Гастарбајтери и кола

Наши „радници на привремено-сталном раду у иностранству“ или популарно звани гастарбајтери (тј „радници гости“ на њемачком, пошто их већина и даље тамо ради) још увијек су стуб привреде ове државне заједнице и њених ентитета.

понедељак, август 26, 2019 / 21:47

Пише: Саво Поповић

Радећи углавном неквалификоване или полуквалификоване послове који се тамо знатно више цијене јер ни они то не воле радити, зарађују знатно веће суме новца од сународника који раде поштен посао код куће. Они на неки начин желе кредит тог свог „успјеха“! А спољна визуализација тога су бесмислено велике и нефункционалне куће и скупљи аутомобили.

Некада давно

У вријеме када су сви они имали бројну породицу овдје негдје, трудили су се да у родном крају, граду, селу, покажу свој успјех зидајући бесмислено велике и нефункционалне куће, негдје крај пута да се боље виде.

Други начин је била куповина што већег аутомобила који овдје тада нису били уобичајени. То је било „златно вријеме Мерцедеса“ који је тада представљао снагу и моћ! Читава села у западној Херцеговини су возили само таква кола.

На њихову несрећу, те генерације њихових аутомобила су се стално квариле и били су ужасно скупи за одржавање, ако нису баш нови, што готово никада нису били. Добар дио власника истих су упропаштавали будућност своје дјеце због тог неразумног курчења. Систем школовања и тамо је такав да ако желите дјетету обезбиједити добар нетехнички посао, морате да платите скупо школовање.

Наравно, дјеца која су талентована, могла су да добију висококвалитетно техничко школовање бесплатно. То је функционисало до прве половине 2000-тих док је још било ентузијаста који су остајали у „старом крају“ и вјеровали у боље сутра!

Некада

Када је кренуло масовно пражњење села и мањих мјеста, егзодус као у ратно вријеме, настала је „хајка“ на нешто што себи тамо у туђини нису могли приуштити. А то су младе и скромне жене.

Њихове велике затегнуте гузице су биле разлог куповине великих и скупих, више за одржавање него за саму куповину аутомобила, којим би власник показао своју доминантност младој женки.

Оне су хтјеле сигурност и још више, да побјегну са села… То је било „златно вријеме БееМВеа“ и младића са што краћим фризурама и видним тетоважама. Ваљда да покажу да нису сељаци, с тим да је то временом постао заштитни знак истих.

У то вријеме и у самој Њемачкој једини бијелци који су возили баварског некабриолета су били Југовићи свих конфесија и ентитета…

Сада

Дошли смо и до садашњости. Села и градићи су већ одавно пусти. Цура више нема, а преостали младићи, хтјели не хтјели морају да се селе. Пошто је школски систем одавно уништен, тако да сваки ретард може имати мастер из беспосличарских наука, а упослење у тражени ДНП тј. државне нерадничке послове је привилегија одабраних.

Било какав поштен рад овдје је обесмишљен, тако да дечкићи или одлазе вани или се дебљају и опијају кући! Други проблем новога времена тј. задњих 5-10 година је инвазија локалних милионера у свим већим градовима бивше нам домовине.

Сама Бања Лука која је веома мала у контексту „региона“ има на хиљаде милионера. Ко су ти људи уопште? Генерални заступници, нотари, вјечити у институцијама у сјенци… Ко ће га знати. Углавном имају милионе и желе их показати. Ово је вријеме квазитеренаца или СУВ возила. Неки од њих су бесмислено скупи.

Опет, виђају се на сваком кораку. Ауди Ку8 или Масерати Леванте коштају преко 200 000, а сусрећу се на сваком кораку. Наши радници у иностранству шта год да раде, не могу имате толике паре. Што је још горе, Ауди излази сваке 3-4 године нови. Чим се појави нови, онај стари више не вриједи ништа. Млади долазе само да посјете старе родитеље и задржавају се све краће. Изгубљена прича.

Хајм!

