послије тих година одрађивали су режими и политика.
    Да смо били у рату не би било ове недоумице око Битићија. Они би били регуларно суђени по ратним законима , на пријеким судовима , а зна се каква је пресуда за терористе и шпијуне.
    Да смо били у рату не би било гомиле дезертера и ратних профитера јер би и њих дочекала иста судбина као и „браћу“.
    Овако …

    1. Нисмо ми били у рату, ми смо били у сукобу са памећу. Курчевита братија „штити српство“ блокадама од балвана! Можеш ти томе посведочити, прикане? Злодела на све стране заливена хектолитрима жуте осе и правдањима каква свет још није чуо. Код тебе је то трајало неко време, а онда је дошао ред да вас „редарственици“ растерају као мачке са јебалишта, да вас згазе, и затерају преко Грахова све до мајчице сербије. Тако, сад бедаре петљају и муте заборављајући балване и јуначке почетке једења гована без гласа разума. Сада те ја овде морам кучити и ранити док ти свираш за јефтине паре.
      Догодине у Книну, гњидо не згажена.

      1. Немој да се пениш.
        Ма , у ствари , само се ти пени. Пени се , пени се , …

  5. Која будала је овај Зеисс!
    Цитат будалаштине: “ Злодела на све стране заливена хектолитрима жуте осе „.
    Сада сам сигуран да ти ниси видио рат осим на ЦНН.
    Срби и ракија која убија знају само за суботичку “ Двије шљиве“ и још чувенија „Зоза“.
    Побије домаћин госте на слави,саборца у рову,оца,мајку,брата,…непријатељска страна добро је и прошла јер је литра била 1 ДМ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *