Европљани веома склони менталним и неуролошким болестима

Становници Европе су веома склони менталним и неуролошким болестима – 165 милиона њих, или 38 одсто популације, пати од депресија, анксиозности, несанице или деменција, указује једно скорашње истраживање. Овим трогодишњим међународним истраживањем, којим је руководио Ханс Улрих Витшен, директор Института за клиничку психологију и психотерапију Универзитета у Дрездену, су били обухваћени становници 27 чланица ЕУ […]

понедељак, септембар 5, 2011 / 20:29

Становници Европе су веома склони менталним и неуролошким болестима – 165 милиона њих, или 38 одсто популације, пати од депресија, анксиозности, несанице или деменција, указује једно скорашње истраживање.

Овим трогодишњим међународним истраживањем, којим је руководио Ханс Улрих Витшен, директор Института за клиничку психологију и психотерапију Универзитета у Дрездену, су били обухваћени становници 27 чланица ЕУ и грађани Швајцарске, Норвешке и Исланда, односно популација од 514 милиона.

Утврђено је да само трећина ментално оболелих прима терапију или потребне лијекове, па се и због тога економско-социјални трошкови ових обољена мјере стотинама милијарди евра, будући да обољели често постају неспособни за рад.

"И када се прима терапија, то обично буде са неколико година закашњења, при чему се често не користе најпрепоручљивији лијекови", истиче Витшен, додајући да и многе фармацеутске фирме нерадо улажу у истраживања о томе како мозак функционише и како ментални поремећаји утичу на понашање људи.

Последња претходна анализа менталних поремећаја у ЕУ је обављена 2005. године, а обухватила је око 301 милион становника, при чему је утврђено да 27 одсто тадашње популације ЕУ пати од менталних болести.

Тада процењени трошкови неуролошких поремећаја у ЕУ су износили око 386 милиона евра годишње.

Учесници најновијег истраживања истичу да је од битне важности да се утврде начини ране идентификације потенцијалних пацијената с менталним поремећајима, како би лијечење што раније почело и дало боље резултате, између осталог омогућавајући да се очува радна способност обољелих.



Оставите одговор