Како је тамо гдје оду? Случајно сам био у посјети једном рођаку у околини Франкфурта. Један од безбројних младића који су отишли да раде негдје гдје ће бити и прихваћенији и плаћенији. Постоје радничка насеља или на њемачком неком сленгу они то зову Хајм. Значи, овећа барака са вратима на средини! Унутра дугачки ходник и врата до врата. Иза сваких врата се налази уредан , рецимо, апартманчић од 13.75 м2.

У том простору је смјештена све и купатилце и чајна кухиња и кревет. Слике испод су оригиналне снимљене у Хајму. Становници осим „Југовића“ свих боја и дезена су и Румуни, Пољаци…чак и Пакистанци. Мора се признати барем да је унутра веома живо, читаву ноћ се нешто дешава.

Возни парк испред је веома разуман и скроман. Углавном половњаци вриједности до две плате. То и показује да се немају намјеру враћати. Јер ауто тамо је само превозно средство… а овдје ионако немају шта да траже.

Крај епохе

Очигледно је да вријеме гастарбајтера јењава. Млади све чешће одлазе и све се рјеђе враћају. Инопензионери који су главни повратници и купци прескупих станова по већим мјестима у домовини су само рудимент. А и они се ријетко задржавају све вријеме због здравствених осигурања које имају тамо. Старији људи су углавном нешто болежљиви.

И тако, да цитирам Радоша Бајића, аутомобила са њемачким и аустријским таблицама ће бити све мање и мање по нашим улицама. Ове државице региона полако губе један веома битан извор прихода. Млађи ће родитељима да шаљу по неку кинтицу док су живи, то је сигурно, али сулуде градње су ствар историје! Као и куповина непропорционално скупих аутомобила у односу на кућни прорачун.

Можда тако и треба!



11 КОМЕНТАРА

  1. Драги Саво, ја како видим ти патиш од комплекса ниже вредности. Изгледа да су и трудбеници дошли на ред код тебе…

  2. Kakav govnar od komentatora….kakav ljigavac i komplexas.
    Cuj „..sunarodnik koji rade posten posao kod kuće…“
    Pa svinjo jedna jesu li po tvojoj bolesnoj logici
    oni „gastarbeiteri“ iz 70tih svi lopovi u inostranstvu ???
    Cuj „voze skupocjene automobile“??
    A sta voze banjalučki tajkuni bez dana radnog staža ???
    Sto je najgore i govno poput tebe vec jednim oko merka kojim daima kreće bus za Minhen
    Nebi li nagulio tamo i trazio kakav “ kvalifikovan i pristojan “ posao za “ atomskog fizičara “ poput tebe gmazu,jer od pljuvanja po svojima i piskaranja dugorocno nema vajde a ni para…da ne kazem “ skupocjenog automobila“

    1. Да , у праву сте. Текст је тешка бљувотина и више говори о самом аутору него о „гастарбајтерима“ и њиховим колима. Само у овој трулој средини у којој владају похлепа , завист , лаж , крађа , отимање , итд. може осванути овакав текст на „родољубивом“ порталу. Шта кога брига шта возе „гастарбајтери“? Они су „арбајтовали“ и зарадили то шта возе. Зар аутор мисли да им је то пало са неба и да нису црнчили и одрицали се много чега да си приуште та кола и бар тиме себи докажу да и они , колико толико , вриједе? Па каква кола возе политичари , тајкуни , дезертери , профитери , издајници , „инвеститори“ , савјетници , итд. а да се у животу нису ознојили од поштеног рада а огроман број и од учења?
      Много је примјера тих неквалификованих и полуквалификованих који возе много боља кола а нису „гастарбајтери“ нити „арбајтују“ на својим радним мјестима него само чешкају „одређене“ дјелове тјела и смишљају нове преваре и подвале , отимачине и подметачине. Многи од тих НК су сада „мастери“ и „доктори“ а нису у стању сложити проширену реченицу. Додуше , има и таквих који су мало лукавији па остају на дипломи коју су добили у Кумровцу или експозитури те „школе“ у Београду јер су претходно били кобасичари и слично. Један такав се возика „зракомлатом“ , „зракопловом“ и блиндираном „мечком“. Више вјерујем сваком том „гастарбајтеру“ него аутору и кобасичарима.
      Могло би се много тога паметног написати и указати на много тога у овој трулој средини али најпаметније је „пјевати Мексичке“.

  3. Како ја разумијем тема текста није аутомобил нити пљување на гастарбајтере како се некима чини.

    Аутор је аутомобиле узео само као средство да упути најбитнију поруку. Радници који сада иду у Њемачку немају намјеру да буду гостујући радници него иду са намјером да тамо остану. То значи и да их ни ми не можемо сматрати радницима на привременом раду и иностранству.

    Једини начин да их бар мало вежемо за отаџбину су добри путеви и аеродроми. Да им се скрати пут па дам нам дођу бар кад су одмори. Ако буду губили пуно времена на путу брже ће доћи до Шпаније, Кубе, Тајланда …

  4. Najbolje da odes u Gradisku na granicni prelaz pred katolicki bozic oko 25 decembra i da vids kolone i kolone sve do autoputa ZG BG 20 km duga kolona gastabajtera koji ulaze u BIH.A ogromne guzve su i petkom navece kad ovi iz Slovenije ,Austrije Italije koji su relativno blizu dolaze u domovinu na vikend

    Ali da,danas odlaze cjele porodice ,nema vise ono da ode glava familije da radi vani zena djeca ostaju u zemlji a glava salje pare

    I naravno da se na zapadu moze zaraditi jako dobro i ustedjeti.Svako moze kupiti kola koja zeli i priustiti monogo toga sto nebi dole mogao nikako ,imas lizing pa lagano na rate a ima i dobrih polovinih kola koliko hoces koja su dosta jeftina 4-5 god stara a cijena sitnica

    I naravno mi relativno dobro zivimo zbog dijaspore jer da nema dijaspore i da se ne unosi toliki novac stanje bi kod nas bilo gore nego u Etijopiji

    1. Nemas ti pojma..Mile rek’o da se ljudi vracaju, jer je voj bolje..pa onda rek’o da su uvijek odavde ljudi odlazili na arbajt za gazdu Kurta..pa onda rek’o…
      Rek’o on svasta..
      A nidje kazne za receno…
      Samo kecaj Lemi pajsere..i ne vadi ga..boljeg od tebe nemamo

  5. Многи који раде вани се осјећају прозвани овим текстом мада у њему нема ни трунке презира према истим! Можда према укорјењеном примитивизму, лошим навикама, фобијама и комплексима са којима сви овде деверамо али према људима и њиховој патњи да преживе и овде и “ тамо“ сигурно не! Браво Саво сјечеш пером суштину као и увијек!

    1. Nejveci primitivci i kompleksasi su ovi sto glume kao urbane kulturne moderne likove.Ruljci umislili da su moderni,bolj,pametniji itd
      Ljudi okani te se toga ruljak mentaliteta zavisti i prezira da komisji crkne krava i gledajte svoja posla,ljudi su zaradili pare vani i svojim parama mogu da rade sata hoce ,ako im je volja nek zidaju kuce na 30 spratova,nek voze najskuplja auta,nek ih trose na kurve ili putovanja ,mogu da rade sa svojim novcem sta hoce
      Ruljci zapitajte se ko ste vi da sudite i ocjenujete sta je pametno i dobro a sta ne.

  6. Саво, ваљда остати у провинцији након завршеног „факултета“ и живети са родитељима до педесете није стереотип типичног „интелектуалца“ са ових простора? Живећи тако са мамом и татом постати баш као и они, тј. кривити и осуђивати све који су нашли кичму и отишли у свет. Изругивати се њиховим укусима, и начину живота. Одмахивати главуром док те на путу претиче ѕ класа, а ти се са недокучивим степеном укуса дрндаш у своме yugi из 85. „Боже, какав неукус ова кућа на 4 спрата са биртијом у приземљу“ , размишљаш док улазиш у мрачни и смрдљиви хаустор зграде и откључаваш татин стан од 40 квадрата. Саво, већина њих оствари своје снове. Већина нас живи овде цео живот, сањајући.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *